12 феб Žena zmaj juri po njivama
12.02.2023.
Ivanka Smederevac već 20 godina vodi zemljoradničku zadrugu koja otkupljuje suncokret, pšenicu i kukuruz, obezbeđuje seme, đubrivo…
Kada je suvlasnica i direktorka zemljoradničke zadruge „Smederevac 2010“, iz Dolova, poslednjih dana minule godine primala specijalno priznanje „Cvet uspeha za ženu zmaja“, rekla je sebi: Svaka ti čast, Ivanka, nisi džabe plakala, ni uzalud bila budna noćima.
Porodična firma
Ovo nije jedini iskreni odgovor Ivanke Smederevac (60), jedne od 10 žena koje su dobile nagradu Udruženja poslovnih žena Srbije, kada priča kako izgleda pošto žena odluči da vodi svoju firmu i time obezbeđuje egzistenciju sebi i svojoj porodici. Njena firma se bavi otkupom poljoprivrednih proizvoda i organizacijom poljoprivrede. Preduzetnica je već 20 godina, a 2010. godine osnovala je i zemljoradničku zadrugu.
Priseća se da je nailazila na različite prepreke kada je počela da gradi svoj brend, da je bilo problema zbog kojih noću nije mogla da spava, ali da svakome, a pogotovu ženama, poručuje da je lepo biti sam svoj gazda i imati porodičnu firmu.
Pre odluke da pokrene svoj biznis Ivanka Smederevac je radila u PIK “Dolovo”. Tu je, kaže, napravila kontakte, koji su joj pomogli da se otisne u svet preduzetnika, pošto je prethodno dala otkaz.
U to vreme, to je bio 99 odsto “muški” posao. Ušla sam u njega bez para I podrške, imala sam ideju i shvatila sam da nešto treba da se radi drugačije. Prvo sam počela da otkupljujem suncokret u Dolovu. To sam radila i u staroj firmi. Počela sam i bez vage i bez skladišta. Bog me je pogledao! Ljudima sam davala maksimalno od otkupa. Nisam išla logikom da što više para brzo zgrnem, gledala sam da korist ima svaki moj saradnik – priča Ivanka.
Onda dodaje da je to dosta komplikovano, treba uskladiti mnogo stvari istovremeno: gde kupiti repromaterijal, a finansijske rezerve nema…
Posao je vremenom proširila i na otkup pšenice i kukuruza, nabavljala je đubrivo, semena I ostali repromaterijal za svoje kooperante.
Pitamo I da li je bilo teško stići do današnje firme i da li je ponekad pomišljala da odustane?
-U prvo vreme, svake godine sam govorila sebi: Samo još ovo da završim i ovo više neću da radim! To je bilo prvih četiri-pet godina. Posle je posao počeo da se šiti , sve više ljudi je imalo poverenje u mene i našu firmu, koja je bila sve stabilnija i jedna od vodećih u Banatu. Ograničila sam se samo na Dolovo i okolinu. Nemam nijedno otkupno mesto osim ovog u Dolovu i, pravo da Vam kažem, nisam htela više da se širim – iskrena je naša sagovornica.
Ivanka Smederevac kaže da se od poljoprivrede u Srbiji može lepo živeti, ali da se mora puno raditi, učiti uspu, razumeti svačiji problem.
-Nisam žena koja radi u kancelariji. Mene svuda ima. Idem i na njivu. Kada se neko požali da ima neke bubice, odmah zovemo distributere, idemo na teren, slikamo, odlučujemo šta da radimo – objašnjava i kratko konstatuje “radno vreme nemam, ja radim posao koji volim”.
Naučila je sa se bori i s vremenskim prilikama, recimo sa sušom, a poplava, kako kaže, hvala bogu, u ovom kraju nema:
-I kad je najgora situacija, kod nas u Dolovu nešto rodi.
Kada je odlučila da osnuje firmu, najveću podršku dobila je od sina:
-Praktično smo zajedno ušli u privatni porodični posao. On je tek napunio 18 godina i iskreno mi je rekao da nije raspoložen da krene na fakultet i tako smo počeli. Naravno i muž mi je pomagao. Danas nas je u firmu sedmoro zaposlenih. Sin je zadužen za magacin i sve ostalo što treba, ćerka vodi knjigovodstvo, suprug je penzioner i u posao se uključuje baš kad mora – priča Ivanka.
I naša sagovornica je posle gimnazije studirala na Prirodno-matematičkom fakultetu, ali, kako kaže, život ju je usmerio na drugu stranu.
-Volim poljoprivredu. Još kao dete sam najradije gledala emisiju “Znanje imanje”. Rodom sam iz Paralova kraj Bosilegrada. Moji mama, deda i baba su se preselili u Beograd, a sedamdesetih sam stigla u Dolovo, gde i danas živim.
Ništa ispod žita
Recept za uspešno preduzetništvo kaže da ne postoji, jedini savet onima koji razmišljaju da pokrenu svoj posao jeste da se pre te odluke konsultuju s onima koji su informisani i da ne rade sve uvek – srcem.
-Gledala sam da nikoga ne oštetim, da nikome ispod žita ništa ne uvalim i mislila sam da će i ljudi biti takvi prema meni, ali nije uvek bilo tako. U svakom poslu, pa i mom, čovek se sreće s različitim ljudima: neki kada dođu do mnogo para postaju arogantni, teški za saradnju. Tako da preduzetnik mora da bude i psiholog – veruje Ivanka.
Naša sagovornica danas ubira ubira plodove svog rada. Voli da putuje, u slobodno vreme mnogo čita knjige iz popularne psihologije, romane, a posebno uživa u troje unučića.
O budućnosti svoje firme samo kaže: Uvek imam velike planove.
Autor: Olivera Popović
Izvor: Politika Magazin