Žene Leskovca u ogledalu statistike

Žene Leskovca u ogledalu statistike

12.11.2023.

Na teritoriji Leskovca, po popisu stanovništva iz 2022. godine, živi 123.950 stanovnika, od čega je 62.421 žena. Punoletnih je 52.444. Inače, po starosnim grupama situacija je sledeća: do četiri godine starosti ima 2517 osoba ženskog pola, od 5-9 ima 2714, od 10-14 ima 2835, od 15-19 ima 3226, od 20-24 ima 3167, od 25-29 ima 3277, od 30-34 ima 3540, od 35-39 ima 3841, od 40-44 ima 4091, od 45-49 ima 4590, od 50-54 ima 4463, od 55-59 ima 4524, od 60-64 ima 4696, od 65-69 ima 4750, od 70-74 ima 4507, od 75-79 ima 2450, od 80-84 ima 1986, dok je žena starijih od 85 godina 1247. Ove brojke govore da preovlađuju žene starije dobi, što potvrđuje i prosečna starost žena koja iznosi 45,33 godine.

OBRAZOVANJE: DOMINIRAJU SREDNJOŠKOLKE, ALI JE MEĐU NEPISMENIMA ČETIRI PUTA VIŠE ŽENA NEGO MUŠKARACA

Što se školske spreme tiče, među ženskim stanovništvom Leskovca starijim od 15 godina bez školske spreme je 1307 osoba (405 muškaraca), nepotpuno osnovno obrazovanje ima 5635 (2759 muškaraca), samo osnovno obrazovanje 9583 (8703 muškaraca), srednje obrazovanje ima 28.040 (32097 muškaraca), od čega Gimnaziju je završilo 1438 žena (1092 muškaraca), srednju stručnu školu u trajanju kraćem od četiri godine, srednju stručnu školu u trajanju od četiri godine 17.207 (16241 muškarac), a specijalizaciju posle srednjeg obrazovanja 114 (670 muškaraca). Više obrazovanje poseduje njih 3275 (3157 muškaraca), a visoko 6381 (5732 muškaraca). Nepoznat podatak o obrazovanju je za 134 žena i 108 muškaraca. Iz ovoga se vidi da je najviše žena sa srednjom stručnom spremom, nešto iznad polovine (51,58%), dok ih je 11,7% sa visokim obrazovanjem. Svaka šesta žena (17,6%) ima samo osnovnu školu, dok 12,77% nema ni osnovno obrazovanje.

Među nepismenim ženama u uzrastu od 10-14 godina ih je četiri (osam muškaraca), od 15-19 ih osam (deset muškaraca), od 20-34 godina 71 (55 muškaraca), od 35-49 ih je 147 (60 muškaraca), od 50-64 ih je 158 (45 muškaraca), a nepismenih među starijim osobama ženskog pola sa 65 i više godina je 624 (84 muškaraca).

Što se kompjuterske pismenosti tiče, među 54355 osoba ženskog pola u Leskovcu kao kompjuterski pismena se vode njih 21.547 (39,64%) (20.182 muškaraca), kao osobe koje delimično poznaju rad na računaru je 14.656 (26,96%) (17.519 muškaraca), kompjuterski nepismeno je 17.993 (33,10%) (15.107 muškaraca), a nepoznat je podatak za njih 159 (0,29%) (153 muškaraca).

Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, u septembru 2023. godine, u Leskovcu je registrovano je 11.836 nezaposlenih osoba, od čega je 5.958 žena, a 5.878 muškaraca.

Na teritoriji Grada Leskovca u odnosu na muškarce, više je žena koje imaju samo osnovno ili nemaju ni osnovno obrazovanje, dok je obrnuta situacija sa srednjim obrazovanjem. Veći broj žena ima i visoko obrazovanje. Među nepismenima više je žena, gotovo ih je četiri puta više nego muškaraca. Građanke Leskovca su u nepovoljnijem položaju u odnosu na svoje sugrađane. One najčešće, čak i kada obrazovanije, preuzimaju brigu o porodici na uštrb profesionalne karijere. Među registrovanim aktivnim preduzetnicima manje je žena, kao i na rukovodećim pozicijama, među funkcionerima i zakonodavcima.

PRAVA ŽENA: ŠTO DALJE OD GRADA, ZAŠTITA SVE MANJA

Dragana Dobrosavljević iz Udruženja poslovnih žena Srbije kaže i da se šanse žena da će se izboriti za osnovna prava smanjuju što su udaljenije od urbane sredine.

-Žene iz ruralnih sredina imaju velike prepreke u obrazovanju za željena zanimanja. Morale bi da žive u mestu u kome postoji takva škola, što je teško izvodljivo s obzirom na mala porodična primanja, ali i na još postojeće stereotipe u unutrašnjosti, da se ženska deca ne školuju dalje nego da se pripremaju za udaju i tradicionalnu ulogu žena koje rađaju i rade neplaćene fizičke poslove. Naše Udruženje, uz podršku GIZ-a, radi i na jačanju kapaciteta Romkinja. One iz gradskih sredina roditelji upisuju u osnovne škole, ali ih često stimulišu da prekinu obrazovanje kako bi se udale ili uključile u potpunosti u posao kojim se porodica bavi. Opet, ukoliko su one iz nerazvijenih sredina, a bez aktivnog romskog udruženja, velika je verovatnoća da se neće integrisati u zajednicu i da neće naučiti srpski jezik.-

GAZDARICE: TEK SVAKA ČETVRTA U GRADU, I SVAKA ŠESTA NA SELU

Tek oko četvrtine privatnih nekretnina su u vlasništvu žene, a i to je mahom zahvaljujući ženama u gradovima, jer je na selu tek svaka šesta vlasnica nekretnine.

-Razlog za nepovoljniji položaj žena svakako nije nedostatak interesovanja za prekvalifikaciju ili dodatno obrazovanje. To pokazuje i statistika Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) koja, između ostalog, građanima na birou nudi i besplatne kurseve preko digitalne platforme za učenje na daljinu. Brojke govore da je recimo, obuke „Aktivno traženje posla“ i „Put do uspešnog preduzetnika“ prošle godine završilo preko 5.000 građana, od čega su čak 3.093 žene. U prva dva meseca 2023. od 728 osobe koje su uspešno završile kurseve, 560 je žena,- kaže Marija Branković, portparolka na programima „Migracije za razvoj“  i „Migracije i dijaspora“ koje u Srbiji sprovodi GIZ, a koji se, između ostalog, kroz brojne projekte bave osnaživanjem povratnica iz inostranstva.

-Kroz saradnju sa Udruženjem poslovnih žena, Nacionalnom službom za zapošljavanje, ali i kroz niz drugih aktivnosti u okviru Nemačkog informativnog centra za migraciju, stručno obrazovanje i karijeru (DIMAK) radimo na osnaživanju žena. One mogu da nam se obrate i za psiho-socijalnu pomoć, kao i pomoć pri prekvalifikaciji ili pokretanju sopstvenog biznisa,- dodaje Marija Branković.

KLJUČNE ZA OPSTANAK, ALI NERAVNOPRAVNE SA MUŠKARCIMA

Zaštitnik građana Zoran Pašalić povodom 15. oktobra – Međunarodnog dana žena koje žive na selu, rekao je da su žene na selu najčešće društveno nevidljive i da se nalaze u lošem materijalnom položaju i apelovao na nadležne organe da učine dodatne napore kako bi se unapredio položaj žena koje žive na selu, posebno onih starijih.

-Žene na selu imaju ključnu ulogu u opstanku i razvoju ruralnih sredina, a opet su neravnopravne sa muškim članovima društva. To su naše majke i naše bake, i mi smo u obavezi da im obezbedimo dostojanstven život i stvorimo mogućnosti da u potpunosti ostvaruju svoja prava. Žene u seoskim sredinama socijalno isključene, nalaze se u lošoj materijalnoj situaciji, jer najčešće učestvuju u neplaćenom kućnom i radu na gazdinstvu i da imaju otežan pristup socijalnim i zdravstvenim uslugama. U tom smeru neophodno je da nadležni organi rade na razvijanju posebnih usluga i servisa podrške na lokalnom nivou. Takođe, veoma je važno raditi na podizanju svesti žena na selu o njihovim pravima i mehanizmima zaštite, kao i na njihovom osamostaljivanju i ekonomskom osnaživanju.-

IPAK, IMA PRIMERA ZA UZOR

Kao pozitivan primer aktivne žene u seoskoj sredini možemo da navedemo Marinu Petković iz Donjeg Bunibroda. Ona je jedna od retkih žena koja se bavi pčelarstvom kao zanimanjem i to traje već 20-ak godina, a sama kaže da je ovim zanimanjem počela da se bavi kada joj je dete dovoljno poraslo da mu majka više nije toliko potrebna.

-Imala sam višak slobodnog vremena koje sam želela da utrošim tako što još više doprinesem svojoj porodici i kući u kojoj živim. Na žalost, to je bilo vreme kada su firme stajale, nije bilo posla… Falilo mi je to da budem ostvarena, da nešto značim, da nisam u nečijoj senci, da nešto vodim. Opet, nisam ni volela da radim po nečijoj „diktaturi“, da mi neko naređuje, pomalo sam i bežala od ljudi, bila sam mlada i nesigurna… Htela sam da radim nešto što volim, jer jednostavno ne volim da radim nešto gde neću da uložim sebe i svoje srce, ma o kakvom novcu da se radi.

Pokušala sam neke posliće, ali se tu nisam pronašla. Moj deda po majci se bavio pčelarstvom, otac je to nastavio dok nije otišao u inostranstvo da radi, pčele su ostale, ali i uginule pošto ih niko nije gledao. Onda sam ja pokušala da obnovim te košnice, suprug mi je pomogao i mene je to odjednom jako zainteresovalo.-

Na kraju se došlo dotle da Marina postane osoba koja će biti nekom savetodavac, neko ko će nekog mladog pčelara uvesti u posao…

-Meni je bilo nezamislivo da sam ja osoba koju će neko da posluša. Ali, to je krenulo kada su ljudi počeli da dolaze kod mene da kupe matice jer me je neko preporučio…

Ja nisam želela samo da im prodam maticu, nego sam im držala i predavanje šta i kako treba da rade, davala im napisane beleške… I sve iz želje da ne bude to samo obična prodaja, jer bi mi bilo žao da ta matica i to pčelinje društvo kasnije uginu zato što ja nisam posavetovala čoveka šta i kako treba da radi. Ljudi su prepoznali tu moju emociju, tu ljubav… Tako da sam na kraju držala edukacije koje je GIZ organizovao za mlade pčelare, na čemu sam im posebno zahvalna, jer su me zaista osnažili u tolikoj meri, da ja prosto sebe ne prepoznajem, jer nisam ni sanjala da sam sposobna da sve ovo radim. Čak učestvujem i u Danu devojčica, kada devojčicama pokazujem kako izgleda baviti se nekim zanimanjem koje nije tipično za žene.

Autor: N.N.

Izvor: Jugpress.com

https://jugpress.com/zene-leskovca-u-ogledalu-statistike/