18 сеп Marija je napravila fantastičan biznis od starog srpskog zanata koji su mnogi zaboravili
18.09.2023.
Osnova je ljubav prema tkanju, a potka ljubav prema životu i ljudima. Iako nam se čini da živimo u brzom svetu lišenom individualnosti, izgleda da je postpandemijsko vreme u naše živote vratilo u modu autentičnost, povratak prirodi, starim navikama, starim zanatima , kvalitetnom i ispunjenom životu natenane. Životu u kom treba slediti svoj put i slušati otkucaje sopstvenog srca.
Takvu životnu priču priča nam Marija Ivanković Jurišić, žena koja je osnovala umetničku radionicu i modni brend Marija Handmade – umetničku radionicu za tkanje iliti ručnu izradu tekstila. Dok gledate kako izgledaju odevni komadi koji nastaju u toj manufakturi, počinjete da shvatate metaforično preplitanje životnih niti.
Marija je ljubav prema ručnom radu, modi i dizajnu razvila jako rano, dok je kao devojčica leta provodila u Mačvi, a danas je ponosna preduzetnica i vlasnica brenda kome se najviše raduju stranci, poslovna žena koja je ostvarila ideal svakog čoveka – da bude sam svoj gazda , te žena koja rado izlazi u susret ženama koje žele da se odvaže i krenu na samostalno poslovno putovanje.
A potke njenog tkanja poređale su se na razboju davno. Kaže da se modom i dizajnom zarazila još kao mala, a da joj je taj virus stigao direktno iz glavnog grada mode – Pariza.
„Sestre mog deke živele su u Parizu, jedna se baš bavila modom a ostale su šile iz hobija. Najlepše dizajnerske komade dobijale smo i mama, i baka, i ja, a neke od njih i danas brižljivo čuvamo.“
A potom je usledio put učenja i razvoja. Osnovno obrazovanje u Šapcu, potom OŠ „Mileva Kosovac“, pa šabačka gimnazija „Vera Blagojević“, studije na Odseku za dizajn na Visokoj politehničkoj školi u Beogradu.
„Diplomirala sam na smeru za dizajn odeće, obuće i modnih detalja od kože i krzna. Ljubav prema ručnom tkanju datira još iz mog detinjstva, pa sam se u tome usavršila kroz sve kurseve i privatne škole tkanja koje su postojale kod nas, uključujući i Etnografski muzej i Manakovu kuću“, priča nam Marija kako su se raspoređivale potke njenog života.
Nakon što je naučila da tka, vratila se u Šabac, potom radila kao aranžerka izloga za Zlatarnu Celje – i sve vreme bila u kontaktu s prirodnim materijalima.
A onda je njena majka prošla kraj oglasne table na birou i, kao što mnoge majke umeju, naslutila Marijinu budućnost.
„Moja mama je uvek videla korak dalje. Tako je i jednog dana došla sa informacijom da Udruženje poslovnih žena Srbije traži nove potencijalne članice koje bi se prijavile na seminar o otpočinjanju sopstvenog biznisa. Sugerisala mi je da se prijavim i tako je sve počelo “
Marija je onda prošla edukaciju, pokrenula biznis, registrovala radionicu i tako je rođen njen brend Marija Handmade – koji danas cveta.
U našoj zemlji mnogo je žena na prekretnici, pa smo probali da saznamo od Marije šta smatra najvažnijim u tom spletu događaja, kako žene mogu da dođu do Udruženja poslovnih žena i koliko je ono njoj pomoglo. Odakle je ona krenula?
„Najvažnija je bila ta podrška porodice i bliže okoline na samom početku. Podjednako je važna podrška kupaca kao I potencijalnih saradnica jer ovaj posao podrazumeva jedan opsežni timski rad. Za nastanak svakog našeg komada zaduženo je više osoba – ideja za materijal – unikatno platno i sam model potekne od mene, ali onda dolazi modeliranje, pa krojenje i šivenje. Na kraju ručna dorada, pakovanje i onda marketinški deo koji podrazumeva promociju i prezentaciju samih proizvoda. Ukoliko ova podrška na kraju zakaže – ne isplati se sav naš dotadašnji trud. Zato sam zahvalna i svojim saradnicima i stalnim klijentima koji su uvek tu i uvek se vraćaju da se međusobno inspirišemo i podržimo“, priča nam Marija i dodaje da se do Udruženja poslovnih žena Srbije dolazi prijavom na njihovom sajtu, uz preporuku, naravno.
Marija sada ima lokal u Čumićevom sokačetu. Pitamo je šta danas predstavlja mesto gde je bio prvi tržni centar u Srbiji, čini se mnogo humaniji nego molovi danas i ko su kupci njenih kreacija.
„To je bila jedna sjajna inicijativa prilikom pokretanja Belgrade Design Districta da se lokali u Čumiću najpre ponude domaćim dizajnerima po prihvatljivim cenama. Bila sam presrećna kada sam dobila lokal u parteru. Setila sam se vremena kada smo kao srednjoškolci brat i ja dolazili sa mamom u Čumić da kupimo odeću za školu a sada ću ja imati svoj butik upravo tu. Bilo je to vrlo emotivno za mene“, priča naša sagovornica pa nastavlja:
„Kreacije koje radim za Marija Handmade godinama najviše kupuju stranci – i to mi imponuje jer su to ljudi vrlo istančanog ukusa kojima je mnogo toga dostupno a oni se odluče baš za nas. Mada, moram priznati da se povećava i broj naših ljudi koji zalaze u Čumić sve češće, pre nego u popularne tržne centre.“
Mnoga polja je Marija osvojila gradeći svoj brend, zato je naizbežno pitati je šta je za nju održiva moda, socijalno preduzetništvo i cirkularna ekonomija – većini ljudi i žena ovde novine.
Zašto je sve to važno?
„Održiva moda je za mene moda koja TRAJE! Odeća koja se pravi za više sezona i godina. Odeća kvalitetnog sastava I izrade koja će predstavljati osnov za kombinovanje u vašem garderoberu. Odeća koja je nastala proizvedena po fer principima i koja se prodaje po fer principima – gde niko nije oštećen ni proizvođač ni kupac. Sve je to važno da bi ekonomija i poslovanje počivali na zdravim osnovama, da bismo imali jedan zdrav odnos prema lokalnoj sredini i prema ekosistemu u kome bitišemo – tu je između ostalog i pravilan odnos između nabavke i utroška repromaterijala i sirovina I svođenje otpada i zagađenja u proizvodnji na minimum. To su sve principi po kojima posluje Marija Handmade.“
Reklo bi se da ova žena vodi uspešan biznis – ima radionicu u Šapcu, lokal u Beogradu, svoje kreacije je prikazala na 30 revija i izložbi – zato se postavlja pitanje šta je merilo uspeha.
„Za mene merilo uspešnog biznisa nije samo novac. Pored novca tu mora da bude i visok stepen ispunjenosti I zadovoljstva dok obavljamo određeni posao. Revije i izložbe ne posmatram samo i prvenstveno kao prilike da plasiram I prodam kolekciju. To su za mene najpre prilike da se nešto novo vidi i nauči, da se razmeni sa kolegama, da se na takva mesta povede i tim koji radi na izradi kolekcija Kada tako posmatrate i prilazite stvarima, dogode se i prilike da se kroz posao obiđe i pola sveta i da se on već dugi niz godina obavlja sa sve većim žarom i strašću koja ne jenjava“, govori u dahu, a mi opet radoznalo hoćemo da nam kaže šta je najvažnije da bi se pokrenuo, razvio i održao jedan biznis – šta je ključ uspeha, koje su prepreke. „Prepreka je mnogo na svakom koraku ali ako se one posmatraju kao izazovi, onda im se prilazi konstruktivno a ne sa strahom. Ovde bih ponovo skrenula pažnju na udruživanje, podršku i upornost – to su, po mom mišljenju, tri ključne stvari da bi se jedan biznis pokrenuo, razvio i održao.“
A koliko je potrebno sredstava da bi jedna žena pokrenula viziju i šta joj je potrebno osim novca?
„Najpre je potrebno imati dobru ideju i viziju kako i sa kime tu ideju da realizujete. Jasno znati kome se ta ideja plasira i na koji način. Novac stupa na snagu tek nakon razrade ovih ključnih tačaka.“
A u šta je najvažnije uložiti ili ulagati? Marija misli da je najvažnije ulagati u svoje znanje, a najbolje ili najpametnije je ulagati u ljude.
„Ulaganje u materijalne stvari treba da dođe tek nakon svega toga. Kada se tako postave stvari u biznisu, nakon nekog vremena shvatite da to materijalno što ste stekli zapravo vredi manje od svega drugog što imate.“
I za kraj je pitamo da li je ona jedna zadovoljna žena.
„Izuzetno zadovoljna a to zadovoljstvo dolazi iz činjenice da Marija Handmade rađa jednu zajednicu zadovoljnih ljudi.“
Autor: Zorica Antonijević
Izvor: Zadovoljna.nova.rs