Žene u Srbiji: Obrazovanije od muškaraca, češće na Birou, retko na rukovodećim pozicijama

06 мар Žene u Srbiji: Obrazovanije od muškaraca, češće na Birou, retko na rukovodećim pozicijama

U kući, na poslu, u javnom okruženju, građanke Srbije nalaze se u nepovoljnoj poziciji. Manje su plaćene od muškaraca, na lošijim pozicijama u kompanijama, iako su obrazovanije, i najčešće preuzimaju brigu o celokupnoj porodici.

Među registrovanim aktivnim preduzetnicima svaka treća je žena, pokazuju podaci Agencije za privredne registre, a oni iz Republičkog statističkog zavoda kažu da ih je na rukovodećim pozicijama, među funkcionerima i zakonodavcima, 33 odsto. Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, u februaru 2023. godine registrovano je 239.928 žena, odnosno 55,9% od ukupnog broja nezaposlenih lica.

A što je udaljenija od urbane sredine, tako se i smanjuju šanse da će se žena izboriti za osnovna prava.

„Žene iz ruralnih sredina imaju velike prepreke obrazovanju za željena zanimanja. Morale bi da žive u mestu u kome postoji takva škola, što je teško izvodljivo s obzirom na mala porodična primanja ali i na još postojeće stereotipe u unutrašnjosti, da se ženska deca ne školuju dalje nego da se pripremaju za udaju i tradicionalnu ulogu žena koje rađaju i rade neplaćene fizičke poslove”, kaže Dragana Dobrosavljević iz Udruženja poslovnih žena Srbije.

Udruženje, uz podršku GIZ radi na jačanju kapaciteta Romkinja, a Dobrosavljević ističe da one iz gradskih sredina roditelji upisuju u osnovne škole ali ih najčešće stimulišu da prekinu obrazovanje kako bi se udale ili uključile u potpunosti u posao kojim se porodica bavi. Međutim, upozorava ona, ukoliko su iz nerazvijenih sredina a bez aktivnog romskog udruženja, velika je verovatnoća da se neće integrisati u zajednicu i da neće naučiti srpski jezik.

„U sredinama u kojima su Romi radili u nekada uspešnim industrijama ili u retkim sada uspešnim, postoje udruženja i obrazovana starija romska populacija koja daje podršku obrazovanju i uključivanju Romkinja na tržište rada”.

Kada je u pitanju privatna svojina, tek oko četvrtine vlasnika nekretnina su žene, a i to zahvaljujući ženama u gradovima, jer je na selu tek svaka šesta vlasnica nekretnine, objašnjava Dobrosavljević. „Kada je reč o Romkinjama, na čijem osnaživanju Udruženje radi uz podršku globalnog programa „Migracije za razvoj”, situacija je još gora, kod njih su vlasnice imovine na nivou statističke greške”.

Razlog za nepovoljniji položaj žena svakako nije nedostatak interesovanja za prekvalifikaciju ili dodatno obrazovanje. To pokazuje i statistika Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) koja, između ostalog, građanima na birou, nudi i besplatne kurseve preko digitalne platforme za učenje na daljinu.

„Prema podacima Sektora za podršku u zapošljavanju NSZ, obuke ‘Aktivno traženje posla’ i ‘Put do uspešnog preduzetnika’, koju je obezbedio globalni program Nemačke razvojne saradnje „Migracije za razvoj“, prošle godine završilo je preko 5000 građana, od čega su čak 3.093 žene. A u prva dva meseca 2023. od 728 osobe koje su uspešno završile kurseve, 560 je žena”, kaže Marija Branković, portparolka na programima „Migracije za razvoj“  i „Migracije i dijaspora“ koje u Srbiji sprovodi GIZ, a koji se, između ostalog, kroz brojne projekte bave osnaživanjem povratnica iz inostranstva.

„Kroz saradnju sa Udruženjem poslovnih žena, Nacionalnom službom za zapošljavanje, ali i kroz niz drugih aktivnosti u okviru Nemačkog informativnog centra za migraciju, stručno obrazovanje i karijeru (DIMAK) radimo na osnaživanju žena. One mogu da nam se obrate i za psiho-socijalnu pomoć, kao i pomoć pri prekvalifikaciji ili pokretanju sopstvenog biznisa”, dodaje Branković.

Globalni program „Migracije za razvoj“ (PME) deo je šire inicijative nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), koja promoviše održivu reintegraciju povratnika i ostanak u matičnoj zemlji stvaranjem mogućnosti za dostojanstven rad i život u njoj. Program u Srbiji sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalnom službom za zapošljavanje i Komesarijatom za izbeglice i migracije.

Izvor: Novimagazin.rs