17 феб Neizvesnost poslovanja obeležila prethodnu godinu
17.02.2023.
VIŠE OD 90 ODSTO ŽENSKIH PREDUZEĆA ORIJENTISANO JE NA LOKALNO, DOMAĆE TRŽIŠTE, NEŠTO VIŠE OD 10 ODSTO IZVOZI U REGION, A ISPOD SEDAM PROCENATA NA TRŽIŠTE EVROPSKE UNIJE, ŠTO MOŽE DA BUDE I FAKTOR ODREĐENE STABILNOSTI
Ekonomska kretanja u Srbiji i regionu uvek se moraju posmatrati neodvojivo od evropskih trendova. Refleksije dešavanja na tom tržištu prelivaju se i na nas, doduše sa vremenskom zadrškom, a u tom vakuumu naši lokalni faktori i efekti nacionalnih politika nekako budu vidljiviji, ocenjuje Sanja Popović Pantić, predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije.
U razgovoru za Biznis.rs ona napominje da su građani svakako osetili rast cena roba i usluga, što je posledica globalnih tržišnih distorzija kao efekata rata u Ukrajini i krize sa energentima i nabavkom sirovina, poluproizvoda, rezervnih delova, posebno u određenim industrijama. Ipak, na nekom lokalnom nivou priliv platežno sposobne populacije koja je povećala tražnju uticao je i na dodatni rast, recimo renti i ostalih usluga.
– Ovaj najnoviji trend me je podsetio na situaciju u Crnoj Gori od pre nekoliko godina, kada su pijačni prodavci imali jednu cenu za Ruse koji su u to vreme nahrlili u tu zemlju, a drugu za domaće kupce. Srećom su nas iz Srbije tada podveli pod “domaće”. Na žalost onih koji zakupljuju stanove, a na sreću stanodavaca, ovakva diferencijacija se kod nas nije dogodila, tako da bih kroz ovaj plastični primer rekla da svaka kriza – pa i ova – ima svoje gubitnike i dobitnike.
Koji su najveći izazovi sa kojima se suočavaju građani i privreda i šta nas očekuje u 2023. godini?
– Projekcije Evropske komisije za Srbiju pokazuju da će se inflacija kretati oko 11 odsto, pa se tako poklapaju sa projekcijama naše vlade za 2023. godinu, koje govore da će u prvoj polovini godine rast cena biti veći zbog skoka cena energenata, da bi se tek kasnije inflacija stabilizovala To će, pre svega, biti posledica nastavka trenda usporavanja inflacije u EU u drugoj polovini godine, pa su očekivanja da se i kod nas cene smire. Naravno, sve ovo pod pretpostavkom da se opet ne dogode neke veće političke turbulencije, kako u regionu, tako i šire.
Narodna banka Srbije već deset meseci zaredom povećava referentnu kamatnu stopu. Koliko će dalji rast kamata, za koji ekonomisti procenjuju da će trajati bar do sredine ove godine, uticati na uslove za poslovanje?
– Pratim makroekonomske analize kolega ekonomista kroz Kvartalni monitor, pa vidim da su očekivanja – koja smatram realnim – da će visoke kamatne stope negativno uticati na domaće i strane privatne investicije, usled čega će se one verovatno i smanjiti u 2023. godini. To će dovesti do smanjenja tražnje preduzeća i domaćinstava za drugim proizvodima.
Kako vidite razvoj ženskog preduzetništva u narednom periodu, u svetlu aktuelnih dešavanja i neizvesnosti sa kojom se suočava privreda?
– Pošto su ženska preduzeća mahom mikro i male firme, neizvesnost poslovanja će za njih u svetlu pomenutih trendova biti još veća. Zatim, više od 90 odsto ovih preduzeća je orijentisano na lokalno, domaće tržište, nešto više od 10 odsto izvozi u region, a ispod sedam procenata na tržište Evropske unije. Dakle, to može da bude i faktor određene stabilnosti, iako na suženom nivou zbog eksternih faktora i potrebe za proizvodima i uslugama ovih preduzeća neće bitnije oscilirati, pa verujem da će svoje poslovanje održati makar iznad površine vode. Takođe, Ministarstvo privrede je najavilo jedan značajan program podrške ženskim preduzećima, kako za ona u razvijenoj fazi tako i za početnice, a ovi programi su se uvek pokazali kao važna potpora. Nastavlja se i program EBRD-a za žene u biznisu koji takođe daje dobre rezultate i podršku ženskim firmama.
Koje su trenutno najznačajnije aktivnosti i projekti Udruženja poslovnih žena Srbije?
– Udruženje je posvećeno razvoju poslovanja svojih članica kroz obuke koje im pomažu da uhvate korak sa promenama, pa smo tako imali serijal uspešnih edukacija na temu digitalne transformacije i uvođenja standarda kvaliteta, kao i promociju programa koji pomaže firmama na prekretnici da pronađu strateškog partnera. Takođe, pomažemo ranjivim grupama žena na tržištu rada da se (samo)zaposle i upravo završavamo jedan zanimljiv projekat koji se tiče razbijanja predrasuda o muškim i ženskim poslovima, što je posebno bitno u ovoj situaciji kada je evidentan manjak radnika svih profila. Zbog čega, na primer, žena ne bi bila bagerista i zarađivala platu od 1.000 evra, koliko se u proseku kreće za ovaj posao, samo zato što to nije “tipično” za žene?
Takođe, posvećeni smo promociji uključivanja žena u lanac dobavljača i generalno na tržište, pa smo podržali otvaranje web shopa za proizvode koje prave vredne žene u ruralnim sredinama.
Kakvi su planovi vašeg udruženja za 2023. godinu?
– Nastavljamo sa umrežavanjem, pa mi je zadovoljstvo da već za 21. februar najavim prvi B2B sastanak sa tipično “muškim” udruženjem Prvim poslovnim udruženjem, koji će se desiti pod pokroviteljstvom Poverenice za zaštitu ravnopravnosti. Time nastavljamo da doprinosimo razbijanju stereotipa, jer je u poslu i životu veoma važno da ravnopravno prihvatamo jedni druge i stvaramo bolje prilike za sve nas. Nastavljamo da se bavimo promocijom uspešnih primera kroz našu poznatu manifestaciju “Cvet uspeha za ženu zmaja”, u koju smo uključili i kategoriju za rodno najsenzitivnije velike kompanije, u nameri da pohvalimo i istaknemo one koji uključuju preduzetnice kao svoje dobavljače i koji su posvećeni unapređenju položaja zaposlenih žena u svojim kompanijama.
U aprilu imamo i naš dugogodišnji događaj “Međunarodni dan devojčica u IKT-u”, kada devojčice završnih razreda osnovne škole odlaze u posete ovim kompanijama i u razgovoru sa menadžerkama osvešćuju da oblast IKT-a, niti bilo koja druga, nije rezervisana za dečake.
Nastavljamo i sa obukama i javnim zagovaranjem, uz napomenu da je naša inicijativa da se javne nabavke malih vrednosti objavljuju na portalu javnih nabavki iako to nije zakonska obaveza, koju smo uspešno realizovale pre nekoliko godina, omogućila ne samo ženskim već i svim drugim malim preduzećima da u proteklim godinama saznaju za tendere na transparentan način i da učestvuju u njima.
DEVET PROJEKATA 125 NOVIH ČLANICA
Kakvi su bili rezultati Udruženja poslovnih žena Srbije u 2022. godini? Kako u globalu ocenjujete poslovnu klimu u Srbiji tokom prošle godine?
– Udruženje je u prethodnoj godini kao neprofitna organizacija poslovalo uspešno i realizovalo devet projekata, a neki od njih se nastavljaju i u ovoj godini. Ponovo smo počeli sa organizacijom sastanaka uživo, na radostčlanstva,jerje potreba za umrežavanjem i uspostavljanjem kontakata velika, tako da nam se pridružilo još 25 novih članica. Pratili smo sve vreme pandemije sa posebnom pažnjom i posvećenošću poslovanje naših članica i bilo je raznih izazova sa kojima su se suočile.
Podsetila bih samo da je u februaru prošle godine doneta uredba o zabrani izvoza žita, što je, na primer, blokiralo rad prevoznika robe železnicom. Srećom, to nije dugo trajalo, ali sve su to neki nepredviđeni događaji koji na kraju 2022. godine ipak nisu doveli u pitanje opstanak naših firmi. Na dnevnom nivou se i dalje dešavaju razni izazovi, vezani najpre za sporost administracije, čega su žrtve upravo mali i srednji proizvođači, među kojima su i naše članice. Povećana neizvesnost poslovanja uslovljena spoljnim faktorima, u kombinaciji sa lokalnim specifičnostima koji su „vanvremenski”, a tiču se uglavnom lošeg upravljanja na raznim nivoima, obeležili su poslovnu klimu u prethodnoj godini.
Autor: Marko Andrejić
Izvor: Magazin biznis.rs