14 окт Sagovornik: Sanja Popović Pantić
Devojke i devojčice sve više sanjaju o tome da postanu uspešne poslovne žene, a do samo pre deset godina je i prema istraživanjima njihov ideal bio da budu estradne zvezde.
VODITELJ: Gospođo Popović Pantić dobar dan i dobro došli u emisiju „Biznis monitor“:
SANJA POPOVIĆ PANTIĆ (predsednica Udruženja poslovnih žena): Dobar dan.
VODITELJ: Evo, za početak da vas pitam da li su žene preduzetnici ravnopravne sa muškarcima u Srbiji pošto se čini da je to ipak dominantno muško društvo.
SANJA POPOVIĆ PANTIĆ (predsednica Udruženja poslovnih žena): Pa, pa podaci pokazuju da nisu ravnopravne, naročito ne na samom početku zbog toga što prva i osnovna barijera je ta koja se odnosi na vlasništvo nekretnina, jer u Srbiji svaka četvrta žena ima 100% vlasništvo nad nekom nekretninom, a 11% je onih koji su u mešovitom vlasništvu, što stvara problem prilikom uzimanja kredita i davanja kolaterala bankama. Kada jednom osnuju biznis i kada taj pristup finansijama prebrode, nastaje onaj drugi problem, a to je suočavanje s rodnim stereotipima i time da ih okolina vema teško odmah prihvata kao ozbiljne poslovne aktere, tako da je po nekim procenama od pet do 10 godina upornog i vrednog rada potrebno ženi da se dokaže i bude zapravo prihvaćena od okoline kao neko ko je adekvatan partner za pregovore. Imamo mnogo primera koje su naravno s nama podelile preduzetnice, gde su poslovni partneri, naročito kada se radi o nekim većim sumama ugovora uporno tražili direktora firme. Nikako nisu mogli da prihvate da je upravo ta žena vlasnik i nosilac biznisa.
VODITELJ: Gde je žensko preduzetništvo u Srbiji u odnosu na žensko preduzetništvo u nekom razvijenom svetu?
SANJA POPOVIĆ PANTIĆ (predsednica Udruženja poslovnih žena): Pa opet podaci pokazuju da tu nema mnogo razlike kada je reč o udelu žena preduzetnika u ukupnom broju malih i srednjih preduzeća, ali ono gde se mi dosta razlikujemo od Evrope jeste pre svega održivost tih ženskih biznisa. Dakle, taj udeo je negde oko 30%, varira i kod nas između nekih recimo 27% do 31, zavisi opet od neke metodologije, toliko od prilike i u Evropskoj uniji, ali stopa gašenja ženskih biznisa kod nas je oko 47% i to isto varira za neki procenat gore, dole. Nažalost, kod nas se ne prati redovno ta statistika, tako da je i to jedan od, da kažem, problema koje mi kao udruženje apostrofiramo i stalno insistiramo na tome da se prati ova dinamika kako bi se mogle programirati mere podrške, jer prosto moramo imati te podatke.
VODITELJ: Kao neko ko je doktorirao na temi preduzetništva i kao neko ko ima praktičnog znanja, gde vi vidite šansu u ženskom preduzetništvu u Srbiji?
SANJA POPOVIĆ PANTIĆ (predsednica Udruženja poslovnih žena):Pa, pre 6 godina problemi su bili drugačiji, u nekoj meri nego danas zato što se stvari ubrzano menjaju, ali i ono gde je isto, to je i tada je istraživanje pokazalo da je šansa za ženska preduzeća pre svega u onim delatnostima koje su zasnovane na novim tehnologijama i novim znanjima. Međutim, moram da kažem da i žene u tradicionalnim sektorima prerade hrane, recimo proizvodnja hrane ili čak u metalskoj industriji, ukoliko primenjuju nove tehnologije ili ukoliko su napravile tu neku transformaciju takođe imaju šanse i mogu lepo da posluju.
VODITELJ: Kad u Srbiji u isti kontekst stavite ženu i privredu obično se misli na žene preduzetnice koje se bave klasičnim ženskim zanatima, a ne na one koje su recimo direktorke velikih firmi ili recimo predsednice upravnih odbora, zašto je to tako?
SANJA POPOVIĆ PANTIĆ (predsednica Udruženja poslovnih žena): Pa, vidite, precepcija ženskog preduzetništva kao pretežno mikropreduzetništva nije slučajna, zato što mikro preduzeća dominiraju zaista ne samo u Srbiji, u ovom skupu malih i srednjih preduzeća, već svuda su to mahom mikro firme. Međutim, sve je više primera ovde kod nas govorim, pre svega za Srbiju i Balkan, firmi koje su izvozno orjentisane, koje prate standarde kvaliteta, redovno ih uvode, sertifikuju se, ulažu znači u razvoj i na taj način postaju sve vidljivije zahvaljujući tome što smo, moram da priznam mi iz Udruženja poslovnih žena Srbije za ovih 21 godinu zaista doprineli tome pre svega kroz našu nagradu Cvet uspeha za ženu zmaja, koju inače 6.novembra opet po 13-ti put organizujemo i kada opet izbacujemo na svetlost pozornice nove primere uspešnih preduzetnica koje zaista posluju ne samo u Evropi nego i globalno i na taj način menjamo ovu percepciju.
VODITELJ: Šta možete izvdojiti kao najveći uspeh Udruženja poslovnih žena Srbije, na šta ste najviše ponosni?
SANJA POPOVIĆ PANTIĆ (predsednica Udruženja poslovnih žena): Mislim da smo pre svega ponosni na to da smo promenili ovu percepciju o ženskom preduzetništvu kao socijalnoj kategoriji i da smo uspeli u tome da se on shvata kao razvojna ekonomska kategorija. Tako da devojke i devojčice sve više sanjaju o tome da postanu uspešne poslovne žene, a do samo pre deset godina je i prema istraživanjima njihov ideal bio da budu estradne zvezde. Mislim da nam je to najveća satisfakcija nama koji su u ovoj priči toliko dugo i takođe ponosni smo na to što smo i od strane Evropske komisije dobili nagradu za razvoj mreže i posebo posredstvom Evropske mreže preduzetništva omogućili smo ženama bukvalno da izađu u svet i na druga tržišta.
VODITELJ: Kako žena preduzetnica u Srbiji može postati članica udruženja?
SANJA POPOVIĆ PANTIĆ (predsednica Udruženja poslovnih žena): Sve je jako lepo definisano na našem web sajtu, a suština je u tome da uz popunjavanje pristupnice imaju i određenu preporuku. Ukoliko nemaju nekog već u Udruženju poslovnih žena, što je malo verovatno pošto nas je sa širom bazom i koleginicama iz lokalnih mreža oko 900, ipak imaju tu šansu da tri meseca budu da kažemo posmatračice i da potraže preporuku od aktuelnih članica, tako da nakon toga postaju punopravne članice, naravno plaćenje članarine shodno kategoriji, pošto smo na početku rekli različite su veličine firmi koje vode žene.
VODITELJ: Puno vam hvala što ste izdvojili vreme.
SANJA POPOVIĆ PANTIĆ (predsednica Udruženja poslovnih žena): Hvala i vama.
Izvor: RTV1