30 јун Mapa za razvoj regiona
Među najvažnijim projektima koje ove godine sprovodi Nacionalna agencija za regionalni razvoj je mapiranje pet regiona u Srbiji u okviru kojeg se prikupljaju podaci o njihovoj razvijenosti. Mapa regiona biće istaknuta na sajtu Agencije i doprineće boljem sagledavanju mogućnosti za privredni razvoj.
Nacionalna agencija za regionalni razvoj Srbije (NARR) pripremila je u ovoj godini niz programa za podsticanje i razvoj regiona i preduzetništva. Pored pružanja podrške razvoju malih i srednjih preduzeća (MSP) koja započinju sopstveni posao ili već posluju, u vidu obuka i konsaltinga, zadatak Agencije je sprovođenje Zakona o regionalnom razvoju i Smanjenje dramatičnih razlika u društveno – ekonomskom razvoju regiona. Agencija je administrativna kancelarija Nacionalnog saveta za regionalni razvoj, koji treba da donese Nacionalni plan regionalnog razvoja zemlje. U toku je takozvano mapiranje regiona u okviru kojeg se radi na prikupljanju podataka i oceni stanja u pet regiona: region Vojvodine, Beogradski region, region Šumadije i zapadne Srbije, region Južne i Istočne Srbije i region Kosova i Metohije. Pored Nacionalne agencije u projektu učestvuju i nadležna ministarstva, Agencija za privredne registre i Agencija za prostorno planiranje. Planirano je da do juna bude pripremljena mapa i najvažniji podaci o celokupnom razvoju regiona, koji će biti istaknuti na sajtu Nacionalne agencije i nadalje dopunjavani. To će doprineti boljem sagledavanju mogućnosti za privredni razvoj.
Ivica Eždenci, direktor Nacionalne agencije za regionalni razvoj, kaže u razgovoru za Ekonometar da postoje velike regionalne razlike u razvoju preduzeća između regiona u Srbiji. Najrazvijeniji su Beogradski region i region Vojvodine, a najnerazvijeniji region Južne i Istočne Srbije.
– Razlike u zaradama i privrednoj razvijenosti između najrazvijenijeg i najnerazvijenijeg regiona su i po nekoliko puta, pa će se država fokusirati na podsticanje regionalnog razvoja i smanjenje razlika. Budućnost leži u razvijenoj infrastrukturi, ravnomernijoj regionalnoj raspoređenosti preduzeća, ali i otklanjanju drugih problema koji muče preduzetnike: smanjenju poreza, otklanjanju administrativnih barijera, boljim mogućnostima za finansiranje preduzetništva, kaže Ivica Eždenci.
Agencija radi i na promociji projekta Evropske mreže ambasadora ženskog preduzetništva koji se realizuje u okviru programa Evropske unije za konkurentnost i inovacije (S1R) , sa ciljem da se pruži podrška preduzetničkom potencijalu žena i poveća njihov angažman u razvoju MSP sektora. Mreža uspešnih poslovnih žena treba da posluži kao model ponašanja budućim preduzetnicama, ali i kao motivacija da u većem broju započnu sopstveni posao.
Brojne aktivnosti
U organizaciji NARR – a do 6. Maja traje javni poziv za preduzetnike za Projekat institucionalizacija mentoringa u MSP. Reč je o besplatnim uslugama pružanja mentoringa u MSP koji Agencija sprovodi zajedno sa Japanskom međunarodnom agencijom za regionalni razvoj. Prema iskustvima mentora u Japanu obučena su 32 mentora u Srbiji koji će u maju započeti obilazak preduzeća, procenjivati trenutno stanje u firmama i u saradnji sa menadžmentom raditi na unapređenju produktivnosti. Agencija učestvuju i u dodeli start – ap kredita za početnike u biznisu preko Fonda za razvoj, u iznosu od 500. 000 do pet miliona dinara i kamatu od tri odsto. Preduzećima je dostupna i nefinansijska pomoć kroz obuke, seminare i savetovanja. U ovoj godini planirano je da u Agenciji bude obučeno 4. 400 preduzetnika za početak samostalnog poslovanja.
Statistička regionalizacija Srbije treba da omogući sagledavanje stanja, primenu i praćenje regionalnih razvojnih planova. Mapiranjem regiona, Agencija će predstaviti stanje u regionima po ekonomskim, socijalnim, demografskim, kulturno – istorijskim i infrastrukturnim pokazateljima. U okviru mapa će se nalaziti svi podaci koji odslikavaju stanje regiona: od broja preduzeća, razvijenosti industrije, do broja zaposlenih, kao i podaci o infrastrukturi.
– Suština politike regionalnog razvoja je rad na razvoju potencijala naše zemlje, uklanjanju nedostataka i prepreka za njihovo korišćenje. To je uslov za određivanje kvalitetne razvojne politike Srbije, sa posebnom pažnjom na područja sa najvećim razvojnim poteškoćama, kaže Ivica Eždenci.
Naš sagovornik naglašava da je veoma važna inicijativa i spremnost opština i gradova da učestvuju u ovom projektu, kao i rešenost da učine sve kako 6i unapredili lokalni razvoj, ali i da predlože optimalna rešenja. Na državi je da stvori poslovni ambijent, da izgradi puteve, vodovod, kanalizaciju, telekomunikacionu mrežu. Ako se ti uslovi ispune moguće je investitorihma predložiti da ulažuu neku nerazvijenu opštinu, jer postoje neophodni uslovi za početak poslovanja. U toku je i akreditovanje regionalnih agencija koje će se na regionalnom i lokalnom nivou baviti podsticanjem razvoja.
Uspešne preduzetnice
Agencija je na čelu konzorcijuma koji sprovodi Evropsku mrežu ambasadora ženskog preduzetništva. Pored Nacionalne agencije za regionalni razvoj članovi konzorcijuma su Privredna komora Srbije, Udruženje poslovnih žena i Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA). Konzorcijum je izabrao deset žena ambasadora, koje su uspešne i priznate preduzetnice i koje treba da doprinesu izgradnji ženske vizije biznisa, prenesu iskustvo, povećaju samouverenost početnica u biznisu.
– Žene ambasadori obučavaju se za nastupe i aktivnosti koje treba da realizuju. Najverovatnije u grupama po tri, uskoro kreću u promociju malog biznisa širom Srbije. U saradnji sa Privrednom komorom Srbije krajem maja biće organizovana međunarodna konferencija o ženskom preduzetništvu u Leskovcu, najavljuje Ivica Eždenci.
Agencija će pružati besplatne usluge mentoringa u MSP. Preduzetnicima će tokom 50 sati savetovanja biti pružena podrška u prevazilaženju teškoća u poslovanju i pronalaženje najpovoljnijih rešenja za budući rad. Proces započinje dijagnostifikovanjem problema, sledi priprema i primena plana. Ovo je dobra prilika da mentori dođu direktno u firme i uvidom u poslovanje pruže savet. Prošle godine, u okviru pilot projekta, mentoring je realizovan u 44 firme.
Početkom maja Agencija će odobriti i bespovratna sredstva preduzećima za razvoj konkurentnosti kroz uvođenje standarda kvaliteta, razvoj novih proizvoda, usluga i obuku zaposlenih. Ovogodišnji bucet za ovaj program je 60 miliona dinara, a preduzećima će se odobravati od 100 do 500 hiljada dinara. Na javni poziv se prijavilo 968 preduzeća, a očekuje se da će oko 400 biti podržano.
Ivica Eždenci kaže da se MSP u Srbiji suočavaju i sa problemom niskog nivoa obrazovanja radne snage. Samo četiri odsto radne snage u Srbiji je sa visokom stručnom spremom, a dva sa višom. Procenat nepismenih u iznosu od tri odsto izuzetno je visok. Zbog toga je neophodno raditi na edukaciji, kao i ranom usmeravanju mladih na preduzetništvo, još od školskih dana.
Naš sagovornik kaže da država tre6a da radi na unapređenju poslovnog ambijenta, pre svega ukidanjem suvišnih administrativnih procedura, a inicijativu za sprovođenje giljotine propisa bi trebalo brže sprovoditi. On dodaje da je najvažnije da se skrate rokovi naplate robe na 30 ili najviše 45 dana. To bi predstavljalo znatnu olakšicu za poslovanje malih privrednika. Trebalo bi unaprediti i saradnju sa partnerima iz inostranstva, obezbediti stabilan dinar i različitim izvoznim olakšicama podstaći razvoj izvoznika. Povratnicima iz inostranstva potrebno je ponuditi atraktivni paket za početak poslovanja kako bi se na adekvatan način njihov novac i znanje usmerili u razvoj privrede, kaže na kraju razgovora Ivica Eždenci.
Sedišteu Zaječaru
Sedište NARR preseljeno je u oktobru prošle godine u Zaječar, po odluci Vlade o izmeštanju državnih službi, sa ciljem da republičke institucije budu bliže svim građanima i da ljudi iz unutrašnjosti imaju isti pristup institucijama. Nacionalna agencija za regionalni razvoj je nastala kao pravni sledbenik Republičke agencije za mala i srednja preduzeća i preduzetništvo.
– Preseljenjem u Zaječar, zapravo je omogućen podjednak razvoj svih delova Srbije. Ovaj potez se za sada pokazao kao dobro rešenje. Kancelarija u Beogradu nastavila je da pruža savetodavnu pomoć preduzećima. Sektor MSP je najprofitabilniji sektor u privredi Srbije, ali ovaj sektor u budućnosti očekuju brojni izazovi poput očuvanja zaposlenosti i povećanja konkurentnosti i produktivnosti, kaže Ivica Eždenci.
Kriza likvidnosti
Nacionalna agencija za regionalni razvoj je prošle godine u saradnji sa Zavodom za statistiku uradila anketu o stanju, potrebama i problemima MSP na uzorku od oko 3. 000 preduzetnika u Srbiji. Rezultati kazuju da se više od 50 odsto preduzeća u dobroj meri nosi sa krizom, dok oko 30 odsto ima nedoumica u vezi svoje budućnosti. Najveći problem preduzetnika je nedostatak finansijskih sredstava za održanje likvidnosti preduzeća.
Organska proizvodnja hrane
Nataša Milanović, vlasnica firme „Biosil“, posvećena je proizvodnji organske hrane uz pomoć savremenih tehnologija i inovacija. Nedavno je sok od cvekle proizveden u ovom preduzeću na sajmu u Banjaluci osvojio zlatnu medalju, za uvođenje tehnološke inovacije u proizvodnji. Nataša će podsticati preduzetnice da se uključe u mrežu inovatora u proizvodnji organske hrane. – U ovoj oblasti ima mnogo prostora u kojem žene mogu da ispolje kreativnost. Srbija ima veliki potencijal u razvoju agrara, a budućnost je u umrežavanju i povezivanju preduzeća. Za samostalan posao najvažnija je upornost i dobri kadrovi koji će neprekidno raditi na usavršavanju, kaže Nataša Milanović.
Iskustva ambasadora ženskog preduzetništva
Preduzetnice koje su proglašene ambasadorima ženskog preduzetništva su Marina Milović, vlasnica i direktorka „Maja prometa“ iz Beograda, Nataša Milanović, direktorka „Biosila“ iz Zemuna, Afrodita Bajić, osnivač AMF „Afrodita moda“, Anja Ivana Milić, čelnica „Arhi pro“ preduzeća, Dragica Božinović, vlasnica „Novitasa“ iz Šapca, Zorica Selaković, direktorka „Deserta“ iz Čačka, Jasmina Knežević, vlasnica „Bel Medik“ opšte bolnice, Ljiljana Stanojević osnivač preduzeća „Stanojević“ iz Valjeva, Marija Stevanović direktorka „MS Implojment“ iz Svilajnca, i Sanja Knežević, vlasnica etno sela Latkovac. Preduzetnice su pohađale obuku u Privrednoj komori Srbije o javnom nastupu i motivisanju preduzetnica za samozapošljavanje. Učestvovale su na celodnevnomtreningu o neverbalnoj komunikaciji i razvijanju biznis ideja.
Marina Milović se bavi preradom i prometom meda u firmi „Maja promet“. Sa zadovoljstvom je prihvatila nominaciju za ambasadora ženskog preduzetništva. Ona kaže da drugim ženama može da pruži neophodne savete za pokretanje biznisa, ali do uspeha vode zajednički napori žena i muškaraca.
– Važno je da žene shvate da imaju iste sposobnosti kao i muškarci i da Srbija u ženskom preduzetništvu ima veliki potencijal. Za pokretanje posla važna je kreativnost. Najvažnije je da žena pronađe smisao u poslu kojim se bavi i da je vremenom ne napušta strast u vođenju biznisa. Neophodna je i sreća, dobri kontakti, a često i šarm ima značajnu ulogu. Firmu sam nasledila od oca i od neizmernog značaja za moj rad su bili njegovi saveti i iskustvo koje mi je preneo, kaže Marina Milović.