28 феб Vera u sebe i posvećenost poslu
Glumica i pevačica Ana Sofrenović smatra da čovek, bez obzira na okolnosti, mora da preuzme mnogo više odgovornosti za život koji živi. Takav stav joj je otvorio put do Umetničkog centra za kreativan i edukativan rad sa profesionalnim umetnicima i amaterima.
Profesionalni put Ane Sofrenović, umetnice specifične glumačke pojave i pevačkog umeća, počeo je sredinom devedesetih godina prošlog veka, posle završetka studija na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Predstava „Kabare“ u Pozorištu na Terazijama bila je „vatreno krštenje” mlade glumice, a priča se nastavila predstavama u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Beogradskom dramskom pozorištu, Bitef teatru… Tada je usledila i njena filmska karijera ostvarenjem u filmu „Ubistvo s predumišljajem“ a imala je sreću da još tada sarađuje sa našim sjajnim rediteljima poput Puriše Đorđevića, Gorana Paskaljevića, Miloša Radovića…
– Onda je došla 1999. Godina u kojoj sam doživela svoju najveću sreću i postala majka, ali i jednu od najvećih trauma u svom dosadašnjem životu – bombardovanje. Ubrzo sam se sa porodicom preselila u London i svoj život pokušala da nastavim u jednoj sasvim drugačijoj sredini. U Engleskoj sam najviše igrala na televiziji i sama činjenica što sam se našla u sredini u kojoj vlada toliko velika konkurencija i u kojoj se sve odvija mnogo većom brzinom, koliko je učinila da se u jednom trenutku osetim veoma nesigurnom, toliko je doprinela i da ojačam, naučim i sagledam mnogo jasnije svoje kvalitete – kaže Ana Sofrenović za Ekonometar.
Ostati na površini
Ono što joj je čitavo iskustvo donelo, ire svega, a to je za nju i danas najbitnije, jeste razmišljanje van ustaljenih okvira, ili kako Englezi sjajno kažu „thinking outside box”.. Ističe da duboko veruje da kada se čovek izmesti iz sredine u kojoj je odrastao i u kojoj mu je manje – više sve poznato, drugačije i negde mnogo bolje sagledava sebe i, najvažnije, ako istraje u tome, savlada mnoge svoje strahove i nauči da se sa njima mnogo bolje nosi, što samim tim doprinosi da bolje iskoristi sve svoje kvalitete.
Posle četiri godine života u Londonu, Ana se s porodicom vratila u Beograd. Sa jednim nezamenljivim i veoma intenzivnim iskustvom iza sebe kakav je bio život na Ostrvu. Mnogi su je pitali zašto se vratila. Mislili su da je tamo mnogo bolje nego ovde. Najčešće su se tome, kaže, čudili ljudi koji nikada nisu živeli van granica ove zemlje, a oni koji jesu retko su postavljali to pitanje. Jer, oni su znali da, ukoliko ste „slobodnjaci”, potrebno je mnogo energije, novca, vremena da bi se „tamo“ samo održali na površini i imali osnovne potrebe, ništa preko toga… Kaže da često nismo ni svesni koliko više vladamo svojim vremenom u odnosu na veliki broj ljudi koji živi na zapadu. Kako ko od nas iskoristi to vreme, već je drugo pitanje.
Sloboda i vreme
– Beograd je zbog toga u tom trenutku bio mnogo lakši za život i samim tim mi je davao mnogo više slobode i vremena koje mi je bilo potrebno da se posvetim svojoj deci i samoj sebi i sasvim drugačije postavim stvari u životu, poučena svim onim što sam imala prilike da vidim i saznam živeći u Engleskoj – kaže Ana Sofrenović. – Naravno, i promene koje su se desile, a pod tim najviše mislim na događaje 5. Oktobra, učinile su da mi povratak u Beograd izgleda kao postupak pun smisla. Vratiti se u sredinu iz koje si potekao, sa novim znanjima i saznanjima i na svoj način doirineti izgradnji društva koje je nekad mnogo obećavalo, a onda doživelo neverovatan sunovrat da bi ponovo došlo u poziciju da ima šansu i da se u njega veruje. Za mene je uvek pravi smisao taj koji vodi sve ostalo i po njemu merim vrednost stvari u svim aspektima života.
Naša sagovornica ističe da u isto vreme, ma koliko da joj je Beograd dao slobode i vremena u tom trenutku, toliko je i shvatila kako je došlo do nekih promena koje joj se nisu dopale. Sve je nekako bilo izjednačeno i sve je moglo… A realno nije moglo i nije sve isto. Ljudima se u mnogim segmentima života, pa i u kulturi, suviše često gledalo kroz prste bez obzira na kvalitet koji proizvode, po nekom ključu koji nema mnogo veze sa kvalitetom koliko ima veze sa druženjem i održavanjem prijatnih ljudskih odnosa. Potpuno promašena tema, ako mene pitate – kaže. – Ljudi ne „talasaju” da se ne bi zamerali jedni drugima, a stvari ne funkcionišu i ne samo da se ne stvara pravo tlo za dalje, nego se ruši i ono do – bro što već postoji. Ona je to slikovito videla kao da se ljudi non – stop drže za ruke, ljube i grle, istovremeno se žaleći na svoju tužnu sudbinu, kako im je kriv ovaj ili onaj, a sve to dok im tlo pod nogama propada…
Ana priznaje da je i sama suviše dugo bila u fazi da se žali kako je ovo ovako, kako je ono onako, nezadovoljna i negde razočarana. Dok jednog dana nije shvatila da je to jedno potpuno besmisleno gubljenje vremena i da jedino u šta treba da gleda jeste ono što svako za sebe radi i šta je to što je za svakog vrednost, kako vodi svoj život. A za opšta mesta uvek će biti vremena.
Savladan otpor
– Najveću inspiraciju našla sam u mladoj generaciji, ljudima od dvadesetak godina, koji su sa velikim entuzijazmom tragali za kvalitetnim znanjem usvojim strukama i pravim šansama, ali i nekim dosta starijim osobama od sebe koje su u svom srednjem dobu počele radikalno da menjaju život i pokušavale da postave stvari drugačije, ali ponajviše da preuzmu mnogo više odgovornosti za život koji žive – objašnjava Ana. – Okolnosti su uvek samo to – okolnosti. Naš je izbor da li na njih pristajemo ili se trudimo da iz svake izvučemo ono što je za nas dobro, ali ne drugima na štetu. Upoznala sam ih i videla koliko u njima ima rešenosti i neke borbenosti da ne pristanu na situaciju koja ih okružuje, već sami pokušavaju nešto da promene. Tako sam, u tom smislu, i sama odlučila da postavim život upravo na taj način.
Ana Sofrenović nam je rekla da sam o sopstvenoj organizaciji u njoj postoji već jako dugo. Najveća želja, pored ličnog kreativnog rada, bila joj je, naravno, da znanje i iskustvo koje je stekla kroz svoj posao na prvom mestu podeli sa svojim mladim kolegama i uopšte ljudima kojima je umetnost važna u životu. Tako ju je, od svih ideja koje je imala, najviše privukla ona o umetničkom centru koji 6i u sebi objedinio nekoliko različitih aktivnosti, od edukativnih do kreativnih.
– Za sada sam počela od neprofitabilne organizacije koju sam otvorila i koja mi daje mogućnost da apliciram za sredstva vezana najviše za kreativan i edukativan rad kroz predstave, saradnju sa našim i stranim umetnicima i njihovim institucijama, kao i radionice za glas i performans, kako za profesionalne umetnike, tako i za amatere, a sve više me privlači i rad sa decom. To je nešto od čega sam počela i to se nekako samo po sebi nametnulo, imajući u vidu sve čime sam se bavila u poslednjih pet godina. Ali sve me više zaokuplja ideja o preduzetništvu.
Predrasude prema novcu
Kao neko ko dolazi iz sveta umetnosti imala je, priznaje, neku vrstu averzije i predrasude prema novcu i ljudima iz sfere biznisa, smatrajući da sve što donosi profit i što ima u sebi komercijalni momenat ne može da ima neku dublju vrednost, osim novca. Ali, upoznajući se bliže s ljudima iz poslovnog sveta, shvatila je koliko je bila u zabludi i koliko među njima ima onih s pravim vrednostima koji, iako rade za profit i novac im je bitna kategorija, nisu isključivo njemu naklonjeni i ne smatraju ga za jedinu vrednost u koju veruju. Budući da je o tome jako malo znala, počela je na sve strane da se raspituje, ali je najveću podršku dobila u Udruženju poslovnih žena Srbije.
Ona kaže da je svesna da joj predstoji mnogo rada, mnogo grešaka, ali i mnogo novih saznanja. Važno joj je, kako zbog sebe tako i zbog svoje dece kojoj često nije jasno zašto je ponekad odsutna, zašto puno putuje, da na njenom primeru vide da mogu da postignu u životu šta god požele samo ako se tome dovoljno posvete i u sebe dovoljno veruju. I da, bez obzira na to kakvu ocenu tome drugi davali, u tome nalaze zadovoljstvo i ispunjenje za sebe. Oni koji su ispunjeni, donose dobro i drugima. Za mene je, kaže Ana Sofrenović, to jedini pravi uspeh.
Saradnja sa Udruženjem poslovnih žena
Pitali smo Anu Sofrenović gde je naišla na pomoć i podršku u svom iskoraku prema preduzetništvu.
– U mom pokušaju mnogo mi je pomoglo poznanstvo sa ženama iz Udruženja poslovnih žena Srbije sa kojima sam imala zadovoljstvo da sarađujem. Pomažu mi i upućuju me gde ću dobiti prave informacije. Stvari kao što su biznis plan, finansijeri, zakoni, računovodstvo, iznajmljivanje poslovnog prostora, zaposleni, porezi, PDV… Sve su to pojmovi sa kojima se prvi put srećem u jednom takvom kontekstu. I kroz ovaj Klub poslovnih žena imala sam prilike da saznam da imamo neverovatno sposobnih poslovnih žena koje su to postale iako su pre toga radile možda neke sasvim drugačije poslove koji su prestali da ih ispunjavaju i rešile su da se upuste u sopstveni biznis sa mnogo većom odgovornošću, rizikom, ali i mnogo većim zadovoljstvima – ističe Ana Sofrenović.