30 јун Dr Jasmina Knežević, direktorka klinike Bel Medik upozorava: Dva sektora zdravstva razdvojena na štetu pacijenata
Autorka: Slobodanka Andrić
U gotovo svim zemljama sveta, pa i u našem okruženju, privatni i državni sektor deluju kao jedan sistem medicinske zaštite.
U Srbiji, nažalost, pacijent koji se opredeli za usluge privatnih ustanova, svoje lečenje plaća dvostruko: prvo kroz doprinose za državno osiguranje, a posle novčanik otvara i za privatnika.
U Beograđu je sređinom maja održana konferencija „Lideri u zdravstvu“ na kojoj su predstavnici najuglednijih zdravstvenih ustanova sveta govorili o međunarodnim trendovima i izazovima zdravstvenog menadžmenta. Direktor čuvene američke klinike Mejo, predsednik borda grupe Vodeće švajcarske bolnice, generalni direktor Coxa bolnice za ortopedsku hirurgiju iz Finske, rukovodioci bolnice iz Čikaga ukazali su na nove tokove upravljanja kvalitetom, troškovima i ljudskim resursima u zdravstvenim ustanovama, ali i o liderstvu u ovoj važnoj oblasti života u kojoj svaki čovek, ranije ili kasnije, zatraži pomoć.
Svoje utiske sa ovog skupa i paralelu koja poredi zdravstvo u svetu i u Srbiji, za naš časopis iznela je dr Jasmina Knežević, direktorka i suvlasnica Bel Medic klinike u Beogradu. Njena prva impresija jeste da je dobar i efikasan zdravstveni sistem obavezno integrisao usluge i privatnih i državnih institucija, bolnica, klinika, domova zdravlja, bez obzira u kojoj proporciji. Dok, na primer, u SAD oko 90 procenata medicinskih usluga pruža privatni sektor, a u Evropi ta srazmera je pola-pola, efekti sinergije ova dva sistema su evidentno dobri, deluju kao celina i rade jedni za druge, na nedvosmislenu korist pacijenata.
– Kod nas su, međutim, ova dva sektora nepotrebno sukobljena, jedan drugog doživljavaju kao konkurenta, a ne kao partnera – kaže dr Knežević. – Jedina šansa za efikasniju zdravstvenu zaštitu u Srbiji jeste da se taj „rivalitet“ prevaziđe. U celoj priči naglasak, ipak, mora da bude na kvalitetu usluga pacijentima, na što boljem servisu, kako medicinskom, tako i onome što ga prati, a njegov je sastavni i nerazdvojni deo. Veće šanse da se to ostvari u skorije vreme pruža privatni sektor, pošto su mu, evidentno, bolje mogućnosti da udovoljava potrebama i željama klijenata, bilo da je reč o komforu zdravstvenih ustanova, ambijentu, opremi ili hrani.
Naša sagovornica đecidirano tvrdi da je u privatnom sektoru zdravstva mnogo vidljivija i izražajnija lična inicijativa i kreativnost lekara i drugog medicinskog osoblja, ali i pristup pacijentu je prisniji, a komunikacija bolja, što umnogome utiče na tok i ishod lečenja.
– Mnoge zemlje pružile su šansu svom privatnom zdravstvu da bude snažan pokretač u razvoju celokupnog društva. Švajcarske ili nemačke zdravstvene ustanove postale su svetski čuveni brendovi u koje hrle pacijenti iz celog sveta – ističe dr Jasmina Knežević. – Sve je više zemalja koje su u stanju da pruže usluge najvišeg standarda, što se neminovno odražava i na interes i finansijsku korist cele države.
U poslednje vreme privatno zdravstvo omogućilo je snažan ekonomski „bum“ Singapuru, Maleziji, Indiji, Turskoj, Grčkoj, Brazilu. Ove destinacije, među kojima su i veoma daleke, postaju odredišta na koja sve češće odlaze bolesnici iz Srbije. Takođe je primamljiva Češka, a u poslednje vreme i Makedonija, Bugarska i Rumunija. Tukada, čuveni japanski lanac bolnica, otvorio je u Sofiji „punkt“ sa hiljadu kreveta koji je ušao u sistem državnog zdravstvenog osiguranja, tako da svaki pacijent sa knjižicom može da im se obrati za pomoć. I u Rumuniji, takođe, uz minimalnu doplatu pacijent ima mogućnost izbora lečenja u privatnim klinikama. Mnogo je naših lekara, naročito kardiohirurga i akušera, koji rade u privatnim bolnicama u Makedoniji i njihova iskustva govore da je tamo veoma uspešno usklađeno finansiranje između oba fonda. U Srbiji, nažalost, pacijent koji se opredeli za usluge privatnih ustanova, svoje lečenje plaća dvostruko: prvo kroz doprinose izdvaja za državno osiguranje, a posle novčanik otvara i za privatnika. Dr Knežević smatra da bi tek slobodno opredeljenje ljudi da se leče u državnoj ili privatnoj bolnici, a za iste pare, bio pravi lični izbor lekara. Pacijent bi imao osećaj da je zaista došao u ruke stručnjaka u kojeg ima poverenja i u čije umeće nema ni trunku sumnje.
Na pitanje zašto mi ne možemo da ustrojimo naš zdravstveni sistem poput većine zemalja u okruženju i onih daleko od njega, dr Jasmina Knežević odgovara konstatacijom da plaćamo danak prošlim vremenima u kojima je privatni sektor nosio veoma negativnu konotaciju, kao da je „narodni neprijatelj“.
– Pitam se ako svuda u svetu privatni sektor doživljava svoj i doprinosi opštem progresu, zašto i kod nas ne bi bio motor razvoja – smatra dr Knežević. – Sigurna sam da bi, sa istom količinom para, privatni sektor postigao bolje rezultate, što bi koristilo celoj državi, evidentno nedovoljno dobrom domaćinu, barem kada je reč o zdravstvenoj zaštiti građana. Ne treba zatvarati oči ni pred činjenicom da su neki čelnici zdravstva pokušavali, a mnogi i uspevali, od državne da naprave privatnu dobit. Oni su, takođe, u privatnom sektoru prepoznavali konkurenciju koju su, na razne načine, diskreditovali, bilo kroz zakonsku regulativu ili negativistički i nimalo blagonaklon odnos. Kako, recirno, objasniti činjenicu da je svaki propust u privatnim ustanovama propraćen ogromnim, negativnim, publicitetom, a sve greške „državnih“ ostajale su skrivane daleko od očiju javnosti, kao večita tabu tema?
Dr Jasmina Knežević se pita kako je moguće da zakoni u Srbiji dozvoljavaju otvaranje lanaca kockarnica, video-klubova ili pekara, ali ne i privatnih bolnica ili domova zđravlja. Kako je moguće da se u privatnim bolnicama nad pacijentima obavljaju i najsloženije hirurške i druge intervencije, ali im se u tim istim ustanovama i u njihovim registrovanim domovima zdravlja ne mogu napisati doznake za bolovanje, za koje je i dalje nadležan lekar opšte medicine u državnom domu zdravlja?
Naša sagovornica izražava žaljenje što zbog svih tih nefleksibilnih, prevaziđenih propisa medicinska struka u Srbiji vidno zaostaje za onom u regionu, a o razvijenijem svetu da i ne govorimo.
– Do samo pre 15 ili 20 godina zdravstvo Srbije bilo je apsolutni lider na prostoru ondašnje Jugoslavije. Sada je situacija bitno izmenjena – ističe dr Knežević. – Posledica je uočljiv odlazak i lekara i pacijenata u druge zemlje, a sa njima odlazi i novac. Umesto da sa svojirn kapacitetima i lekarima postanemo centar lečenja i sticanja deviza, naši pacijenti sve češće odlaze u Tursku, Francusku, Češku, Makedoniju. Takođe zbog pogrešno vođene politike imamo višak lekara opšte prakse, a sve manje specijalista. Nije daleko dan kada će naše zdravstvene ustanove ostati bez ijednog stručnjaka za pojedine oblasti medicine. Nažalost, ne vidim da naša medicinska struka ima dobar kurs, niti ohrabrujuću perspektivu, a setimo se samo kakav je ugled imala u ne tako davnoj prošlosti.
Kada je reč o klinici na čijem čelu stoji zajedno sa svojim suprugom Milanom, dr Jasmina Knežević ističe da ipak uspevaju da se održe na površini i to uglavnom zahvaljujući stranim pacijentima i velikim kompanijama koje finansiraju prevenciju i lečenje svojih zaposlenih. Dolaze i pacijenti iz regiona, kao i pripadnici diplomatskog kora, takođe i ljudi iz Srbije koji Bel Medic klinici ukazuju puno poverenje.
– Mi smo na neki način pioniri zdravstvenog turizma, jer su među našim pacijentima i stranci koji ciljano dolaze da reše neki svoj zdravstveni problem – kaže dr Knežević. – Ne mislim pri tome na naše ljude koji su na radu u inostranstvu, već strane državljane koji su dobro informisani o nivou naših usluga. Dolaze nam i pacijenti iz Hrvatske, Rumunije i Makedonije kojima njihovi državni fondovi plaćaju lečenje ili participiraju u njemu. Ukoliko se u Srbiji veoma hitno ne preduzmu mere izjednačavanja oba sektora zdravstva, bespovratno će nas pregaziti vreme. Zašto se niko ne zapita zbog čega nikako ne možemo da pokrenemo državno zdravstvo uprkos ogromnim investicijama.
– Uporno se koči privatni sektor, godinama izostaju podsticaji, stvorena je klima u kojoj se loše osećamo, dodaje dr Jasmina Knežević – Pitate me za rešenje? Jedno od mnogih je prava osoba u Ministarstvu koja će zastupati i interese i glas privatnika. Neophodno je i ukidanje destruktivne limitirajuće zakonske regulative koja, evidentno, koči razvoj zdravstva uopšte. Takođe je nužna reforma finansiranja ovog sektora koje je, očigledno, vrlo problematično, jer se i dalje plaća po kriterijumu dužine boravka na lečenju, a ne prema pruženim uslugama. Ne može se zaobići ni činjenica preglomaznog, loše organizovanog zdravstvenog korpusa koji je, takođe, poguban ostatak nefunkcionalne i neefikasne politike.
Ambasadorka
Dr Jasmina Knežević je jedna od deset uspešnih poslovnih žena iz Srbije koja je i zvanično promovisana u ambasadorku ženskog preduzetništva. Zvanje je dodelio Evropski parlament u Briselu i one su se pridružile grupi od 250 pripadnica lepšeg pola iz svih zemalja Starog kontinenta. Uloga ambasadorki jeste da promovišu ženski biznis i generalno razvoj preduzetništva. Dr Knežević u ovom priznanju njoj lično vidi šansu da neka pitanja iz svoje oblasti pokrene s mrtve tačke, tim pre što je i Svetska banka upravo u zdravstvu prepoznala oblast s najvećim potencijalom razvoja i promovisala ga kao sektor najbezbedniji za investiranje, uz svesrdnu podršku EU.
U Srbiji ima više od 30.000 LEKARA
U Srbiji ima ukupno 30.196 lekara od kojih je 2.900 u privatnom sektoru. Ukupan broj oblika lekarske privatne prakse u Srbiji je 1.200. U Beogradu ih je najviše – 683 i od toga je 508 ordinacija, 60 bolnica (52 specijalne, 7 opštih i jedan KBC), devet domova zdravlja, 74 poliklinike, 11 zavoda, 15 laboratorija. Zdravstveni turizam je globalni biznis za koji kažu da je „težak“ 60 milijardi dolara godišnje (Treatment Abroad). Najstarija i najbolje pozicionirana zemlja u zdravstvenom turizmu je Švajcarska i njenih 129 privatnih bolnica sa 8.200 kreveta, koje ostvare 3,4 milijarde dolara prihoda godišnje, što je 18 odsto tržišnog udela. Zemlje kao što su Singapur, Malezija, Indija napravile su pravi ekonomski bum u zdravstvu ali i evropske zemlje, Grčka, Turska, Češka postaju sve ozbiljniji igrači na svetskom tržištu.