09 мај Patenti u nežnim rukama
Foto: Aleksandra Ivetić (lična arhiva)
09.05.2023.
Među pronalazačima koji su zaštitili svoje izume u Srbiji je 12,7 odsto žena. Najviše inovatorki stiže iz oblasti hemije, biotehnologije i farmacije, njih oko 30 procenata, a najmanje ih je u oblasti mašinstva, svega 5,2 posto.
Sve počinje sjajnom idejom, inovacijom, koja će unaprediti život ljudi. Potom ideju treba zaštiti, ali ne tako što ćemo je čuvati samo za sebe, već tako da možemo da je podelimo s celim svetom, u skladu s pravima intelektualne svojine. Mali je broj žena koje su se upustile u zaštitu svojih pronalazaka i upravo zato je Svetski dan intelektualne svojine bio posvećen naučnicama, umetnicama i svim drugim kreativnim damama čiji inovativni rad je krunisan patentima.
Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije ovim povodom organizovao je program „Žene i intelektualna svojina: ubrzanje inovacija i kreativnosti”. Vuk harmonikom osvaja planetu
Od kraljica do lekarki
Prisutnima se nadahnutim govorom obratio Vladimir Marić, direktor Zavoda, osvrnuvši se na položaj žena kroz istoriju.
– U najvećem delu ljudske istorije, kako na Istoku tako i na Zapadu, muškarci su bili privilegovani i imali bolje mogućnosti za razvoj i napredak. Što se tiče položaja žene na Zapadu, naveo bih jedan zanimljiv primer iz srednjovekovne Engleske kojom u to vreme vlada dinastija Tjudora na čijem je čelu bila Elizabeta Prva, koja je na vrhu engleske državne hijerarhije ostala 45 godina! Ali, za vreme njene vladavine, struktura engleske vlasti izgledala je ovako: svi članovi parlamenta bili su muškarci, kao i svi oficiri kraljevske vojske, sve sudije i advokati, svi biskupi i nadbiskupi, svi lekari i hirurzi, svi profesori i svi studenti na svim koledžima, svi gradonačelnici i gotovo svi pisci, arhitekte, pesnici, filozofi, slikari…
Najvećim delom svoje istorije, ni Srbija o tom pitanju nije bila izuzetak, ali dve srpske kćeri su svojim talentom i radom, boreći se sve vreme protiv predrasuda i primitivizma, unapredile i zadužile Srbiju. Najbolji desetominutni trening da bude fit i posle 50.
Draga Ljočić bila je prva žena lekar u našoj zemlji. Bila je politički angažovana i svim snagama borila se za izjednačavanja prava žena i muškaraca napisavši jednom prilikom da: „profesionalne kompetencije i moralne vrednosti moraju biti jedini uslov za zapošljavanje”.
Jelisaveta Načić, prva žena arhitekta u Srbiji, osmislila je niz arhitektonskih dela od kojih su neka i danas simboli našeg glavnog grada. Projektovala je osnovnu školu „Kralj Petar Prvi” u Beogradu, prvu bolnicu za tuberkulozu, prvu kružnu peć za izradu opeke i prvu planski zidanu stambenu zgradu na Balkanu. Čuveno „Malo stepenište” na Kalemegdanu takođe je njeno delo, kao i Crkva Aleksandra Nevskog na Dorćolu. Ali, postoji još nešto u čemu je Jelisaveta Načić bila prva u Srbiji: bila je prva žena zaposlena u državnoj upravi Srbije i to u Ministarstvu građevine.
Vratimo se sada opet u naše vreme. Koliko je žena danas među pronalazačima?
– Skorašnja studija Svetske organizacije za intelektualnu svojinu pokazuje da se 16,2 odsto žena pojavljuju kao pronalazači u međunarodnim prijavama patenata. Relativno skroman broj žena koje se bave inovativnim radom objašnjava se brojnim razlozima od kojih se kao najvažniji izdvaja – nedovoljno obrazovanje žena – podseća Marić.
Evropski zavod za patente iz Minhena objavio je publikaciju pod naslovom „Učešće žena u inovativnim aktivnostima”. Hrana za bolju koncentraciju i lakše učenje.
– Tu možemo da vidimo da je doprinos žena u nauci i tehnologiji poslednjih decenija u porastu, ali i da žene još nisu na istom nivou s muškarcima. Krajem sedamdesetih godina prošlog veka učešće žena u pronalazačkoj delatnosti bilo je samo dva posto, dok je 2019. godine taj procenat porastao na 13 odsto.
Srbija ima 12,7 posto žena koje su zaštitile svoje pronalaske, pa smo u tom pogledu negde na evropskom proseku. Pritom, najviše žena se bavi inovacijama u oblasti hemije, biotehnologije i farmacije, njih oko 30 odsto, a najmanje ih je u oblasti mašinstva, svega 5,2 procenata.
Intelektualna svojina, po rečima Vladimira Radovanovića, pomoćnika ministra za nauku, inovacije i tehnološki razvoj, predstavlja vrlo važan resurs koji utiče na ekonomsku snagu i konkurentsku poziciju kompanija na tržištu. Kroz zaštitu proizvoda intelektualnog rada uvećava se vrednost i konkurentnost privrednog društva. Dobar sistem upravljanja intelektualnom svojinom od velike je važnosti, posebno za startape i spinofove kao nova privredna društva.
Već drugu godinu zaredom Ministarstvo u okviru projekta ,,Znam da mogu” afirmiše žensko inovaciono preduzetništvo i pruža podršku realizaciji njihovih preduzetničkih ideja.
Na ovom skupu predstavile su se i neke od naših odvažnih, preduzimljivih, kreativnih žena i preduzetnica.
Dr Aleksandra Ivetić s Instituta za primenu nauke u poljoprivredi u Beogradu je pronalazač i nosilac više patenata. Proizvodnja hrane za životinje bila je njeno polje za tehnološko i idejno unapređenje. Ona je osnovala startap tim i firmu „Farma Inova”, koja je od Britansko-srpske privredne komore dobila podršku, ali i status startapa od značaja za Veliku Britaniju.
– Inovacija se zove stabilizatori silaže. Zaštićena je prijavom nacionalnog i međunarodnog patenta i koristi farmerima u dobijanju kvalitetne stočne hrane. Ovo je treća razvijena inovacija u cilju poboljšanja siliranja biljaka na farmama, za prethodne dve su već priznati patenti – objasnila je dr Aleksandra Ivetić.
Slikovito rečeno, ono što je za nas ljude zimnica, to je silaža za domaće životinje. Silaža se priprema jednom godišnje i koristi tokom cele godine na farmama. Biljke se na farmama siliraju u količinama koje se mere u tonama ili stotinama kilograma i za to ne postoje podrumi, ni frižideri. Zbog toga se hrana kvari. Upravo je to problem koji se zahvaljujući Aleksandrinom izumu uspešno rešava.
Slađana Milojević, vlasnica brenda „Nona hendmejd”, učesnica je programa Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO) za žene preduzetnice u oblasti tradicionalnih tekstilnih proizvoda. S ponosom je istakla da je njeno malo carstvo rukotvorina nastalo umećem četiri generacije jedne porodice, zahvaljujući ćerki koja se uključila u rad. Sve je počelo od Slađaninog dede i bake. „Nona” je nastala kao omaž nani Mileni, poznatoj užičkoj vezilji i pletilji. Deda Milinko je čuveni krojač po čijim krojevima i dalje stvara i šije libadu ili zubun, ali i muške i ženske bluze i košulje. Slađana je zaštitila žig – dve igle, konac u obliku šake.
Zaštita intelektualne svojine glumaca
Glumica Jelena Ćuruvija Đurica, predsednik Glumačke organizacije Srbije – GOS, imala je lepe vesti.
– Vaspitani smo da nemamo nikakva prava. Nas biraju reditelji, producenti Zakon o autorskim i srodnim pravima se 2019. godine konačno promenio u korist glumaca i prepoznati smo kao interpretatori. Sada prvi put u istoriji sistema zaštite intelektualne svojine kod nas glumci dobijaju prava na naknadu od kablovskih operatera, televizija i svih onih koji javno saopštavaju naše glumačke interpretacije. Čim smo dobili tu informaciju organizovali smo se. Registrovali smo Glumačku organizaciju Srbije i dobili dozvolu za rad uz veliku pomoć SOKOJ-a i Zavoda za intelektualnu svojinu.
Ćilim kao projekat
Slavica Ćirić, iz Zanatske zadruge „Damsko srce”, korisnica je oznake geografskog porekla „Pirotski ćilim”.
– Krenula sam 2005. u istraživanje koje je promenilo moj život. Svoju ljubav pretvorila sam u ozbiljan posao. Tkanje ćilima može da se nauči, ako imate ljubavi za taj posao. Naravno, i ako bar malo imate umetnički gen i veštinu – rekla je Slavica.
Ona je objasnila da za osam sati može da se izatka 0,8 kvadrata ćilima s dva lica, vunom od ovce pramenke, na vertikalnom razboju, s puno šara i garancijom od 100 godina, baš kako stoji u sertifikatu.
– Znamo da radimo, imamo i vunu i porudžbine do kraja godine, ali nas je malo, samo pet – poručila je vredna Piroćanka.
Važna je ideja, ali i hrabrost
Ljiljana Matković je vlasnica i direktorka firme „Eko tim” d.o.o. Loznica, koja pruža usluge sanitarne i ekološke zaštite, dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije. Kao preduzetnica koja uspešno primenjuje intelektualnu svojinu Ljiljana je dobila WIPO nagradu IP Enterprise Medal za 2022. godinu, koju joj je dodelilo Udruženje poslovnih žena Srbije u saradnji sa Zavodom za intelektualnu svojinu. Ispričala je kako se 1993. upustila u posao osnivanja firme, u teškim okolnostima.
– Bila sam jako hrabra. Morala sam da budem, zato što je moja firma nastala iz nužde. Došla sam iz Sarajeva kao izbeglica u rodni grad, u vreme inflacije, kada je sve bilo haotično. Krenula sam od vrata do vrata, od firme do firme – kaže Ljiljana i preporučuje ženama koje kreću u posao, a nisu umrežene, da se uključe u neko udruženje.
Autor: N.N.
Izvor: Politika.rs
https://www.politika.rs/sr/clanak/551578/Patenti-u-neznim-rukama