09 феб Kao u američkim serijama ili ni nalik: Dušanka je 37 godina advokat i ovo je pravo lice omijene profesije u Srbiji
Da li je advokatski posao u Srbiji nalik onom u američkim serijama ili čak i bolje, saznaćete od Dušanke Kostadinović, advokata čija karijera traje skoro četiri decenije.
Kancelariju ima 34 godine i s ponosom ističe da je od samog početka kao pripravnike zapošljavala samo žene. Nesebično im je prenosila znanje i kao prava mentorka usmeravala mlade koleginice.
Kako na početku, tako i danas ukazuje im na sve ono što u knjigama ne piše, što se na ispitu ne polaže, a u praksi oduvek postoji.
– Kad diplomirate na Pravnom fakultetu, puni ste teorijskih znanja. Položite puno ispita, naučite svašta, ali onog praktičnog, u svakodnevnom radu primenljivog znanja nema. Tokom studija nikada ne vidite ni tužbu ni presudu, ne znate da napišete običan zahtev. Da bi se primenilo stečeno znanje, opet se počinje od nule – priča Dušanka Kostadinović, koja je karijeru advokata počela pre 37 godina.
A početi od nule znači savladati raspored sudova, kodeks advokatske etike, pristup strankama, pa i način oblačenja, jer je važno kako se i pojavom predstavite. Dušanka ih svakim danom nauči ponešto, kao u školi, korak po korak.
– Posle mesec dana sednemo i razgovaramo. Kroz takva propitivanja dve godine ih vodim do trenutka priprema za polaganje pravosudnog ispita, što traje i po šest meseci. Advokatura je težak posao, naročito za mlade žene koje tek stvaraju porodicu – kaže .
Vodi me osećaj solidarnosti
Neke koleginice su ostajale, neke odlazile dalje, otvorile svoje kancelarije, tražile svoj profesionalni put, ali je Dušanka svakoj pružila tu prvu šansu. Razišle su se na razne strane, ali i danas među njima postoje čvrste profesionalne veze, sa svakom od njih i danas sarađuje.
– Držimo i do privatnih i prijateljskih odnosa. Negujemo ih tako što proslavljamo zajedno svadbe, rođenja dece i krštenja. Nekad odemo na zajednički izlet ili putovanje, i valjda se zato i osećamo kao jedna velika porodica.
Burnih i teških ’90-ih u svoju kancelariju je primala i koleginice izbeglice, ali i one koje su ostajale bez posla u Beogradu. Pokušavala je da ih zbrine dok se ne snađu ovde ili dok ne dobiju vizu za beli svet. I danas veruje da osećaj solidarnosti i želju da učini nešto dobro duguje svojim hercegovačkim korenima.
Nekada je to bio muški posao
– Kada sam počinjala, advokatura je bila muški posao. Na praksi sam bila kod dvojice kolega i nijednog trenutka se nisam ni usudila da pomislim da bih mogla da imam svoju kancelariju. Bilo je takvo vreme, a kako sam iz moje Hercegovine, iz Bileće, došla da studiram prava u Beogradu, mislila sam da u advokaturu mogu samo oni kojima je to porodično nasleđe. Nisam se ni usudila da to poželim – seća se.
Međutim, ispostavilo se da je taj strah razvejao moj rođak, mudri Hercegovac Sveto Milićević. „Ne uspevaju samo deca kolenovića. Možeš ti to“, rekao je.
I danas veruje da su joj te njegove reči dale vetar u leđa. Njen rad je prepoznat i u Udruženju poslovnih žena Srbije koje joj je krajem prošle godine dodelilo veliko priznanje, Cvet uspeha za ženu zmaja. Kao vrstan advokat s bogatim iskustvom, Dušanka se sa svojih pet zaposlenih koleginica bavi građanskim, porodičnim i privrednim pravom. Pored pravosudnog ispita ima i licencu za posrednika u prometu i zakupu nepokretnosti.
– To se u advokatskom žargonu zove ženska advokatura, dok se krivičnim pravom uglavnom bave kolege – smeje se Dušanka.
Pravni fakultet je, priča, upisala bez preteranog entuzijazma. Došlo je vreme da se studira i ona je to prihvatila savesno.
– Imam četiri sestre, Bosu, Radu, Veru i Nadu. Nije bilo lako školovati pet devojaka, pa se danas divim našim roditeljima, ocu Novaku i majci Spaseniji, koji su to herojski izgurali. Bili su čestiti, vispreni i posebni ljudi. Otac je bio zanatlija zlatnih ruku, a majka je bila mudra žena koja nam je govorila: „Iz ovog našeg hercegovačkog krša samo vas znanje može odvesti dalje“ – s poštovanjem i ljubavlju pominje roditelje.
Niko ne dolazi bez neke muke
Već 37 godina Dušanka je u braku sa Zoranom, inženjerom mašinstva, a njihove ćerke Nevena, Marina i Jovana su uspešne mlade žene koje ostvaruju snove u Beogradu, Parizu i Londonu. Imaju porodice i decu, pa su porodična okupljanja prava slavlja koja Dušanku uvek razneže i navedu na razmišljanja o njenoj mladosti i počecima.
– Odrasla sam u malom mestu koje nije imalo advokata, ali sam tu nepoznatu reč i čoveka koji to radi odmalena razumela kao nekog ko ljudima rešava probleme. Verujem da sam zbog toga i studirala prava. Znate, kad odete iz malog mesta, velika su očekivanja. Mi tamo nismo anonimni i jak je osećaj da bi povratak mnogi protumačili kao poraz. Zbog toga je kod nas iz tih krajeva stalno bila prisutna želja da budemo sve bolji i da ostanemo čestiti.
Taj pristup i afinitet da ljudima rešava probleme za nju je srž posla kojim se bavi.
– Niko ne dolazi kod advokata ako nema neku muku i očekuje da mu se problem reši. Procesi dugo traju i zato svakoj stranci treba objasniti kroz šta će proći i da je potrebno veliko strpljenje. Taj odnos poverenja koji se jednom uspostavi je dragocen, a nagrada je kada dolaze klijenti iz više generacija neke porodice. Svakome je važno da zna da je pravda dostižna iako je put do nje ponekad dug i težak.
Izvor: Blic.rs