27 јан One su ravnopravni poslovni partneri- Dr Sanja Popović Pantić, predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije
Razvoj tržišne privrede u Srbiji dao je podstrek preduzetništvu. Tim poslom danas se kod nas s mnogo uspeha bavi i lepši pol. Kao što je uobičajeno kada se govori o rodnoj ravnopravnosti, i ovde su one u težem položaju nego oni. O tome smo razgovarali s predsednicom Udruženja poslovnih žena Srbije Sanjom Popović Pantić.
Predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije
Tranzicija u Srbiji praktično je počela pre dve decenije – šta se, po vama, od tada izmenilo u oblasti ženskog preduzetništva?
– Pre svega, razvila se svest o tome da je žensko preduzetništvo ekonomska kategorija i da zavređuje pažnju u smislu dodatnih programa podsticanja pa su od 2007. godine nadležene institucije manje-više u kontinuitetu započele programe finansijske i nefinansijske pomoći ženskim preduzećima. UPŽ Srbije ima u tome mnogo duži staž jer se mi od 1998. godine bavimo pružanjem podrške, kako početnicama, tako i razvijenim firmama, kojima je bilo potrebno otprilike deset godina od osnivanja i rada da postanu ugledni model za druge. Tek 2007. godine prvi put smo organizovali našu, sada već čuvenu, manifestaciju ,.Cvet uspeha za ženu zmaja“, s ciljem promocije takvih primera i već 1 3 godina dodeljujemo to priznanje. 0 tome da su se stvari značajno promenile govori i činjenica da smo do sada promovisali više od 400 preduzetnica iz cele Srbije, a 134 ženska preduzeća su dobila to prestižno priznanje. Od 1998. pa do 2006. godine bilo je gotovo nemoguće napraviti takvu manifestaciju jer nije bilo dovoljno firmi-kandidata koje su na pošten način mogle ostavariti uspeh, a mi smo samo takve hteli da promovišemo, i od tog principa ne odustajemo ni danas. Putem svih kanala komunikacije promovisali smo dobre primere iz prakse, kroz naš rad smo umrežavali preduzetnice, obezbeđivali im edukaciju i mentoring. Žene su danas hrabrije, imaju više informacija i izvesnije okruženje.
Gde, po vama, ima više prikrivene diskriminacije prema ženama – u gradu ili na selu i kako se ona manifestuje?
– Na selu je svakako izraženija, a to vidimo i na terenu kada organizujemo radionice za seoske žene. Njima je veoma teško da izađu iz kuće radi neke edukacije i nemaju baš neku podršku, a ni razumevanje u porodici za to. Tek ukoliko se od toga odmah vidi neka korist, stav bude pomirljiviji, ali je zaista teško da se žene na selu izbore sa stereotipima. Osim toga, kroz nagradu Cvet uspeha za ženu zmaja mi promovišemo ugledne primere uspešnih preudzetnica iz raznih sredina u Srbiji i vidimo da ta nagrada mo-žda najviše obraduje žene iz manjih sredina jer tamo nisu dovoljno prepoznate kao uspešne, odnosno sredina u kojoj žive i rade ih ne doživljava tako. Takođe, imaju i veći pritisak da se ostvare i na drugim poljima, kroz tradicionalni model žene i majke pa im se tek onda može „oprostiti“ uspešna poslovna karijera.
Mnogo je žena koje u zemljišnim knjigama nemaju nekretnine upisane na svoje ime, što otežava dobijanje kredita koji su obezbeđeni hipotekom. Menja li se to nabolje i koliko?
– Statistika govori da je procenat žena koje poseduju nekretninu na svoje ime nešto povećan u odnosu na 2012. godinu i umesto 13 odsto sada 24. Moguće je da tome doprinose i uslovi konkursa za dobijanje bespovratnih sredstava ili pak povoljniji krediti pa onda i to menja ponašanje, ali nisam sigurna u to da može tako brzo da se promeni i svest. Ima uticaja, ali treba imati u vidu da je to dug proces.
Koji je biznis koji vodi žena vas najviše iznenadio, posebno u Vojovdini?
-Mene odavno ne iznenađuje kada žene vode biznise za koje se veruje da su tipično muški. U Udruženju imamo žene koje se bave najrazličitijim profesijama i imaju firme koje se bave mašinskom obradom metala, kurirskom službom, u kojoj radi više od 1.000 zaposlenih, različitim vrstama proizvodnje – od suhomesnatih proizvoda, konfekcije, alata za završne radove u građevinarstvu, lasera, kozmetičke aparature… Najveći izvoznik smrznutog voća iz Srbije je žena, tu su i vlasnice IT kompanija, hotela, bolnica, etno-sela, imamo i žene u drvnoj industriji i proizvodnji nameštaja, a jedna od njih dolazi iz Vojvodine, iz Zrenjanina, i pravi veoma maštovite komade unikatnog nameštaja. U Subotici je jedna od vodećih oftalmoloških bolnica „Perfect Vision“, a vlasnica je dr Branka Ivošević, pionir u laserskom skidanju dioptrije u Srbiji, Pacijenti dolaze iz susednih evropskih zemalja, a istovremeno je moguće da ta bolnica nije toliko poznata u drugim delovima Srbije. Takođe, divni su primeri i relativno mladih kompanija u IT-u i kreativnim industrijama iz Novog Sada: „Saint D“ Dragane Čalije, koja je registrovala firmu i u Londonu, ili pak u oblasti arhitekture „Salt&Water“ Svetalne Mojić, zatim „Zelena apoteka“ Nade Davidovac iz Novog Sada. Tu su i mnogi drugi primeri, i to ne samo naših članica iz Vojvodine koje uspešno vode žene raznih profesija.
Preduzetništvo se uči od malih nogu
– Važno je podsticati devojčice još u uzrastu osnovnog obrazovanja da se okušaju u mini-preduzetničkim projektima primerenim njihovom uzrastu – ističe naša sagovornica.
– Udruženje poslovnih žena Srbije više od deset godina realizuje Dan devojčica, koji promoviše veće učešće devojčica u sektorima koji nisu tipično ženski. Tako je Međunarodni dan devojčica, koji se obeležava poslednjeg četvrtka u aprilu, kod nas dobio formu koja podrazumeva da devojčice osnovnoškolskog uzrasta posete ne samo firme iz IT sektora već i firme naših članica van njega, s ciljem da se upoznaju s preduzetništvom kao karijernom opcijom. To je neverovatno isksutvo, ukazuju sve naše članice, među kojima su i menadžerke velikih kompanija, poput VIP-a. Ta kompanija, ali i mnoge druge, svake godine otvaraju vrata svoje firme devojčicama i na taj način im omogućavaju da prvi put upoznaju realni sektor i steknu uvid u to kako se tu radi, da bi u budućnosti možda hrabrije odabrale neku od profesija s kojima su se upoznale.
Autor: D. Vujoševic
Izvor: Dnevnik