11 апр Priznanje „Žene u biznisu“ dodeljeno najuspešnijim preduzetnicama
11.04.2024.
U našoj zemlji, prema podacima Privredne komore Srbije posluje jedna trećina preduzeća i preduzetničkih radnji koje su u vlasništvu žena. Žensko preduzetništvo predstavlja razvojnu šansu naše zemlje i snažan resurs novog zapošljavanja, kao i priliku mladim ženama da napreduju u svojim karijerama. Programi podrške ženskom preduzetništvu su se tokom poslednjih 15 godina diverzifikovali, te pored nacionalnih programa prisutni su i programi međunarodnih razvojnih organizacija poput EBRD programa –Women in Business. Tokom prethodne godine odobren je najveći budžet za žensko preduzetništvo ikada u Srbiji u iznosu od 600 miliona dinara.
Biznis.rs je, u želji da nastavi da podstiče žensko preduzetništvo i ove godine dodelio priznanja „Žene u biznisu“ damama koje su postigle izuzetne poslovne rezultate, imaju odlične liderske veštine, i možda najvažnije, spremne su da budućim generacijama preduzetnica pruže podršku.
Na svečanoj dodeli priznanja 11. aprila u Sava Centru predavanje je održala Gordana Danilović Grković, direktorka Naučno-tehnološkog parka Beograd koja tu funkciju obavlja od njegovog osnivanja 2015. godine. Kompanije članice NTP Beograd zapošljavaju više od 2.200 visoko-obrazovanih i izvoze u više od 50 zemalja sveta. Naučno – tehnološki park je od svog osnivanja podržao ubrzan razvoj više od 220 tehnoloških kompanija.
Govoreći o preduzetništvu ona je istakla da je “početak svakog biznisa težak i da je svaki za poštovanje”.
“Ono što mi radimo jeste da podržavamo mlade ljude da razviju svoj biznis, da razviju svoju inovaciju i da je iznesu i na međunarodno tržište. Mnogo radimo na osnaživanju ljudi. Kod inovacija je to jako teško, jer je u pitanju nešto novo i potrebno je da i tržište naučite na tu novu potrebu. To je jedan vrlo specifičan sektor”, istakla je Danilović Grković.
Govoreći o ženama u ovom sektoru, direktorka NTP-a istakla je da globalna istraživanja pokazuju da “investitori i ulagači mnogo manje ulažu u startape u kojima su osnivači žene”.
“Treba nam više žena uzora u ovoj oblasti. Prosek godina žena osnivača u startap ekosistemu Srbije je 37, a u našim programima i manji – oko 30 godina. Takođe, žene će vam reći još i da u ovoj oblasti malo muškaraca hoće da radi za njih”, istakla je Danilović Grković.
Objašnjavajući zbog čega podržavaju razvoj inovacija i startapa, ona je iskreno objasnila: “Zato što oni nama trebaju vise nego mi njima” i dodala da su “za inovacije tržište ceo svet”.
Danilović Grković je objasnila da ceo put do izgradnje Naučno tehnološkog parka nije bio lak. NTP je osnovan u partnerstvu Vlade Republike Srbije, Grada Beograda i Univerziteta u Beogradu, uz podršku Vlade Švajcarske, koristeći primere najbolje međunarodne prakse.
Tokom svečane dodele priznanja „Žene u biznisu“ Sanja Popović Pantić, predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije, koja je u prethodne dve i po decenije koordinirala realizaciju blizu 130 projekata u oblasti ekonomskog osnaživanja žena i podrške njihovim preduzetničkim projektima i inicijativama govorila je o razlikama u ženskom preduzetništvu nekada i sada.
Ona je istakla da je pre dve i po decenije žensko preduzetništvo bilo socijalna, a da je već 15 godina razvojna kategorija. Navela je da je kvalitet ženskog preduzetništva poboljšan u smislu sektorske strukture pa se beleži porast preduzeća zasnovan na znanju i novim tehnologijama. Značajno je smanjen udeo firmi u trgovini i neznatno u ugostiteljstvu.
“Pre samo deset godina je osnovni motiv za ulazak u žensko preduzetništvo bila dominantno nužda (čak 66 odsto su bile preduzetnice iz „nužde“, a 34 odsto su preduzetnice „šanse“). Zanimljivo je da je danas obrnuto gotovo u procenat – oko 60 odsto su preduzetnice šansi, a 34 odsto preduzetnice nužde. Udeo preduzetnica u ukupnom broju malih i srednjih preduzeća je povećan na 31,2 odsto (2021.) u odnosu na 28,1 odsto. ( 2011.). Pri tom je definisanje žene preduzetnika danas striktnije nego što je bilo 2011.”, istakla je ona.
Prema njenim rečima preduzetnice su danas obrazovanije nego pre 13 godina, a svaka peta preduzetnica je pohađala neki kurs iz preduzetništva i unapređivala svoje profesionalne veštine. Takođe, u pomenutom periodu došlo je do blagog porasta veličine firmi, od mikro ka malim, a firme su manje orijentisane na domaće tržište nego pre. U značajnom procentu je “povećano uvođenje tehničko-tehnoloških standarda u odnosu na 2011”.
Iako su se mnoge stvari, prema rečima govornice promenile, mnogo toga je ostalo isto.
Kad je reč o finansijama žene preduzetnice se i dalje uglavnom oslanjaju na lične izvore: pozajmice od porodice i prijatelja, vrlo malo na podršku institucija i različitih programa podrške preduzećima iako su se tokom godina oni diverzifikovali. Preduzetnice su u manjoj proporciji lično vlasnice nepokretne imovine. Administrativne procedure su podjednako komplikovane nekad i sad. Teret porodičnih obaveza je gotovo isti.
Izazovi sa kojima se danas susreću preduzetnice nisu mali. Tu su pre svega dostupnost adekvatnih profila na tržištu rada, porast cena zakupnina, opreme, ali i ostalih troškova. U današnje vreme prema rečima Popović Pantić teže je pronaći nove poslovne partnere nego 2011. godine.
Planovi za budućnost
- Više od 60 odsto planira da poveća profit
- Više od 40 odsto planira da poveća plate zaposlenih
- 30 odsto planira povećanje broja zaposlenih
- Više od 20 odsto planira povećanje ulaganja u nove tehnologije i razvoj novih proizvoda
- Oko 19 odsto planira ulaganje u marketing
- 14 odsto planira otplatu kredita
- 8,6 odsto planira ulaganje u trening zaposlenih
Dobitnice priznanja „Žene u biznisu“ – Jovana Đoković iz kompanije Balkans Security Services, Suzana Milinović iz Falc East Knjaževac, kao i Tatjana Popović iz Laviefarm-a – mogu poslužiti kao primer toga da žensko preduzetništvo doprinosi razvoju privrede u celini.
Za osvajanje ovog priznanja nije bilo dovoljno biti “samo “ vlasnica kompanije, već su preduslovi da se nađu u konkurenciji za priznanje „Žene u biznisu“ bili su da je kompanija ostvarivala stabilno poslovanje ili rast u prihodima, kao i da je dobijala najbolje bonitetne ocene AAA/AA+/A* tri godine zaredom. Preduslov je, takođe, bio da je kompanija u periodu od tri godine realizovala rast dobiti.
Odgovarajući na pitanje kako percipiraju položaj žena u domaćem preduzetništvu danas, i da li se on popravio prethodnih godina, dobitnice su podelile svoje originalne i inspirativne priče.
Jovana Đoković iz kompanije Balkans Security Services, čija se firma bavi sistemima obezbeđenja istakla je da“ je znanje preduslov svega, te da sve što se temelji na znanju uz predani rad ne može da doživi neuspeh“.
„Mislim da je razvojni proces i rast svojevrsan izazov koji je prepleten svim i svačim – od nekih sjajnih uspeha, ali i iskušenja. Odete dva koraka napred pa se vratite nazad, zatim izlaženje iz zone komfora što je preduslov za svaki uspeh, preuzimanje odgovornosti, prihvatanje rizika…“, navela je Đoković.
Suzana Milinović vodi veliko preduzeće koje se bavi proizvodnjom obuće pune dve decenije – Falc East Knjaževac koja zapošljava preko 1.000 zaposlenih.
Govoreći o ženama u biznisu, ona je istakla da je „uloga društva velika i da žene moraju da se podstaknu, ali moraju i da se edukuju u oblastima koje ih zanimaju“.
„U našoj oblasti morate biti inovativni. U modi su promene svaki čas“, zaključila je ona.
Tatjana Popović koja punu 31 godinu uspešno vodi preduzeće Laviefarm predstavljajući ovu porodičnu firmu navela je da su „morali da budu veoma inovativni da bi uspeli u ovom poslu“.
Ona je govorila o problemu nedostatka radnika, kao i „nezainteresovanosti mladih ljudi da uče posao“.
„Imamo 14 radnika, devet žena, pet muškaraca, imamo jednu veleprodaju gde su zaposlene žene. Da je bilo lagano nije, a bilo je teških trenutaka, teških stvari, ali imali smo neki cilj i smatramo da smo ga ostvarili“, zaključila je ona.
Nijedna zemlja ne pruža jednake mogućnosti ženama
Globalni rodni jaz za žene na radnom mestu daleko je veći nego što se mislilo, pokazuje inovativni novi izveštaj Grupacije Svetske banke. Kada se uzmu u obzir pravne razlike koje uključuju nasilje i brigu o deci, žene uživaju manje od dve trećine prava muškaraca. Nijedna zemlja ne pruža jednake mogućnosti ženama — čak ni najbogatije ekonomije.
Najnoviji Izveštaj o ženama, biznisu i zakonu nudi sveobuhvatnu sliku prepreka sa kojima se žene suočavaju pri ulasku u globalnu radnu snagu i doprinosu većem prosperitetu – za sebe, svoje porodice i svoje zajednice. On proširuje obim svoje analize, dodajući dva indikatora koji mogu biti kritični u otvaranju ili ograničavanju mogućnosti za žene: sigurnost od nasilja i pristup uslugama brige o deci.
Kada se te mere uključe, žene u proseku uživaju samo 64 odsto pravne zaštite koju čine muškarci – mnogo manje od prethodne procene od 77 odsto. Rodni jaz je u praksi još veći. Po prvi put, studija Žene, biznis i zakon ocenjuje jaz između zakonskih reformi i stvarnih rezultata za žene u 190 ekonomija. Analiza otkriva šokantan jaz u implementaciji. Iako zakoni na snazi podrazumevaju da žene uživaju otprilike dve trećine prava muškaraca, zemlje su u proseku uspostavile manje od 40 odsto sistema potrebnih za punu primenu. Na primer, 98 ekonomija je donelo zakone koji nalažu jednaku platu za žene za rad jednake vrednosti. Ipak, samo 35 ekonomija -manje od jedne od pet – usvojilo je mere transparentnosti plata ili mehanizme sprovođenja za rešavanje jaza u platama.
Autor: Milica Vojtek
Izvor: Biznis.rs