10 дец PRIZNANJE SVETSKE ORGANIZACIJE ZA INTELEKTUALNU SVOJINU PORODIČNOJ FIRMI „ZELENO ŽITO NEMET” SA PALIĆA
10.12.2023.
Od zemlje do apoteke
Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije dodelio je pre nekoliko dana nagradu Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO) za 2023. godinu u kategoriji preduzetnika za pri vrednu primenu indusgrijske svojine firmi „Zeleno žito Nemet“ sa Palića. Ova porodična manufaktura, koja se bavi proizvodnjom soka od spelte i ječma, trenutno ima 10 zaštićenih žigova za svoje proizvode. Vlasnica „Zelenog žita“ Klementina Kovač Nemet je nedavno dobila od Udruženja poslovnih žena Srbije i nagradu koja se dodeljuje najboljim domaćim preduzetnicama – “Cvet uspeha za ženu zmaja“.
– Biti prvi, uvek je teško, kopirati je mnogo lakše – kaže za „Dnevnik” Klementina Kovač Nemet. – Dovoljno smo dugo na tržištu da shvatimo zašto je bitno zaštititi naše proizvode i njihovo ime. Upravo stoga, kada se pre tri godine u mojoj glavi rodila ideja o paleti novih proizvoda, znala sam da odmah moram da ih zaštitim, i to na različitim nivoima. Tako smo zaštitili ili samo ime proizvoda, ili grafičko rešenje, a žigom smo zaštitili i ambalažu, kao i karakteristične detalje te ambalaže.
Inače, temelj same proizvodnje „Zelenog žita” su tople leje u kojima se gaje spelta i ječam. Sve, međutim, počinje od kvalitetne nezagađene zemlje i čistog, organskog semena, što iz vlastite sertifikovane proizvodnje, što od sertifikovanih proizvođača. U sledećem koraku, kada u pomenutim toplim lejama seme proklija i zelene stabljike dostignu visinu od desetak centimetara, one se „šišaju“ i iz njih se potom dobija sok metodom hladnog ceđenja. Na taj način se razdvajaju celulozna vlakna od soka bez narušavanja njegovog kvaliteta.
– Ukoliko bismo taj sok potom termički obrađivali recimo metodom pasterizacije, praktično bismo uništili sve hranljive materije – pojašnjava Klementina Kovač Nemet. – Svakako nisu opcija ni konzervansi, te je kao najbolji način da sok ne izgubi ništa od svojih svojstava ostalo njegovo zamrzavanje. Uostalom, odavno je poznato da se, na primer, pravilnim zamrzavanjem u potpunosti može sačuvati kvalitativni sastav majčinog mleka. A to „pravilno” se zapravo odnosi na proces tzv. brzog zamrzavanja, kojim se izbegava kristalizacija.
Ipak, tako zamrznuti proizvod nije lako skladištiti, a nije ga lako ni staviti u promet, jer džabe što je laboratorijski potvrđen kvalitet soka i što su nesporni njegovi zdravstveni benefiti, ako on ne može da stigne nepromenjen do konzumenata. Naravno, rešenja i za tu vrstu prepreka postoje, ali su se ona pogotovo nepraktična pokazala u vreme pandemije…
Imali smo, recimo, puno klijenata i iz inostranstva, koje su tada uvedena ograničenja potpuno onemogućila da dođu do naših proizvoda. A nije bilo puno bolja situacija ni na domaćem tržištu. To me je primoralo da počnem da razmišljam o novoj tehnologiji. A dodatni motiv je bila želja da dobijem uverenje od Ministarstva zdravlja Republike Srbije, o kojem sam do tada mogla samo da sanjam. Naime, više puta smo do tada pokušavali i uvek su nas odbijali sa obrazloženjem da naprosto ne možemo da u potpunosti garantujemo za kvalitet zamrznutog soka od izlaska iz proizvodnje do trenutka dok on ne stigne do potrošača. I, nažalost, jesu bili u pravu. Stoga sam počela da tragam za rešenjem koje će omogućiti da dobijemo adekvatnu zamenu za zamrznuti proizvod, ali takvim da ni po koju cenu kvalitet soka ne bude narušen.
I mada je više tehnologija bilo i igri, od kojih neke nisu ni bile dostupne u Srbiji, liofilizacija se pokazala kao jedini pravi izbor.
Sušenje liofilizacijom spada, naime, u red najsofisticiranijih metoda dehidracije. Ta je metoda u osnovi razvijena za sušenje osetljivih farmaceutskih proizvoda, da bi tek od skora počela da se primenjuje i u prehrambenoj industriji, kada je potrebno sačuvati apsolutno sve hranljive materije u osušenom proizvodu.
– Taj proces nije jeftin, ali sam želela da pokažem da je rešenje moguće. Kao i da to rešenje ne mora da podrazumeva nekakve dodatke, konzervanse, sredstva protiv zgrudnjavanja… Dakako, nova tehnologija, novi izazovi, ali, eto, stigli smo do cilja. To su pokazala i laboratorijska ispitivanja i činjenica da je naše nove proizvode registrovalo i Ministarstvo zdravlja. Jer sada naš sok može da se konzumira u obliku praha „zarobljenog“ u kapsulama, koji je u potpunosti sačuvao sve blagotvorne sastojke, a može da traje duže, lakše se transportuje… I već imamo izvoz za BiH, a sad je na redu i Evropska unija, s tim što nam i na tom tržištu predstoji zaštita naše intelektualne svojine. Preventive radi.
Autor: Miroslav Stajić
Izvor: Dnevnik