Gorjana Ponjević Balani među retkim ženama stolarima

Gorjana Ponjević Balani među retkim ženama stolarima

09.05.2023.

DRVETU DAJE I OBLIK I DUŠU

Počela od šmirglanja između dva lakiranja

GORJANA Ponjević Balani, iz zrenjaninskog naselja Mužlja, jedna je od malobrojnih žena stolara u Srbiji. Toliko je vešta u svom poslu da ima veliko poverenje zrenjaninskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture i sa ovom ustanovom sarađuje: uz trenutni posao restauracije drvenih prozora na kući Slavka Županskog, radila je jednu od najlepših građevina u Zrenjaninu, čuvenu Šeherezadu, potom zgradu Biblioteke, kuću Varadijevih u Svegosavskoj ulici…

Rođena Sarajlijka, u sedam država u kojima je živela, uspešno se bavi ovim poslom i neprestano ga oplemenjuje i unapređuje.

– Tako sam sazdana – kaže nam Gorjana.

Početkom ratnog vihora u BiH, izbegla je u Banat, u Perlez, gde joj se deda u kolonizaciji 1947. naselio. -Posle Dejtonskog sporazuma, 1995, vratila sam se u rodni grad, gde sam studirala Građevinski fakultet.

Potom sam otišla u Italiju i u Forliju, ponela da radim u poznatoj kompaniji za pravljenje drvenih stepenica – nastavlja Gorjana.

Tu je živela do 2010. i upoznala svog supruga Antonia, sjajnog čoveka, stolara i njenu, kako kaže, najveću podršku, već punih 26 godina, koliko su zajedno.

– Pre 12 godina dobili smo ćerkicu Matteu, koja se, igrom sudbine, rodila u Zrenjaninu i to je razlog što smo i danas tu – „ubacuje“ se u priču, na solidnom srpskom, Antonio Balani.

– Po dolasku u Forli, zaposlila sam se u fabrici koja je lider u proizvodnji unutrašnjih stepenica od drveta, a s obzirom na to da nisam imala iskustva, prvo što sam radila bilo je šmirglanje stepenika između dva lakiranja – nastavlja Gorjana.

Iskreno nam priča da je jednostavno zavolela drvo, učila i brzo napredovala i onda shvatila da u fabrici nema dovoljno prostora za ono što je osetila da može da stvori. Uz pomoć supruga, otisnula se u preduzetničke vode u kojima je i danas.

Prvenac

PRVI komad drveta oblikovan u garaži njenog svekra u Italiji Gorjana je poklonila najboljoj drugarici. Bio je to njen prvi samostalni rad, ormarić od divlje trešnje. – Govorili su mi da je ono što sam odabrala ne moguća misija, ipak, uspela sam da se uzdignem iznad svih predrasuda i da se ostvarim kao žena-stolar, koju privlače eksterijer, škure, šalukatre, prozori, ulazna vrata od drveta – nastavlja junakinja naše priče, uz napomenu da obožava izazove, od brende do montaže, ili od trupca do gotovog proizvoda.

Govori nam i da joj nije baš bilo lako na početku.

– Skeptično su me gledali, vide ženu za viljuškarom, ili kako vozi brentu i seče truppe, vozi kamiončić, radi na montaži ili skeli, ali eto, zahvaljujući mojoj volji, postalo je prihvatljivo da postoji jedna takva žena – iskrena je Gorjana.

Sa idejom u okviru programa pod imenom „Reciklaža nije blamaža”, Gorjana je iz starih kuća po Vojvodini uzimala drvenariju i njenom preradom stvorila liniju recikliranog nameštaja, industrijski dizajn i enterijer i eksterijer, pod sloganom-spasimo staro i udahnimo mu novi sjaj!

Uz planove u narednih nekoliko godina, a to su rad na Obilićevom vencu u Beogradu, obnove katoličkih crkava po Banatu, restauracije u Somboru, Gorjana Ponjević Balani svakodnevno je angažovana na humanitarnim projektima i aktivnostima u kojima joj svesrdno pomažu Matea i Antonio.

Autor: Bogoljub Grujić

Izvor: Večernje novosti