18 јан Dragana Čalija, direktorka IT kompanije Saint Di – Uživam u slobodi koju donosi preduzetništvo
Ako bi neko mogao govoriti o odvažnosti i hrabrosti napuštanja sigurnog posla od devet do pet i započinjanja sopstvenog biznisa u Srbiji – onda bi to bio onaj ko uplovi u preduzetničke vode u svojim dvadesetim. Deo ekipe mladih preduzetnika Srbije, koji ne poznaju niti vole granice u postavljanju biznis ciljeva je i Dragana Čalija, koja je sa svojih 27 godina odlučila da osnuje iT kompaniju. Hrabro je zakoračila u sektor za koji se činilo da kormilo isključivo drže muškarci.
Foto: Aleksandar Kerekeš
Dragana Čalija je danas, posle sedam godina poslovanja, direktorka uspešne novosadske IT kompanije Saint Di, koja posluje i na tržištu Velike Britanije. Firma se sastoji iz dva dela – prvi je outsourcing, odnosno uslužno programiranje aplikacija, websajtova ili kreiranje softverskih rešenja. Drugi deo čini OrderEngine – aplikacija namenjena ugostiteljskim objektima koja ih povezuje sa njihovim distributerima i omogućava im da na lak, brz i efikasan način poruče sve što im je potrebno.
U razgovoru za naš portal ova preduzetnica kaže da svaka uspešna priča nosi dosta odricanja, upornosti i stoicizma, ali da je rezultat uvek prisutan. Kao neizostavan elemenat u ovom „programerskom kodu“ izdvaja i dobar izbor tima, kao i ulaganje u njegov razvoj jer je naučila da različitost i spremnost učenja vode ka postignućima.
– Ono što smatram uspehom je atmosfera i zajedništvo koju vladaju u firmi. Želela sam da napravim zdravo okruženje gde će ljudi biti srećni da rade, i danas mogu da kažem da sam u toj nameri i uspela – kaže u razgovoru za eKapiju Dragana Čalija.
U prethodnoj godini Dragana Čalija ponela je i priznanje „Žena zmaj“, u kategoriji za izvozno orijentisanu firmu, koje svake godine najuspešnijim preduzetnicama u Srbiji dodeljuje Udruženje poslovnih žena Srbije.
– Cvet uspeha je nešto što za mene ima veliku važnost i lestvica koju sam postavila kao oznaku uspeha. To je ujedno jedno od najznačajnih priznanja u mojoj karijeri, pogotovo što sam ga dobila u svojoj zemlji – kaže ova uspešna preduzetnica.
Foto: Udruženje poslovnih žena Srbije
Napuštanje sigurne luke i početak biznisa
Dragana Čalija odrasla je u u Bačkoj Palanci gde je pohađala osnovnu i srednju školu. Školske dane pratile su i različite vannastavne aktivnosti, kako kreativne, tako i sportske. Od dramske sekcije, hora, odbojkaškog školskog tima, Dragana je trenirala i kajak na Tikvari, 12 godina je igrala folklor, a uz to imala je i svoju grupu koju je vodila, uzrasta 8 do 11 godina. Osvojila se i koja medalja na državnim prvenstvima, a učestvovala je i na brojnim matematičkim takmičenjima, gde je takođe, beležila „skorove“.
Neostvarena iluzija je bila studiranje arhitekture i pravac uklapanja umetničke i inženjerske crte, priča Čalija. Ipak, suprotno od toga, put ju je vodio u Novi Sad, na Fakultet tehničkih nauka, gde je studirala računarstvo i informatiku.
Već tokom fakulteta uočila je sklonosti ka preduzetništvu. Kako kaže, fiksno radno vreme od devet do pet nije bio njen san, niti se uklapalo u njenu dinamiku života.
– Vodila me je želja i potreba za slobodom, da donosim odluke, planiram i organizujem se kako meni odgovara. Smatrala sam da je bolje da što mlađa krenem u preduzetništvo jer je mnogo lakše rizikovati dok se brinete samo za sebe – priča za naš portal Čalija.
I tako je i bilo. Tokom studiranja krenule su i prve ideje ka osnivanju sopstvene firme. Težnje ka preduzetništvu i pokretanju sopstvenog biznisa uobličavale su se, što su i sami profesori i asistenti primetili i pozdravili.
– Kroz fakultet sam shvatila da je preduzetništvo ono što meni paše, i da posedujem liderske veštine. Na tome sam počela da radim već negde na trećoj i četvrtoj godini fakulteta i fokus usmerila i na to, a ne samo na programiranje. Bila sam svesna da pre otvaranja firme moram da se oprobam u drugim firmama i steknem iskustvo. Nakon fakulteta zaposlila sam se u jednoj velikoj novosadskoj firmi koja mi je dala uvid u funkcionisanje firmi i privatnog sektora, kao i šansu za širenje mreže ponzanstava. U međuvremenu, kako sam sticala iskustvo, počela sam i da radim manje posliće sa strane koji su mi pružili samopouzdanje i osnovu za otvaranje firme.
Ipak zarad ovog cillja, poziciju asistenta na Fakultetu je morala da napusti, ali je kako kaže, u tom trenutku to bila strateška odluka za dobrobit firme.
– Jedna od pobeda za mene je što sam shvatila i prigrlila činjenicu da mi se sviđa i da želim da uživam u slobodi koju nosi preduzetništvo. Veliki korak u mom ličnom razvoju je bio što sam uspela da napravim ogroman, mnogima i nelogičan, korak – napuštanje firme u kojoj sam bila zaposlena i otvaranja sopstvene sa samo 27 godina – priča Čalija.
U posao bez ega
Sada kao već iskusni programer kaže da je za uspeh na ovom putu prevashodno bitno da prihvatite vaše mane i da se pozicionirate na tržištu – šta je ono što vi nudite kako biste mogli transparentno da nastupite ka ljudima, jer se otvorenost i iskrenost danas ceni.
U početku je bilo dosta izazovno jer tržište kao takvo oksudeva u programerima, pa se morate potruditi i motivisati ih da dođu baš u vašu firmu, kaže Čalija.
– Teško je oformiti tim, jer je IT prilično konkuretna industrija, a kadra nema dovoljno. S početka obično birate ljude spram tehnologija ili projekata gde su potrebni, pa s vremenom polako gradite bazu i filtrirate zaposlene i klijente, te se kockice slože i sve se poklopi. Onda birate ljude spram nekog identiteta i kulture firme.
Ističe da ako želite nešto da postignete morati biti tvrdoglavi na putu do zacrtanog cilja i imati snage da to izgurate. I naravno, kako kaže, potrebna je i mala doza ludosti kako biste sproveli svoje vizije u delo.
– Ono što sam naučila i počela da cenim kod ljudi je prihvatanje različitosti. Shvatila sam da je produktivno okružiti se ljudima i zaposlenima koji su drugačiji od vas, u smislu da međusobno nadopunjujete, ali da generalno imate iste stavove i poglede na posao.
Dodaje da je bitno voditi računa i o kompatibilnosti, a isto tako da ima mogućnosti da se nadopunjuju kolege i unose neki zdrav balans.
– Kod članova svog tima cenim i poštujem identitet koji svako nosi sa sobom, ali i to što smo spremni da učimo jedni od drugih, i što nas pre vodi želja za postignućima, a ne samo novac. Ono što sam morala da naučim da eliminišem je ego, jer morate biti spremni da saslušate i druge ljude i prihvatite njihov savet, jer niste najpametniji na svetu. Takođe, morate znati da se zauzmete za sebe i da imate samopouzdanja kako biste izgurali do cilja.
Kako je biti direktorka u „muškoj“ industriji
U IT-ju koji je pretežno muška industrija, potrebno je dodatnog napora da se pokažete i dokažete kao žena – da ste i tehniči potkovani, ali i sposobni da vodite firmu i zauzmete se za sebe, kaže naša sagovornica.
– Kada sam počinjala sa firmom mislim da je bilo mnogo izraženije to etiketiranje kako žena generalno u IT sektoru, tako i na rukovodećim pozicijama. I dalje postoje stereotipovi po pitanju žena u ovoj branši, ali i to se polako, ali sigurno, menja. Dok nisam stekla reputaciju, bilo je izazovno uliti poverenje potencijalnim klijentima da sam dorasla zadatku.
Napominje da je svakako izazovno biti na čelu IT firme, ali je sa druge strane i interesantno jer imate prostora da se „igrate“ i isprobate razne planove i strategije.
Kao jedan od značajnih uspeha u svojoj dosadašnjoj karijeri Čalija ističe i dobijanje Exceptional Talent vize Vlade Velike Britanije na osnovu ideje za njen startap „OrderEngine“, kao i to što je postala deo programa Ministarstva za međunarodnu trgovinu vlade Velike Britanije – Global Entrepreneurship Programme.
Poslovanje u doba korone
Koronavirus mnogima je prethodne godine pomrsio konce i promenio planove, a prema rečima naše sagovornice, „jače sile“ nas usmeravaju na koji način ćemo da realizujemo svoj put.
– Svi govore da je faktor sreće dosta bitan, ali je takođe ključan i pozitivan stav, duh i fokusiranost.
Tako je Saint Di i tokom 2020. nastavila istim tempom kao i prethodnih godina, te zaposleni u ovoj firmi i nisu osetili neki veći negativan uticaj.
– Nije bilo većih promena u obimu posla, nego više u načinu na koji se posao obavlja. Kao i ceo svet, i mi smo morali da unesemo promene i prilagodimo se radu od kuće, što mislim da smo prilično uspešno sproveli.
Ono na šta je pandemija uticala, dodaje, jeste dalji razvoj OrderEngine startapa i njegovo plasiranje na globalno tržište.
Početkom godine je dogovoren prvi klijent u Londonu koji je trebao da počne testiranje naše aplikacije, međutim, zbog celokupne situacije, sve je trenutno zamrznuto. Takođe, OrderEngine je proizvod koji se koristi u ugostiteljskoj industriji, pa imamo smanjen tempo širenja novih korisnika i klijenata, što je posledica mera borbe protiv virusa.
Budućnost sa tehnologijom iz mašte
– U budućnosti bih želela da se i dalje razvijamo u outsourcing delu kompanije i da tu doživimo još veći rast. Takođe, po pitanju OrderEngine aplikacije plan je da osvojimo još veći deo srpskog tržišta kao i da nastavimo gde smo stali u Londonu.
– Volela bih da se otisnemo više u neke interesantnije tehnologije, tehnologije budućnosti kao što su veštačka inteligencija i virtuelna realnost, nešto što još deluje kao tehnologije iz mašte, a što je već pokucalo na vrata – kaže u razgovoru za eKapiju Dragana Čalija.
Autor: Sandra Petrović
Izvor: Ekapija.com