21 мар MALINA STANOJEVIĆ iz Priboja: Dobila sam komad zemlje i procvetala, sad radim sve da što više žena ostane na selu
Na planini Ljeskovac, u zaseoku Jabuke kod Pribojske Banje Malina Stanojević ima sklonište od ove pošasti koja nas je snašla. Nedavno smo sa njom kao predsednicom Udruženja žena „Sačuvajmo selo“ baš tu razgovarale o budućnosti pribojskih sela i žena na selu i tada niko nije ni sanjao da će taj komadić raja na zemlji uskoro postati prirodna izolacija za nju i supruga Živorada.
Foto: Milan Ilić RAS Srbija
– Sećate se kako smo se šalili da ovde čovek treba da pobegne od svega i smejali se kako na kilometar i po nema ni kuća ni ljudi. Mirni smo i mi i deca koja ne moraju da brinu o nama. Ranije nego inače došli smo iz Priboja jer na planini, na 850 metara nadmoraske visine, nema ljudi, pa valjda nema ni korone. I u Priboju se ljudi pridržavaju izolacije jer su shvatili koliko je opasno – rekla je Malina u telefonskom razgovoru.
Sramota ju je da kaže koliko im je lepo jer zna kako je u gradovima. Ništa im ne fali jer stiže prvo povrće iz staklenika, imaju brašna, sira, pasulja i suvog mesa… Vajka se što će joj „Blic žena“ stići sa zakašnjenjem, a redovno je čita. Potrošili su sav internet sa telefona, pa je razmišljala da neko vreme ostane samo na starim dobrim porukicama, a onda je ipak ćerka uplatila dopunu da mogu da prate vesti i naš portal koji redovno i s uživanjem posećuje.
– Ovde nema nikoga osim nas. Niko nam ne dolazi jer čemu onda sve ovo. Primetila sam jedino da po okolnim brdima uveče svetle sijalice u kućama u koje se inače retko dolazi i to me raduje. Nek se ljudi vraćaju u sela, makar i zbog korone – ozbiljna je Malina, a evo o čemu smo s njom razgovarale prilikom nedavne posete.
Selo živi kad po njemu trče deca
– Radim sve da žene ostanu na selu zato što verujem da su one ključ za njegovo očuvanje. Zato ih podstičem da uče, rade i od svog rada zarade. Da ostanu na selu i u svom kraju gaje decu i unučiće. Jer, selo živi samo ako po njemu trče deca.
Kada neko provede radni vek kao uspešni projektant elektroinstalacija u fabrici FAP u Priboju, i kada taj posao bezgranično voli, odlazak u penziju može da bude traumatičan. Međutim, Malina Stanojević (66) je od prvog dana te 2012. godine svoje penzionerske dane pripremila tako da je stalno u pokretu. I do danas ne staje. Od svekrve je dobila komad zemlje u Pribojskoj Banji i osnovala poljoprivredno gazdinstvo, a ubrzo i Udruženje žena „Sačuvajmo selo“, čija je predsednica.
Foto: Milan Ilić RAS Srbija
Žene su veliki stratezi
– Iako sam rodom iz Donje Bele Reke kod Nove Varoši, vezala sam se za ovaj kraj. Toliko je ovde lepo da sam oduvek imala potrebu da i drugi ljudi to vide. Ali da bi imao ko da ih dočeka u ovoj lepoti, shvatila sam da moram da se angažujem da nam sela opstanu. Da nam žene ne odu jer verujem da su one ključ za njegovo očuvanje. Žene su heroji, radnici i stratezi za neku našu budućnost. Zato se Udruženje bavi razvojem poljoprivrede i domaće radinosti u funkciji seoskog turizma, očuvanjem tradicije i kulturne baštine, rodnom ravnopravnošću i postizanjem veće vidljivosti seoskih žena – priča Malina.
Kada je počinjala, govorili su joj „teško će ti to ići“. Htela je da žene iz Priboja i okolnih sela okupi i objasni im koliko je važno da ono što znaju ne uzimaju kao nešto bogom dano, već da pokažu svetu šta sve mogu i umeju.
– Kao i većina ovakvih udruženja, gledamo da sačuvamo običaje, rukotvorine, recepte, pesme… Da žene od 30 do 70 godina približimo ovom vremenu kroz obuke za rad na računaru, gajenje povrća u plastenicima, pakovanje i predstavljanje svojih proizvoda i pružanje prilika da od onog što rade nešto i zarade.
Deca nam se polako vraćaju
Kako da ne bude srećna kad je uspela da u rad i aktivnosti Udruženja uključi oko 100 žena? Da dosad u 10 sela podeli 19 plastenika, 17 mašina kopačica, 10 laptopova? Na njenom imanju je mašina za pečenje paprika oko koje se u sezoni skupe žene, pa tu peku i ljušte paprike i prave ajvar „Sačuvajmo selo“, tako ukusan da stalni kupci uvek traže teglu više. Ali ne sme se stati, kaže, jer toliko toga još ima da se uradi.
– Žene su vredne, ali smo kadrovski slabi. Za pisanje projekata i apliciranje za donacije izrađuje se obimna i često nerazumljiva dokumentacija. Ima bezbroj stavki i zahteva, koji ponekad mogu da budu i krajnje bizarni, ali kad tražiš materijalnu pomoć za ostvarenje ciljeva, moraš da poštuješ pravila. Pomažu nam iskusniji, a naročito Udruženje poslovnih žena Srbije. Svi hoće da pomognu kad vide rezultate, a meni je najdraže kad se naši ljudi vrate u Priboj, a ima primera – energično govori ova izuzetna žena, kojoj u svakom danu nedostaje nekoliko sati.
Sa iskrama u očima i velikom radošću ispričala nam je kako se dvoje mladih i obrazovanih ljudi sa decom vratilo iz Beograda na staro imanje. Nisu više hteli da žive tako što će čekati autobuse iz Priboja i torbe s hranom koje im šalju roditelji, pa su naoružani znanjima zasukali rukave i krenuli u poljoprivredu.
Foto: Privatna arhiva
Seljak ne filozofira nego računa
Malina ima još mnogo toga da oposli. Uz stalne obuke i prezentaciju seoskih domaćinstava, radi i na mapiranju kapaciteta za bavljenje seoskim turizmom.
– To je najzahtevniji projekat, koji može da donese i najveće rezultate. U ovom kraju ima lepih i sređenih kuća u koje se dolazi jednom godišnje, za slavu. Kad budemo napravili kompletnu sliku onoga čime raspolažemo, onda treba ljude ubediti da te kuće treba da žive cele godine. Naš seljak je obazriv, ali je dovoljno da jedan povuče nogu. Na primer, ako nekom uspe s plastenikom, komšija će sam napraviti dva. Ma seljak je prepametan i više voli matematiku od filozofije. Kad on sračuna svoju korist, ne treba ga terati. Za turizam nam trebaju asfaltni putevi, a za ostalo ćemo se lakše snaći – kaže.
Foto: Privatna arhiva
Hvala mužu što mi nije smetao
Odrasla je na selu, pa joj je sve o čemu govori blisko i drago. Zna sve dobre i loše strane sela, vrline i mane seoskog čoveka i, što je najvažnije, želi i zna da pokrene ono što se u njima krije.
– Znate li kakva me milina obuzme kad mi mejlove šalju naše žene koje do juče nisu smele da priđu računaru, koje su bojažljivo dolazile na seminare i obuke! One sada koriste nove tehnologije i tako komuniciraju. Same fotografišu svoje proizvode i prodaju ih sada i preko interneta – puna je hvale za članice Udruženja.
Malina je član Nacionalnog tima za preporod sela, član aktiva za poljoprivredu u opštini Priboj… Dobitnica je brojnih priznanja, a posebno ističe dve: nagradu „Cvet uspeha za ženu zmaja“, koju je dobila od Udruženja poslovnih žena Srbije i nagradu za najbolju rakiju na sajmu Žestival 2017. godine. Znači joj i to što cela porodica razume šta radi i podržava je u tome. Sin Vladimir i ćerka Violeta imaju svoje profesionalne i porodične puteve, ali su uvek tu da pomognu kad roditeljima zatreba. Ponosna je na decu i dve unuke, ali joj se licem razlije veliki osmeh i kad pomene muža Živorada.
– U braku smo 45 godina i zbog njega sam na dodeli nagrade za ženu zmaja dobila najveći aplauz na otvorenoj sceni. A samo sam rekla da sam mu neizmerno zahvalna što mi nije smetao – smeje se Malina dok u telefonu pokazuje slike sa te svečanosti.
Iz plastenika na BEMUS
Iz davnih vremena kada se žito žnjelo, a vuna prela ostale su neobične pesme ovog kraja, koje su gotovo nestale.
Pesme „iz vika“, neobične zvuke dvoglasnog pevanja u planinskim selima, Malina je otela od zaborava i sa prijateljima zapevala pred zahtevnom publikom u sali Narodnog muzeja. Ni manje ni više nego na čuvenom Beogradskom muzičkom festivalu – BEMUS.
Foto: Privatna arhiva
Izvor: Zena.blic.rs