15 мај Sve je više mladih u Srbiji koji žele da budu „sam svoj gazda“ – Osnaživanje privatnog sektora rešenje za nezaposlenost
Mladi u Srbiji sve više uviđaju prednosti pokretanja privatnog biznisa, što potvrđuje i broj od 30.000 otvorenih privrednih subjekata u prošloj godini. U cilju manje nezaposlenosti a većeg ohrabrivanja preduzetnika, država je ta koja uz stvaranje podsticajnog poslovnog okruženja taj trend mora da ubrza i da osnaži – rečeno je na konferenciji „SME – Podsticaj i rast preduzeća“ održanoj u utorak, 14. maja u hotelu Metropol u Beogradu.
Organizator konferencije je bio TGI Group International, a pokrovitelji Privredna komora Srbije, Unija poslodavaca Srbije, Udruženje poslovnih žena Srbije, Srpska asocijacija malih i srednjih preduzeča i Confindustria Srbija.
Učesnici konferencije razmatrali su izazove u poslovnom okruženju i načine kako ih prevazići i olakšati poslovne procese, kao i kako stvoriti nove prilike za sektor male privrede u cilju ostvarenja rasta i poboljšanja celoukpnog ekonmskog stuatusa u zemlji i regionu.
Slobodanka Džinović Kojić, šefica kancelarije za preduzetništvo Privredne komore Srbije, istakla je da je teren u Srbiji sve bolji kada su u pitanju startapovi.
Kako je rekla, u Srbiji je 2018. registrovano više od 30.000 privrednih subjekata, od toga je 5.703 privrednih društava dok su ostatak preduzetničke radnje. U istoj godini, ugašeno je oko 16.000 subjekata, od kojih su 1.704 privredna društva, a ostatak, takođe, preduzetničke radnje.
– Ovi podaci nam govore da imamo više novoosnovanih preduzeća, da je to trend koji treba ubrzati, razvijati, ali i koji ohrabruje. Preduzetništvo je sada četvrti stub privrede. Međutim, jedan od većih problema u osnivanju, i koji može da optereti tokom prve tri kritične godine je dolaženje do kredita. U tom smislu trebalo bi ojačati institucije koje nisu iz bankarskog sektora – rekla je Džinović Kojić.
Kako se moglo čuti na konferenciji, preduzetništvo bi moglo biti jedan od načina na koji bi se rešila nezaposlenost mladih i sprečio njihov odlazak u inostranstvo.
Zoran Martinović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, rekao je da brojevi pokazuju da je sve manje mladih ispod 30 godina starosti koji su nezaposleni, kao i da se povećava svest o značaju preduzetništva.
– Broj mladih koji se nalazi na našoj evidenciji se smanjuje. Trenutno, prema našoj evidenciji, 21% mladih ispod 30 je bez posla, a pre pet godina taj broj je iznosio 25%. Kao uzroke toga, možemo gledati u ekonomskim migracijma, ali i u boljoj poslovnoj klimi koja omogućava veći broj radnih mesta, jer dosta mladih ljudi traži šansu ovde i spremani su da započnu sopstveni biznis u Srbiji – izjavio je Martinović.
Internacionalizacija – kako proširiti posao, npr. na Nemačku?
Ukoliko po osnivanju firme i sticanju dugogodišnjeg iskustva želite da proširite svoj biznis u druge države, ili možda da već na startu započnete svoj biznis van granica Srbije, prvi korak ka tome jeste dobra edukacija i informisanost.
Dragana Nikolić, preduzetnica u Nemačkoj kaže da je dobro poznavanje tržišnih uslova prioritet pri stupanju na strano tržište. Kako je istakla, često se desi da naši preduzetnici ne ispitaju dobro šta je potrebno i ne informišu se na vreme o potrebama strane zemlje.
– Dosta naših preduzetnika nam se javi da traži podršku ili pomoć kada su već napravili pogrešne korake. Naime, veoma je bitno poznavanje inerkulturnog menadžmenta i zahteva tržišta. Ono što je veliki problem jeste da ukoliko, primera radi, želite da poslujete sa malim i srednjim preduzećima, morate naučiti nemački jezik. Ako ne znate jezik, možete se posvetiti radu sa velikim korporacijama kojima jezik nije problem, te možete raditi na engleskom.
Inače, u Nemačkoj svi su otvoreni prema vama, međutim, ukoliko nastane problem, ako ne znate svoja prava, oni se ne osećaju mnogo pozvanim da vam pomognu – napominje Dragana Nikolić.
Kada je u pitanju privredna saradnja u regionu, konkretno, Slovenije i Srbije, Goran Križ, ekonomski savetnik u Ambasadi Slovenije, kaže da ove dve zemlje već dugo godina imaju dobru saradnju što se vidi i u broju slovenačkih preduzeća u Srbiji. Prema njegovim rečima, obe zemlje poznaju tržišta te znaju šta je je i u kojoj meri potrebno.
– U Srbiji trenutno posluje 1.500 slovenačkih preduzeća, čija ulaganja sada prelaze 1 mlrd EUR i taj broj sam po sebi govori o važnosti srpskog tržišta. Srbija je druga destinacija slovenačkih investitora, jer mi izvozimo više u Srbiju nego u Rusiju, Kinu ili Ameriku – rekao je Križ.
Digitalizacija menja lice Srbije
Nezaobilazan korak u današnje vreme, za svakog preduzetnika jeste proces digtalizacija. Naime, domaća i mala I srednja preduzeća uviđaju potrebu da se digitalizuju i promene način rada i razmišljanja.
Prema rečima Save Savića, pomoćnika ministra u Ministarstvu rada, turizma i telekomunikacija Srbije, digitalizacija je uspela da promeni sliku i lice Srbije u svetu, što se najbolje vidi u turizmu, koji je postao digitalna industrija.
– Broj turista je u ogromnom rastu. U samo 6 meseci prošle godine, booking u Srbiji je imao prihod više od 10 mil EUR – kaže Savić.
On dodaje da jedan od bitnih faktora koji je uticao i uticaće na rast Srbije na Doing Business listi „jeste Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, gde privodimo kraju donošenje podzakonskih akata.“
– Efikasna državna administracija i podsticajni regulatorni okvir kako za domaća mala i srednja preduzeća tako i za strane investitore, su važni, a uloga države je u razvoju digitalne infrastrukture i razvoju digitalnih puteva – zaključio je Savić.
Autor: S. P.
Izvor: Ekapija.com