30 јун Privrednici upozorili Vladu
Autorka: Mirjana Vujadinović
Smanjenje zaduživanja, sprovođenje mera za unapređenje konkurentnosti privrede, donošenje sistemskog okvira za održivo finansiranje i učestvovanje preduzetnika u usvajanju ekonomskih zakona, neki su od zahteva koje su privrednici izneli pred predstavnike vlasti u Domu Narodne skupštine 3. juna
Privredna komora Srbije je u saradnji sa Narodnom skupštinom Republike Srbije organizovala 3. juna prvu sednicu Srpskog parlamenta preduzeća na kojoj je oko 200 privrednika iz Srbije pokrenulo strateški dijalog privrede i zakonodavne i izvršne vlasti. U skupštinskim klupama toga dana umesto poslanika sedeli su preduzetnici, koji su predočili goruće probleme koje bi Vlada hitno trebalo da reši. Predstavnici vlasti bili su Mirko Cvetković, premijer Srbije, Slavica Đukić Dejanović, predsednica Narodne skupštine, Verica Kalanović i Božidar Đelić, potpredsednici Vlade, Nebojša Ćirić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja, predstavnici Kancelarije za evropske integracije i Delegacije Evropske unije u Srbiji. Teme prve sednice Srpskog parlamenta preduzeća bile su podrška i finansiranje privrede, unapređenje poslovnog ambijenta, kao i podsticanje i perspektive srpskog izvoza. Na sednici je organizovana i svečana dodela lenti ambasadorkama ženskog preduzetništva, koje treba da podstaknu žene da u većoj meri osnivaju sopstvena preduzeća i povežu se sa poslovnim mrežama u Evropskoj uniji.
Sednica je organizovana u tri sesije na kojima su privrednici iznosili probleme sa kojima se suočavaju u poslovanju, posle čega je usledila rasprava i izglasavanje predloga. Parlamentom je predsedavao Miroslav Miletić, predsednik Skupštine Privredne komore Srbije i generalni direktor Bambi-Banata.
Privreda posluje sa gubitkom
Parlament preduzeća organizovan je po ugledu na Evropski parlament preduzeća, koji je pod okriljem Evrokomore održao dve sednice 2008. i 2010. godine, kao most između vlade i preduzeća.
Dragoljub Vukadinović, predsednik kompanije Metalac, rekao je da srpska privreda nije spremna za tržišnu utakmicu u Evropskoj uniji, jer je dinar izuzetno jak, reforma propisa tče sporo, inflacija je od sedam do deset odsto i imamo izuzetno visok javni dug.
– Već tri godine privreda posluje sa gubitkom oko milijardu evra, a svake godine se suočavamo sa jačanjem dinara. Država je uvela u restrukturiranje mnoga preduzeća i učinila im medveđu uslugu, jer se ona godinama ne razvijaju. Država ne rešava probleme sive ekonomije, što značajno otežava poslovanje. Najvažnije je da i privrednici budu uključeni u donošenje zakona i da se njihov glas čuje u Skupšiini, rekao je Vukadinović.
On je dodao da se u Srbiji po brzoj proceduri otvaraju firme, ali da ne postoje sankcije za nesavesno poslovanje. Problem je i nedosledna primena zakona, upravni sporovi traju unedogled, a trgovinski sudovi bi trebalo da rešavaju sporove najduže šest meseci. Privrednici navode da veliku kočnicu predstavlja glomazna administracija koja usporava strane investicije, ali i opšta nelikvidnost.
U prvoj sesiji privrednici su izglasali da je neophodno izvršiti sveobuhvatnu reformu javnog sistema i smanjiti poresko opterećenje na zarade. Privrednici smatraju da treba uvesti obavezu pribavljanja mišljenja Komore Srbije za sve ekonomske propise, da je neophodno formirati Odbor za nadzor nad primenom zakona o javnim nabavkama i da se izvrši revizija parafiskalnih opterećenja zarade. Privrednici su se složili da je potrebno osposobiti Direkciju za republičke robne rezerve i doneti zakone o zadrugama i robnim rezervama, kao i da se mora doneti novi sistemski pristup podsticanja poljoprivrede.
Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, rekao je da bi ovi zaključci trebalo da budu deo obavezujuće ekonomske politike u naredne dve godine.
– Rezultati glasanja će biti i zakonski definisani i sprovedeni u praksi, a to je praksa Evropskog parlamenta preduzeća koju i mi nameravamo da realizujemo, rekao je Bugarin.
Verica Kalanović je naglasila da rešavanje problema nelikvidnosti mora da krene od države. Iako je država najveći dužnik, njene obaveze u celom lancu manje su od deset odsto. Ona je kazala da se samo dijalogom između vlasti i privrede može doći do dobrih rezultata i istakla da želi da država što pre izađe iz stanja koje su privrednici nazvali „lošim ambijentom poslovanja“. Rekla je i da se zakoni iz oblasti ekonomije neće više usvajati bez konsultovanja sa privrednicima.
Finansijska nestabilnost
Privrednici su bili veoma zadovoljni što im je Privredna komora Srbije dala mogućnost da iznesu svoje mišljenje u Domu Narodne skupštine, ali su pokazali zabrinutost što u drugom delu sednice nisu prisustvovali svi predstavnici izvršne vlasti, jer je Parlament trebalo da bude dvosmerna diskusija u kojoj su se iz prve ruke mogli čuti problemi preduzetnika.
Ljubodrag Knežević, vlasnik preduzeća Igma, naglasio je da privreda ne može izaći iz krize ako se obaveze ne budu reprogramirale u naredne dve, tri godine i da država uvede mogućnost kompenzacije za reprogram dugova.
– Strane banke su ojadile privrednike u poslednje četiri godine i od kamata na kredite zaradile dosta novca. Neophodno je razviti mehanizme zaštite od promena kamatnih stopa, a najvažnije je da država koja je najveći dužnik vrati privredi dug, bez čega mnoga preduzeća ne mogu dalje da funkcionišu, rekao je Knežević.
Ekonomska politika zemlje do 2014. mora da se odnosi na sprovođenje svih mera za unapređenje konkurentnosti srpske privrede i na donošenje sistemskog okvira održivog finansiranja privrede u kojem je prioritetna mera osnivanje razvojne banke. Ova banka bi trebalo da razvija infrastrukturne i druge razvojne i kapitalne projekte, za koje ne postoji interes privatnih kreditora. Reč je o dugoročnim projektima koji nisu dovoljno profitabilni i koji imaju veći rizik od onog koje su komercijalne banke spremne da preuzmu.
Privrednici su tražili da se stvori sistemski okvir za rešavanje problema nelikvidnosti privrede, a u najkraćem roku treba da budu oformljeni radni timovi predstavnika državnih institucija, preduzeća i udruženja Privredne komore Srbije, da bi usaglašeni planovi i dogovori bili sprovedeni u delo.
Nebojša Ćirić, ministar ekonomije, najavio je da će Vlada usvojiti olakšice za privredu, odnosno reprogram kredita za preduzeća na osnovu kojih će preduzetnici moći da obaveze odlože za godinu, dve dana. Mere će pratiti NBS koja će izmeniti klasifikaciju plasmana poslovnih banaka.
Miroslav Miletić je na kraju sednice pozvao privrednike da i za dve godine u klupama Narodne skupštine nastave dijalog privrede sa predstavnicima vlasti. Poruke koje su proizašle iz ove sednice važan su doprinos kreiranju okruženja koji vodi stvaranju konkurentne i snažne privrede i dobra poruka u kojoj meri je Srbija spremna da postane članica Evropske unije.
Industrija generator privrednog rasta
Premijer Srbrje Mirko Cvetković, na otvaranju Srpskog parlamenta, rekao je da Srbija, prema podacima za mart i april, više ne beleži pad zaposlenosti, što je bio trend od početka ekonomske krize. Tokom ta dva meseca posao je našlo oko 2.000 radnika. On je kazao da se nada da je to prvi dobar signal i da je najava novog trenda.
– Očekujem da će dosadašnje mere Vlade, kao i one koje će tek biti preduzete, dati dalji podsticaj privrednom rastu, koji je za ovu godinu prognoziran na oko tri odsto. U prva četiri meseca ove godine zabeležen je rast industrijske proizvodnje od 4,5 odsto u odnosu na isti period 2010. godine. To pokazuje da industrija postaje generator privrednog rasta, rekao je premijer Mirko Cvetković. On je najavio da će biti objavljen novi program podrške izvozu, i to pre svega malim i srednjim preduzećima, kroz angažovanje Pošte Srbije. Pošta će, pre svega malim preduzećima koja nemaju mogućnost da prođu složene izvozne procedure, pružiti svoj servis za manje pošiljke, a u to će biti uključena i carina.
Konsezus o merama ekonomske politike
Skup je veoma značajan za našu ekonomiju, jer donošenje zakona koji nisu realizovani dijalogom i koji nisu usaglašeni sa srpskom poslovnom zajednicom, ne daje reformama funkcionalan tempo i dinamiku, rekao je Miloš Bugarin. Najvažnije je da se u strateškom dijalogu stvori konsenzus o ključnim merama ekonomske politike do 2013. godine. On je prvo zasedanje Srpskog parlamenta ocenio kao uspešno.
Prezaduženost privrede
Nikola Pavičić, počasni predsednik kompanije Tarket Sintelon, rekao je da su svi privrednici i država prezaduženi i da je privreda pala na kolena.
– Do smanjenja enormne javne potrošnje ne može doči bez reforme javnog sektora, a Vlada treba da objasni privrednicima zbog čega je došlo do zaustavljanja reformi. Plate u javnom sektoru trebalo bi da se izjednače sa platama radnika u prerađivačkoj industriji, jer oni pune budžet. Potrebna je radikalna reforma, a ne da država novim zaduženjima vraća kredite. Neophodno je zaustaviti i opasnu igru sa dinarom, jer izvoznici gube stotine miliona evra, naglasio je Pavičic.
Struktura srpske izvozne ponude ne odgovara zahtevima EU, koja je naše najveće izvozno tržište, već ponuda najviše odgovara potrebama zemalja CEFTA, gde ostvarujemo suficit. Za rusko tržište gde podsticajno deluje Sporazum o slobodnoj trgovini naša privreda teško ostvaruje potrebne količine, kvalitet i potrebne sertifikate.
Lente ambasadorima ženskog preduzetništva
Ambasadorima ženskog preduzetništva lente je uručila Slavica Đukić Dejanović. Deset uspešnih preduzetnica treba da doprinesu izgradnji ženske vizije biznisa, prenesu iskustvo i povećaju samouverenost žena u biznisu. Lente su uručene Marini Milović, vlasnici „Maja prometa” iz Beograda, Nataši Milanović, direktorki „Biosila” iz Zemuna, Afroditi Bajić, osnivaču AMC „Afrodita moda”, Anji Ivani Milić, direktorki „Arhi pro” preduzeća iz Beograda, Dragici Božinović, vlasnici „Novitasa” iz Šapca, Zorici Selaković, direktorki „Deserta” iz Čačka, Jasmini Knežević, vlasnici „Bel Medik” opšte bolnice, LjiIjani Stanojević, osnivaču preduzeća „Stanojević” iz Valjeva, Mariji Stefanović, direktorki ,,MS implojment” iz Svilajnca, i Sanji Knežević, vlasnici etno sela Latkovac.
Ljiljana Stanojević nam je rekla da je ova lenta značajna potvrda uspeha njenom dosadašnjem radu i da je to za nju veliki podsticaj. Ona je Parlament preduzeća ocenila kao dobru priliku da vlast čuje probleme privrednika, ali da ne treba da se na tome i završi. Posle mnogo dobrih predloga, Vlada je sada na potezu da usvoji mere i sprovede ih.