02 феб Ambasadorke ravnopravnosti
Položaj žena nigde u svetu, pa ni u Evropi i Srbiji, nije zadovoljavajući, a jedan od ključnih problema leži u nepostojanju ekonomske nezavisnosti i prave ravnopravnosti polova. Poznavaoci prilika smatraju da bi trebalo još mnogo toga da se dogodi kako bi žene ostvarile ulogu koja im zaista i pripada, a najpre treba raditi na jačanju njihove svesti i znanja o sopstvenim pravima.
Najviše brine činjenica da veoma mali broj žena ima neposredan uticaj na društveno – politička zbivanja, iako, na primer, u evropskoj populaciji ima više građanki. Takođe, žene su u mnogim evropskim zemljama još uvek ograničene klišeima u poslovima kojima se bave i opšte je poznata činjenica da postoje razlike u platama na osnovu polne pripadnosti. Statistike pokazuju da oko 30 odsto pripadnica nežnijeg pola zauzima najvažnije položaje u društvenoj ili političkoj sferi u nekoj od zemalja EU. Međutim, treba uvek imati u vidu da žene, po pravilu, nose dvostruki teret, pa stručnjaci smatraju da će jednakost polova postati stvarnost tek kada ponude za posao i uslovi rada budu tako poboljšani da se ženi omogući da obaveze u porodici i posao poveže na najbolji mogući način.
Protekla 2010. godina bila je proglašena godinom žene, što je trebalo da pojača napore koji vode ka ravnopravnosti. Na osnovu problema nastale su i smernice koje vode poboljšanju položaja žena, što se ostvaruje kroz jačanje pravne pozicije žene, položaja žena na tržištu rada i prilikom zapošljavanja, kao i kroz njihovo uključivanje u procese donošenja odluka. Pre svega, treba omogućiti ženama dobre šanse za zaposlenje, pokretanje ženskog preduzetništva i raznih lokalnih inicijativa Međutim, njihova pozicija u određenim poslovima nije se promenila u proteklih 50 – 60 godina. U poslovima koji se i danas smatraju“muškim“ žene su još uvek manje plaćene, iako su u gotovo svim tim zanimanjima uvek bile u većini u pogledu fakultetskog obrazovanja. Navešćemo samo neka od njih.
Novinarstvo – zaposlene u „Njuzviku“ (Newseek) 1970. Godine bile su prve žene u istoriji medija koje su podnele tužbu protiv diskriminacije. Šta se promenilo 40 godina kasnije? Iako su žene u televizi – skom novinarstvu brojnije, u novinama ih je mnogo manje – odnos muškaraca i žena u štampanim medijima je sedam prema jedan, što je neobično, s obzirom da su još od 1977. Žene u većini u ukupnom broju diplomiranih. U manjini su i kada je reč o izvorima informacija. Projekat Global Media Monitoring pokazao je da je samo 24 posto žena u svetu intervjuisano, gledano, slušano ili čitano u medijima.
Biznis – iako možda čine većinu radne snage ili postižu bolje rezultate na fakultetima od muškaraca, žene s vremenom polako počinju nestajati s viših rukovodećih pozicija. Prema istraživanju „Katalista“ (Satalyst) , žene godišnje na prvom poslu zarađuju 4600 dolara manje od muškaraca, a samo ih je 3 posto svrstano na listu magazina Fortune 500 predsednika uprave. U 1963. žene su zaradile 59 centi na svaki dolar muškaraca, a danas zarađuju 77 centi, što je samo 18 centi više.
Nauka i mašinstvo – „Matel“ (Mattel) je najavio da će Barbi uskoro postati IT inženjerka, što je svojevrsna pobeda za žene u tehnologiji. Ipak, kako ističe „Njujork tajms“ (New York Times) , lutka je i dalje samo lutka, a žene u tehnologiji ne prolaze tako dobro kao što smo se nadali. Prema istraživanju ovog lista, 56 posto žena u tehnologiji napusti posao na polovini karijere – 20 posto potpuno napusti zanimanje, dok se 31 posto počinje baviti poslom koji nije u području tehnologije.
Film i zabava – jedno istraživanje je pokazalo da žene čine samo 16 posto režisera, izvršnih producenata, producenata, scenarista i kinematografa. Drugo istraživanje, zasnovano na 122 porodična filma stvorena od 2006. Do 2009. Godine, otkrilo je da su žene činile samo 29 posto likova.
Politika – među 189 zemalja SAD se nalazi na 71. Mestu kada je reč o ženama u zakonodavstvu, iza Avganistana, Kube i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Žene na tim pozicijama treba da budu dobro pripremljene na istraživanja novinara, koja ih očekuju kada dođu na vlast.
Nega – Barbi je 1961. Godine dobila svoj prvi posao, osim posla modela, postala je medicinska sestra. To je vrlo hrabar potez za 60 – e godine, kada su poslovi bili podeljeni prema polu, a četiri posla za Amerikanke bila su: sekretarica, učiteljica, domaćica i blagajnica. Danas, 50 godina kasnije, ako medicinsku sestru zamenimo domaćicom, dobićemo top 4 posla za žene danas.
Prosveta – iako i u području prosvete žene čine većinu diplomiranih studenata, samo 26 posto srednjoškolskih profesora su žene, među univerzitetskim profesorima je 23 posto žena, a među predsednicima instituta samo 13 posto. U 1972. Godini žene su u prosveti zarađivale 83 posto plate muških kolega, dok danas zarađuju 82 posto.
Pravo – istraživanja jedne pravne kompanije pokazuju da su čak i najviše rangirane advokatice plaćene oko 66 hiljada dolara manje nego njihove muške kolege. Iako žene čine polovinu diplomiranih pravnika, manje od četvrtine uspe da dobije partnersko mesto u određenoj kompaniji, dok samo jedna od četiri postane sudija.
Novi statistički podaci pokazuju da žene čine svega 34, 4% samozaposlenih u EU, pa je tako potencijal da žene budu na čelu preduzeća veliki. Činjenica da 6i 39, 4% žena odabralo da budu samozaposlene, u poređenju sa 50, 2% muškaraca, pokazuje da su žene manje voljne da se bave preduzetništvom. Studije su pokazale da žene generalno osnivaju manja, ali relativno održivija preduzeća. Takođe, veruje se da su opreznije od muškaraca i svesnije rizika od neuspeha. Rezultat ovoga je da se žene često u celosti uključuju u biznis nakon dugih probnih perioda. Članice Evropske mreže ambasadorki ženskog preduzetništva pomažu u prevazilaženju ovih sumnji i traže načine da deleći svoja iskustva ohrabre i inspirišu žene kako bi postale preduzetnice.
«Evropa svoja mala preduzeća mora iskoristiti za rast. Podrška ženama preduzetnicama je izuzetno važna za podsticaj rasta, jer preduzetnički potencijal žena još uvek nije u celosti iskorišćen. Naša inicijativa odigraće važnu ulogu u ohrabrenju žena da prelome odluku i osnuju sopstvena preduzeća, koja će njima biti od koristi, ali i odlična za održivi ekonomski oporavak», rekao je potpredsednik Evropske komisije, Antonio Tajani, komesar za industriju i preduzetništvo.
Evropska komisija je 2009. Pomogla u osnivanju Evropske mreže ambasadorki ženskog preduzetništva (European Network of Female Entrepreneurship Ambassadors). Evropska mreža ambasadorki ženskog preduzetništva osnovana je 5. Oktobra 2009. Oko 150 ambasadorki iz 10 evropskih zemalja (Danska, Francuska, Nemačka, Island, Irska, Italija, Norveška, Poljska, Slovačka i Švedska) , odabranih putem relevantnog poziva Komisije, sastalo se radi povezivanja i lrisustva svečanoj inauguraciji.
Nakon drugog poziva za imenovanje ambasadorki, mreži se pridružilo 12 novih zemalja: Albanija, Belgija, Hrvatska, Kipar, Grčka, Mađarska, Luksemburg, Malta, Portugal, Rumunija, Srbija i Ujedinjeno Kraljevstvo, pa je ukupan broj ambasadorki 250.
Projekat je u Srbiji predstavljen na Sajmu preduzetništva „Biznis baza“, kada je i promovisana Evropska mreža ambasadorki ženskog preduzetništva. Konzorcijum projekta čine Nacionalna agencija za regionalni razvoj (NARR) , kao nosilac konzorcijuma, Privredna komora Srbije, Udruženje poslovnih žena i Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA). Cilj projekta je podsticanje ženskog preduzetništva u EU i na nacionalnom nivou. Mreža ambasadorki ženskog preduzetništva treba da inspiriše žene da postanu preduzetnice i započnu sopstveni biznis. Ambasadorke ženskog preduzetništva, prema projektu, biće izabrane u javnom postupku. Projektom je planiran izbor deset ambasadorki, uspešnih i priznatih preduzetnica, koje treba da podrže buduće preduzetnice da izgrade viziju i samouverenost, kako bi uspešno započele i vodile svoj biznis.
Aktivnosti projekta će se odvijati na nacionalnom i EU nivou. Glavne aktivnosti koje su predviđene projektom odnose se na: definisanje ciljnih grupa projekta – potencijalne i aktivne preduzetnice koje mogu da učestvuju u javnom pozivu, sprovođenje postupka izbora ambasadorki, aktivnosti na EU i posebno nacionalnom nivou, u saradnji sa RPK i agencijama za MSP, kreiranje portala ambasadorki i žena potencijalnih preduzetnica, kreiranje profila ambasadorki na društvenim mrežama, uspostavljanje saradnje sa mrežom ambasadorki ženskog preduzetništva u EU, organizovanje pet velikih događaja i 12 lokalnih skupova, programe edukacije, promocije i prenos iskustava iz EU mreža.
Od osnivanja Evropske mreže ambasado – rki ženskog preduzetništva države čla – nice EU na razne načine promovišu žensko preduzetništvo. U tom cilju preduzete su brojne mere: u Španiji je započet program za mikrokreditiranje, obuku i nepovratna sredstva za žensko preduzetništvo, Letonija je osnovala namenske mentorske programe, Finska nudi mikrokredite i zamenu za samozaposlene, Austrija i Holandija predložile su program za preduzetništvo za žene kojima je potrebno materinsko ili porodično odsustvo ili bolovanje, Rumunija organizuje dane ženskog preduzetništva, Ujedinjeno Kraljevstvo osnovalo je „Ambasadorke ženskog preduzetništva“ i britanski „Flying Start“ program za podršku razvoju preduzetništva među ženama diplomcima.
Sledeći korak za Evropske mreže ambasadorki ženskog preduzetništva jeste uspostavljanje Mreže mentora 2011, radi pružanja višeg nivoa podrške za žene preduzetnice.
Međunarodni poslovni susreti
Evropska mreža preduzetništva u Srbiji, u saradnji sa beogradskim sajmom, organizuje međunarodne poslovne susrete (matchmaking) , koji će se održati 25. I 26. Februara 2011. U okviru Međunarodnog sajma turizma. Cilj susreta je povezivanje preduzeća i uspostavljanje poslovne saradnje u oblasti turizma (25. Februar) i vina (26. Februar). Reč je o jedinstvenoj prilici za preduzeća da potpuno besplatno uspostave kontakte i poslovne veze sa inostranim preduzećima iz ovih oblasti. U okviru međunarodnih poslovnih susreta biće održani bilateralni razgovori svih zainteresovanih učesnika.
Javni poziv za ambasadorke
Kao koordinator projekta „Evropska mreža ambasadorki ženskog preduzetništva“, Nacionalna agencija za regionalni razvoj pozvala je nedavno sve uspešne preduzetnice da se prijave za izbor ambasadorki ženskog preduzetništva. Stručni žiri, sastavljen od predstavnika partnera koji sprovode projekat, kao i nezavisnih stručnjaka iz institucionalne, akademske i medijske sfere, izabraće deset ambasadorki. Rok za podnošenje prijava Nacionalnoj agenciji je 14. Februar. Prijava se sastoji od popunjenog obrasca, radne biografije, motivacionog pisma i preporuke profesionalnih udruženja, zaposlenih, lokalne samouprave ili reference. Za dodatne informacije preduzetnice se mogu obratiti Nacionalnoj agenciji za regionalni razvoj.