Vesna od vrtića u maloj sredini pravi svetski raj za decu - Udruženje poslovnih žena Srbije
office@poslovnezene.org.rs
+381 11 6776 801

Vesna od vrtića u maloj sredini pravi svetski raj za decu

Vesna Stanimirović je vlasnica i direktorka Predškolske ustanove „Stonogica” u Sremskoj Mitrovici koja stoji iza kreiranja prve knjige brojalica u našoj zemlji – „Stonogica – brojalica“. Takođe, ovaj vrtić dobio je status ekološke ustanove, a Vesna nam je ispričala put koji su klinci iz vrtića prešli do toga.
Foto: Privatna arhiva

„Stonogica” postoji desetak godina, a tokom 2015. godine došla je u predškolsku grupu takva struktura dece gde od njih trinaestoro, desetoro je imalo problem sa izgovaranjem glasova, odnosno imali su neku poteškoću pri govoru. Kod nekog je to bio nepravilan izgovor, kod nekoga dikcija, tempo govora, što ništa nije bilo adekvatno za taj uzrast kada bi deca već trebalo da govore skoro pa potpuno pravilno.

Vaspitači su primetili da postoje poteškoće, ali te 2015. su odlučili da se malo više posvete ovom problemu. Uradili su malo istraživanje koje je za glavne uzroke utvrdilo moderan način života dece, kao i to što provode dosta vremena pred pametnim telefonima i ostalim uređajima, nedostatak vremena provedenog napolju, druženja u prirodi i sa vršnjacima, nedostatak komunikacije sa roditeljima.

„Na nama nije dalje bilo da pričamo o tome ko je kriv, nego da nađemo rešenje i da ono što smo primetili kao problem i ispravimo. Uključili smo logopeda Damira Golubovića, jer polazeći od toga da mi nismo logopedi nego vaspitači, dobili smo od njega savete šta možemo da radimo na nivou cele grupe, a da se popravi govor u svakom smislu, u zavisnosti od toga šta je bila individualna govorna poteškoća”, prisetila se ona.

Logoped je  redovno dolazio u vrtić i testirao decu na pravilan izgovor glasova, nakon čega su došli do saznanja da toliki broj dece ima poteškoće, kao i to da je taj opseg glasova mnogo veći nego što je nekada bio slučaj i da dostiže i do 15. Savet je bio da što više koriste brojalice, i da tako rade na ritmu i tempu, kao i da te brojalice budu one koje su prezasićene nekim od glasova sa kojim dete ima poteškoću u izgovoru.

„Spontano smo zatim krenuli sa izvođenjem tih brojalica uz ritmičke instrumente, uz korišćenje i svog tela kao instrumenta, radeći tako na ritmu i dinamici. Međutim, brojalica tada nije bilo baš puno i posle nedelju, dve deci su već dosadile. Pošto nismo hteli da prekinemo realizaciju svog cilja, dosetila sam se da izmislim nove brojalice. Iako u našem jeziku ima dosta brojalica, one ipak nisu usklađene za predškolski uzrast niti su razumljive zbog prisustva književnog govora”, priča nam Vesna.

Ona je izvodila sa decom svoje brojalice, što im se mnogo dopalo, te kada su naučila i shvatila šta je rima, krenuli su sa rimovanjem i stihovanjem različitih pesmica koje su vaspitači zapisivali. Interesovanje dece prebačeno je i na porodicu i u kućne uslove, te su roditelji takođe zapisivali ono što deca izrimuju i istihuju, što su kasnije i donosili u vrtić.

Tematika brojalica je bila veoma raznovrsna, s obzirom na to da su se bavili raznim interesovanjima dece poput svemira, Severnog pola, životinja. U tom periodu, odlazili su sa decom na koncerte, osluškivali prirodu, dosta vremena provodili napolju i dovodili izvođače sa različitim instrumentima. A, jednom prilikom tokom šetnje u prolećnom periodu, začuo se cvrkut ptica. Dete koje je šetalo u koloni, uzviknulo je: ‘Nekom je stigla poruka’.

„Skupili smo oko pedesetak brojalica, koje smo i ritmički zapisali kako bi se lakše izvodile, a došla sam i na ideju da knjigu objavimo kako bi deca kasnije, kada odrastu, mogla u rukama da drže knjigu čiji su oni autori.

Kasnije je urednica jedne televizije osmislila kratke muzičke emisije u kojima su realizovane brojalice i telesne perkusije, nakon čega se „Stonogica” odrekla svojih autorskih prava i snimljene su te emisije. Do sada je 28 brojalica oživljeno.

Vesna nije razmišljala o profitu, a sve knjige su razdelili. U vrtiću je ostala samo jedna i to ‘raskupusana’. Jedini cilj su deca i njihov razvoj, a kako i sama kaže oni ne rade projekte, nego žive i rastu iskustveno sa decom svaki dan. Upravo zato u ovom vrtiću ne postoji gomila igračaka na baterije koje deci ne podstiču maštu i kreativnost, a kao ekološka ustanova verifikovani su od strane Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i vaspitanje.

„Kroz naš dugogodišnji rad mi realizujemo igre i aktivnosti na sasvim drugačiji način od onoga što je uobičajeno za današnji koncept realizacije u vrtiću. Došli smo do saznanja da deca koja pohađaju vrtiće, kući imaju pregršt kojekakvih igračaka koje ne pokreće mašta nego baterije, te da im nije potrebno duplirati sve to u vrtiću. Posebno kad već znamo da ih to ne vodi nekom dobrom linijom razvoja i tako smo odlučili da pratimo dečija interesovanja od kojih je na prvom mestu priroda”, istakla je naša sagovornica.

Tako su enterijer i eksterijer vrtića uređeni onako kako deca žele. Svaki put kada su deca poželela nešto da vide i dotaknu, vaspitači su im uneli u vrtić. Bilo da je u pitanju insektarijum, koža od zmije koja se presvlačila, različite vrste kamenja – to im je bilo omogućeno. U tom nekom smislu, vrtić su opremila deca, a vaspitači su sprovodili njihove ideje. Deca su izrazila želju da seju i da sade, tako su napravili vertikalnu i horizontalnu baštu.

„Pošto se klinci pitaju – ‘šta ćemo sa bubicama zimi?’ napravili smo i hotel za insekte. A uređena je i letnja učionica, kako bismo što više vremena provodili napolju.”

U dvorištu vrtića imaju i jezerce sa koi šaranima, a kako Vesna ističe želja joj je da deca uživaju u prirodi onoliko koliko su to starije generacije imala prilike.

„Nismo uradili ništa vrlo inovativno u tom kontekstu izmislili, nego smo samo tu prirodu vratili deci. Ili kako mi volimo da kažemo, ponovo smo upoznali decu i prirodu.”

Vesna je skromna, ne voli puno da priča o nagradi Cvet uspeha za ženu zmaja najboljim preduzetnicama u Srbiji koju dodeljuje Udruženje poslovnih žena Srbije. Ona je ove godine odnela titulu „Žena zmaj“ upravo zbog socijalnih inovacija koje i te kako podržavaju, poboljšavaju i podstiču razvoj dece.

Pričajući u množini, istakla je kako su nagradu osvojili zbog niza humanitarnih akcija, kojih je bilo oko sto, kao i onih koje se tiču zaštite životne sredine, a ovakav način rada i pristupa našim potomcima svima može da služi kao primer kako negovati generacije koje dolaze.

Autor: Selena Ribić

Izvor: Nova.rs