office@poslovnezene.org.rs
+381 11 6776 801

EKONOMETAR U SARADNjI SA UDRUŽENjEM POSLOVNIH ŽENA: Usaglašavanje sa zakonodavstvom EU izbrisalo poreski kredit za male

Na pitanja članica Udruženja poslovnih žena odgovaraju predstavnici institucija, organizacija, skupštinskog Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava da bi se uticalo na poboljšanje poslovnog ambijenta. Projekat realizuju UPŽ i Ekonometar, uz podršku američke ambasade u Srbiji.

U okviru projekta „ Slobodan pristup tržištu za sve, kroz unapređenje integrisanja ženskog preduzetništva u tržišnu ekonomiju Srbije“, članice Udruženja poslovnih žena (UPŽ) postavljaju pitanja i traže odgovore da bi uticale na unapređenje poslovnog ambijenta, sa fokusom na žensko preduzetništvo. Na pitanja odgovaraju predstavnici institucija i organizacija u Srbiji, poslanici skupštinskog Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Namera je da se poveća kapacitet firmi koje su u vlasništvu žena, da se poslovanje proširi na druga tržišta, ojačaju lokalna udruženja, integriše tržište i poveća svest društva o značaju ženskog biznisa. Preduzetnice na ovaj način informišu donosioce odluka za važna ekonomska pitanja u Srbiji, o onome što ih najviše opterećuje u poslovanju. Projekat realizuje UPŽ, u saradnji sa Ekonometrom, uz finansijsku podršku ambasade Sjedinjenih Američkih Država (SAD).

U projektu će biti realizovane i radionice UPŽ u Valjevu i Zrenjaninu „Market lighthouse”, koje će preduzetnicama pomoći da internacionalizuju poslovanje, a planirani su i biznis susreti i aktivnosti za unapređenje elektronskog tržišta. Realizacija projekta „Slobodan pristup tržištu za sve, kroz unapređenje integrisanja ženskog preduzetništva u tržišnu ekonomiju Srbije“ počela je u novembru 2016. godine i trajaće do novembra 2017. godine.

U ovom broju potražili smo odgovor na pitanje koje je postavila Gordana Đurđević, suvlasnica i osnivač firme Slovo i predsednica Odbora za javno zagovaranje UPŽ: Zašto se ne vrati značajan poreski podsticaj za investicije za mala pravna lica?

Naime, kako je obrazložila Gordana Đurđević, mala pravna lica koja ostvaruju dobit predstavljaju vitalan deo srpske privrede, sa potencijalom daljeg rasta i treba ih podsticati da investiraju. Zakon o porezu na dobit pravnih lica koji je važio do kraja 2013. godine, davao je značajan podsticaj malim i ostalim pravnim licima da ulažu u opremu i nekretnine, time što se deo uloženog novca vraćao kao poreski kredit. Tako se deo uloženog novca odbijao od poreza koji firme treba da plate. U zavisnosti od veličine firme, suma za porez umanjivala se od 50 do 70 odsto. Međutim, član 48. tog Zakona je prestao da važi u 2014. godini, ali na snazi je i dalje član 50a Zakona, koji velikim investitorima, koji ulože milijardu dinara i zaposle 100 radnika, daje značajan podsticaj i oslobađa ih plaćanja poreza na dobit u trajanju do 10 godina, srazmerno ulaganju. Kao što je poznato, malo je srpskih privrednika koji mogu da ostvare taj nivo investicija.

Gordana Đurđević podseća da je taj poreski kredit veoma važan jer mikro, mala i srednja preduzeća čine 98 odsto ukupnog broja firmi u Srbiji. Zato država treba poreskom politikom da podstiče i velike i male investicije. Ulaganje u novu opremu je preduslov za prevazilaženje tehnološkog jaza između srpske privrede i privreda razvijenih zemalja EU i podizanja konkurentnosti domaćih firmi na međunarodnom tržištu.

Odgovarajući na ovo pitanje dr Aleksandra Tomić, predsednica Skupštinskog odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, objašnjava da je član 48. Zakona o porezu na dobit prestao da važi zbog usaglašavanja domaćeg sa evropskim zakonodavstvom u ovoj oblasti, ali je na snazi i dalje član 50a Zakona, koji velikim investitorima ostavlja mogućnost značajnih podsticaja.

– Član 48. je u direktivama EU tumačen kao nedozvoljena državna pomoć privatnim privrednim subjektima, koja nije sastavni deo privrede evropske prakse. S obzirom na to da smo se opredelili za evropske integracije i duboko zagazili u pregovore po poglavljima koja obuhvataju finansijsku kontrolu, Poglavlje 32, Javne nabavke, Poglavlje 5, Priprema za konkurentnost i državnu pomoć, Poglavlje 8 i ostale direktive, država je morala da pokaže da je spremna za promene koje se nameću, kaže gospođa Tomić.

Ona ističe da je država zakonskim i podzakonskim aktima ponudila druge modele podrške za mikro, mala i srednja preduzeća u Srbiji.

– Za firme koje zaposle više od dva, tri radnika, država pruža podršku, odnosno vraća poslodavcu 75 odsto poreza i doprinosa na teret svakog novozaposlenog lica. Država obezbeđuje i bespovratna sredstva za zapošljavanje nezaposlenih koji su na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) za poreze i doprinose, u iznosu od 180.000 dinara, za novoosnovana MSP. Moramo da se navikavamo na nova pravila, ali i da iznalazimo nova rešenja za državnu podršku privredi, naglasila je Aleksandra Tomić.

Prema odgovoru koji smo dobili iz Ministarstva finansija, član 48. Zakona o porezu na dobit brisan je na insistiranje EU, jer su prema tumačenju EU, to bili nedozvoljeni fiskalni podsticaji koji spadaju u domen državne pomoći. Kada je reč o članu 50a koji i dalje važi, postoje predlozi iz EU da se i taj član briše zbog istog razloga – objasnili su predstavnici Ministarstva finansija za Ekonometar.

Pa isto pitanje o mogućnostima za vraćanje poreskog kredita iz Ministarstva privrede smo dobili sledeći odgovor: „Zbog stabilnosti budžeta i fiskalne konsolidacije, nisu se još stekli uslovi za smanjenje poreza, ali se razmišlja o kompletnoj reformi poreskog sistema. Ovo pitanje je u nadležnosti Ministarstva finansija, koje vodi računa o fiskalnoj stabilnosti“.

Iz odgovora koje smo dobili od nadležnih institucija jasno je da poreskog oslobađanja za mala pravna lica neće više biti u formi koja je postojala do 2013. godine, ali da se pokušava da se podrška pruži kroz druge oblike podsticaja preduzetništvu i malom biznisu.

Autor: M. Vujadinović

Izvor: Ekonometar

Tri milijarde dinara za širenje poslovanja
Kako je Gordana Đurđević istakla, država treba poreskom politikom da podstiče i velike i male investicije. Ulaganje u novu opremu je preduslov za prevazilaženje tehnološkog jaza između srpske i privrede razvijenih zemalja EU i podizanja konkurentnosti naših preduzeća na međunarodnom tržištu.
I dr Aleksandra Tomić se slaže sa ocenom da ulaganje u novu opremu jeste preduslov za podizanje konkurentnosti i da je zbog toga Vlada Srbije nastavila da pruža podršku privrednicima za širenje poslovanja, za investiranje u proizvodnju i unapređenje tehnoloških procesa i to se vidi i u programima „Godina preduzetništva“ i u 2017.
– Ministarstvo privrede uputilo je 3. januara javni poziv mikro, malim, srednjim preduzećima, preduzetnicima i zadrugama za dodelu bespovratne pomoći za širenje poslovanja. Mogu se prijaviti i za investicije u proizvodnju i unapređenje tehnoloških procesa. Za ovaj program izdvojeno je 600 milionadinara bespovratnih sredstava i 2,4 milijarde dinara za kredite Fonda za razvoj. Ova podrška se privrednicima pruža u okviru Programa podsticanja razvoja preduzetništva, kroz razvojne projekte koji predstavljaju kombinaciju 20 odsto bespovratnih sredstava države i 80 odsto povoljnog kredita Fonda za razvoj.Sredstva opredeljena Programom mogu se koristiti za izgradnju, dogradnju, rekonstrukcijuad aptacijus anaciju i kupovinu proizvodnog ili poslovnog prostora, za kupovinu proizvodne opreme, nove ili polovne, ne starije od pet godina, kao i za nabavku softvera i druga nematerijalna ulaganja. Dr Aleksandra Tomić kaže da se ovim Programom smanjuju rizici finansiranja razvoja MSP i utiče na povećanje njihove konkurentnosti. Program podsticanja razvoja preduzetništva kroz razvojne projekte predstavlja podršku privrednicima da povećaju proizvodnju, izvoz i zapošljavanje, kao i za uključivanje domaćih privrednika u lance dobavljača velikih sistema. Javni poziv je otvoren dok se raspoloživa sredstva ne utroše, a više informacija i potrebnu dokumentaciju privrednici mogu dobiti na sajtu www.privreda.gov.rs.