12 дец Gošća – Sanja Popović Pantić
SPIKER: Upravo dve trećine žena preduzetnica pokrenulo je sopstvenu firmu jer nisu mogle da nađu drugi posao i dobro im ide. Sve je više žena u Srbiji koje osnivaju najčešće mala preduzeća, ali im nedostaje podsticaja da istraju o ženskom preduzetništvo sa predsednicom Udruženja poslovnih žena Srbije razgovara Jelena Terzić. Izvolite.
REPORTER: Dobro jutro gospođo Popović Pantić. Vlasnice oko dve, oko trećine preduzeća u Srbiji su žene što je evropski prosek, ali gotovo polovina njih brzo prekine posao, zašto?
SANJA POPOVIĆ PANTIĆ, (Predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije): Pre svega, taj podatak o stopi gašenja je tako visok, potiče od toga što žene uglavnom osnivaju firme u sektoru ličnih usluga, znači frizerski saloni i slično, gde je i stopa otvaranja tih biznisa veoma velika ali isto tako i stopa zatvaranja odnosno gašenja zato što je prosto konkurencija ogromna. S druge strane, takođe, pomenuli smo da žene posebno u toj početnoj fazi razvoja biznisa nemaju toliko dostupne finansijske izvore za održivost svog biznisa ali je isto tako problem i plasman proizvoda odnosno pristup tržištu. Zbog toga je jedna od mera zapravo, kojim se i Udruženje poslovnih žena bavi da podstiče uključivanje žena u lanac dobavljača, ali kao deo društveno odgovorne strategije velikih kompanija. Dakle, svima nam je poznato da kod velikih kompanija, da bi se ušlo u lanac dobavljača potrebno je ispuniti vrlo često nemoguće uslove za mikro i male firme tako da one praktično nikada nemaju šansu da uđu u taj sistem dobavljača, koji bi im omogućio jednu održivost kontinuitet, planirani, planirani obim proizvodnje i to je nešto na čemu zapravo treba staviti akcenat i pomoći i podstaći zapravo razvijanje tog ekosistema u kome je svako na dobitku.
REPORTER: Pomenuli ste finansijska sredstva, jedan od razloga za gašenje firmi navodi se i to što često ne mogu da dođu do kredita jer nisu vlasnice kapitala, dakle, nešto više od 20 odsto žena je zapravo vlasnice, su vlasnici nekretnina u Srbiji, da li se to menja ili kako da se nadomesti?
SANJA POPOVIĆ PANTIĆ, (Predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije): Pa to se menja, znate pre nekoliko godina taj podatak je bio negde 13 ili 11% da su vlasnice nepokretnosti što je, dakle, bilo značajno manje nego što je to sada. Dakle, taj uslov se nekako, je više nije problematičan ali u tom, postoje neki drugi razlozi, posebno kažem u tom početku potrebno je nekih desetak godina da bi ženski biznisi bili ravnopravno tretirani u toj nekoj poslovnoj, svakodnevnoj komunikaciji. Taj podatak je zapravo na osnovu iskustva naših članica, naše udruženja 21 godinu posluje, imamo 300 preduzeća i zapravo smo zaista zaključili da je najteže mladim ženama, budući da imaju prvo problem neke diskriminacije, skrivene naravno po pitanju godina i plus po pitanju pola. Mi smo, ipak, jedna sredina koja dosta, da kažem, neguje osuđivanje ljudi naročito kada je u pitanju neko ko se ohrabri da napravi biznis.
REPORTER: Upravo to, dakle, profil žene preduzetnice je žena srednjih godina, u braku je, ima dece, srednjeg je ili višeg obrazovanja, ima malo ili mikro preduzeće koje je najčešće okrenuto domaćem tržištu. Dakle, kako stimulacije i različite olakšice okrenuti u njihovom smeru uprvo takvoj osobi ili takvim osobama.
SANJA POPOVIĆ PANTIĆ, (Predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije): Pa mislim da su, pre svega, potrebna je podrška. Podrška je različitog tipa i finansijska i nefinansijska. Vrlo često je nefinansijska i bitnija u smislu tog, opet govorim o tom nekom početnom periodu koji kod nas, eto, netipično za evropske poslove traje po 10 godina. Mentorska podrška je vrlo važna gde preduzetnice koje su sa iskustvom i koje su prošle sve te problematične periode u početku pružaju neposrednu pomoć onima koje su na početku, savetima, kako da izbegnu ili kako da prevaziđu sve te početničke probleme. Tako da je
REPORTER: Kada je o novcu reč, dakle, ima stimulacija i u domaćim i u stranim fondovima. Evo ovih dana je, se dodeljuje 100 miliona dinara za inovacije u oblasti ženskog preduzetništva, ali istraživanje NALED-a je pokazalo da, ipak, na jedan dinar koji je ode ženi preduzetnici kao stimulacija, pet dinara ode muškarcu, zašto je to tako?
SANJA POPOVIĆ PANTIĆ, (Predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije): Pa, pre svega, ženski biznisi preovlađuju u sektoru usluga. Sektor usluga je dosta diskriminisan u ovim pozivima i konkursima koje, za institucionalna sredstva, tako da samim tim zapravo, a učešće je s druge strane žena u procesu proizvodnje i prerade je manje nego kada je reč o muškarcima i upravo odatle dolazi velikim delom ova nesrazmera.
REPORTER: Vaše Udruženje bavi se javnim zagovaranjem, dakle, zalažete se za usvajanje određenih propisa koji bi stimulisali žensko preduzetništvo, jedan od njih je da se zapravo vrate poreski, poreske olakšice odnosno poreski kredit.
SANJA POPOVIĆ PANTIĆ, (Predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije): Jeste. To je jedan od vrlo važnih zahteva koji se zapravo ne tiče samo ženskih biznisa.
REPORTER: Tako je, odnosi se na sve preduzetnike.
SANJA POPOVIĆ PANTIĆ, (Predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije): Na sva preduzeća i mislim da je to veoma bitno za razvoj preduzeća. Dakle, sada već govorimo o firmama koje su prebolele onih prvih 10 godina i koje zaista su dokazale da su veoma žilave i da mogu da opstanu ali im je naravno potrebno i da na određeni način te mere fiskalne politike budu podsticajne. Dakle, ja volim, da kažem, da je možda i bitnije da se mere ekonomske politike usklade, da se postojeće mere na neki način relaksiraju nego nekada dati samo bespovratna sredstva, koja su naravno važna ali nekada se izgube u, kao kap u moru.
REPORTER: Da, i vi predsedavate i Evropskom mrežom preduzetništva koja koristi žene preduzetnice u Srbiji, zapravo…
SANJA POPOVIĆ PANTIĆ, (Predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije): Zapravo sektorska grupa za žensko preduzetništvo u okviru Evropske mreže preduzetništva koja je veoma velika i u preko 60 zemalja se sprovodi. To je jedan projekat u kojem u Srbiji ga sprovodi konzorcijum na čelu sa Privrednom komorom Srbije, a gde je Institut „Mihajlo Pupin“ pored još četiri institucije. Sektorska grupa kojom ja predsedavam je međunarodna, tu je 16 predstavnika, predstavnici su 16 zemalja i njen cilj je u suštini da podstakne međunarodnu saradnju između ženskih preduzeća i, pre svega, moram da kažem, da su u našoj grupi zastupljene dosta zemlje Balkana, što je negde i prirodno, i najveći broj partnerskih ugovora se zapravo ostvaruje upravo na teritoriji bivše Jugoslavije. Ali isto tako primećujem da postoji veća zainteresovanost zapadnoevropskih zemalja za angažovanjem naših preduzeća i ženskih firmi upravo zbog toga što smo se dokazali kao region da imamo, ne samo povoljne cene što vrlo često se ističe, već i odličan kvalitet.
REPORTER: Hvala na razgovoru. Marija.
Autor: Terzić Jelena
Emisija: Jutarnji dnevnik
Izvor: RTS 1