office@poslovnezene.org.rs
+381 11 6776 801

Sestre u svetu štamparstva

RODITELjI POKRENULI GRAFOLIK, A ĆERKE NASTAVILE POSAO

Kosana Krizmanić i Dragana Kecman stalno uvode nove proizvode i smatraju da zanat baziran na papiru ima budućnost. Po završetku studija imale su priliku – Kosana da krene u svet statistike a Dragana u bankarstvo, ali su odbile te poslovne izazove. Svoje znanje i energiju usmerile su na unapređenje porodičnog posla.
Kosana Krizmanić

Razlika u starosti između sestara Dragane Kecman i Kosane Krizmanić je godinu i po dana. Obe su završile Ekonomski fakultet u Beogradu, udate su, imaju po dvoje dece, Kosana starijeg sina i mlađu kćerku, Dragana stariju kćerku i desetomesečnog sina.

Sestre, devojačkog prezimena Starčević, šest godina uspešno vode Kuću štampe Grafolik koju su pre 28 godina pokrenuli njihovi roditelji u Beogradu, preciznije na Voždovcu. Od male porodične štamparije, u kojoj je tata bio zadužen za komercijalni deo posla, a mama za komiletnu proizvodnju, danas, kako kaže Kosana, svi zajedno ponosni su na status firme čiji spektar poslovnih usluga pokriva sve što grafička industrija iziskuje u 21. veku.

Od stereotipnog očekivanja da će vas u štampariji primiti dežmekasti, u teget radnom mantilu, stari zanatlija uprljan od olovnih boja, susret sa jednom od sestara u novim kancelarijama, uređenim po modernim standardima, izgleda kao sastanak u bilo kojoj svetskoj kompaniji.

– Prošlo je vreme kada je štamparstvo bilo takvo, objašnjava uz osmeh Kosana. Kada nam dođu potencijalni klijenti mi možemo da im ponudimo zaokruženu paletu usluga. Od predlaganja samog vizuelnog rešenja, procesa izrade koji završavamo usopstvenom proizvodnom pogonu, distribucije svih proizvoda dostavnim vozilom do njihove adrese. Radimo sve u ofset, digitalnoj, UV štampi, brendiramo proizvode.

Čak iako se, zahvaljujući razvoju tehnologije poslednjih godina, svako ko ima štampač može nazvati štamparom, to baš nije tako, smatra naša sagovornica. Oni su se opredelili za sveobuhvatan pristup potrebama klijenta. U skladu sa tim i poslovni prostor dizajnirale su tako da sama atmosfera podstiče kreativnost, pokazuje da se u ovoj štampariji prati duh vremena. Uz osmeh, otkriva da su arhitektonski, građevinski deo prepustile stručnjacima dok su sve oko enterijera osmislile same.

Tako i sve poslovne odluke donose zajedno. Razgovor za Ekonometar, međutim, vodili smo samo sa Kosanom. Dragana je opravdano bila sprečena – beba je noć uoči intervjua bila hiperaktivna, pa je posao mame dobio prioritet u odnosu na onaj u Kući štampe.

– Isto je bilo i kada su moja deca bila mala. Oni su nam uvek prioritet. To smo naučile od naših roditelja. Takođe, mnogo je lakše kada znamo da se možemo uvek osloniti jedna na drugu. Otkriva da ni ona ni Dragana nisu dugo odsustvovale posle porođaja, već posle nekoliko meseci bile su u kancelarijama.

Kuća štampe ima 20 zaposlenih njih dve brinu o svakom segmentu. Imaju dizajnere, šefa proizvodnje ali se ne libe da pitaju mamu i tatu za savete.

Podrška porodice

Izbor supružnika čije su profesije u vezi sa sportom, bile su slučajnost. Kosanin suprug se posle karijere u fudbalu priključio timu u Kući štampe dok je Draganin suprug u Rvačkom savezu Srbije. Naslednici su još mali, najstariji, Kosanin sin, ima 11 godina, da bi već odlučili da li će biti treća generacija štampara.

– Odluku ćemo prepustiti njima, kaže Kosana. Prva radna iskustva sticale su kao srednjoškolke. U slobodno vreme sa ocem bi odlazile na sastanke, sa mamom pratile kako se nešto proizvodi, šta je važno prilikom odabira repromaterijala, šta prilikom kontrole proizvoda…

Dragana Kecman

Iako su studirale ekonomiju, nisu mnogo razmišljale „šta će biti kad porastu”. – Volimo ovaj posao. Svakom segmentu pristupamo sa puno pažnje. Od toga kako ćemo razgovarati sa klijentima, do toga da naši proizvodi budu u trendu sa svetskim. Dragana je maher za ekonomski deo.

Zakone ima u malom prstu. Slobodno može da radi kao konsultant za druge, otkriva Kosana. Po završetku studija imale su priliku – ona da krene u svet statistike, a Dragana u bankarstvo, ali su odbile te poslovne izazove. Svoje znanje i energiju usmerile su na unapređenje porodičnog posla.

Svesne su da se mnogo toga promenilo od 1990. godine kada je otac, po struci grafički inženjer, u ne baš povoljnim društvenim okolnostima, rešio da otvori štampariju.

– Bila je to lavovska borba, ali i danas je. Možda su se promenile okolnosti. Ako želite da radite na visokom profesionalnom nivou, onako kako vi mislite da je najbolje, nema posustajanja.

Prate sve trendove grafičke delatnosti koje diktiraju potrebe klijenata u 21. veku

Zato su upravo Kosana i Dragana pre nekoliko godina rešile da zaokruže sve vrste štampe u svojoj firmi kako bi bile konkurentne i partnerima mogle da ponude kompletnu uslugu. Neretko im se događa da dobiju zahtev da nešto urade ponovo jer klijent nije bio zadovoljan kako je posao urađen u drugoj štampariji. Priznaje da konstantno mora da se uči.

Nažalost, nismo se školovale za grafičku struku ali od roditelja smo dobile neprocenjivo znanje. Njihovo iskustvo, kojem smo ponekad i same bile svedoci, nešto je što ne može da se nauči ni iz jedne knjige.

Redovno posećuju sajam Drupa u Diseldorfu, jednu od najvećih svetskih grafičkih manifestacija. Pre nego što se odluče za nabavku nove mašine, Kosana i Dragana podrobno se upoznaju sa principom rada. Od pre godinu dana postale su članice Udruženja poslovnih žena Srbije. Nažalost, priznaju, nisu preterano aktivne, prisustvovale su samo jednom skupu, jer nemaju mnogo vremena.

– Ženama preduzetnicama je sigurno mnogo teže, tokom dana njih čeka organizovanje ne samo posla već i života porodice, dele isto mišljenje.

Ponekad su se susretale sa „podignutom obrvom“ kada bi klijent video da na čelu uspešne štamparije nije strogi gospodin, već dve nasmejane sestre.

– Nije ništa teško kada čovek voli to što radi. Trudimo se prilikom razgovora sa klijentima i sa dobavljačima da budemo maksimalno spremne. Da znanje pokažemo i da se vidi da nema veze da li je sa druge strane stola žena ili muškarac. Mada su svesne da u Srbiji štamparstvo i grafička delatnost nose predznak muškog posla.

I tu Kosana kaže da je važno ono što se ponese iz kuće. Prednost je što sve radimo zajedno, slično razmišljamo i vode nas isključivo realni ciljevi.

Izvor: Ekonometar

Autor: A. Mirković