office@poslovnezene.org.rs
+381 11 6776 801

Razbijanje staklenog plafona za žene

Intervju: Gordana Gavrilović, savetnica potpredsednice Vlade Srbije i predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorane Mihajlović

„Ako svaki četvrti mladić smatra da jedan šamar nije nasilje, kao i da je seksualno uznemiravanje prihvatljivo kao šala i deo odrastanja, a svaka treća mlada osoba misli da je devojka koja nosi usku suknju i majicu sama kriva ako bude napadnuta, onda su to jasni signali da kao društvo moramo da radimo više“
Gordana Gavrilović, savetnica potpredsednice Vlade Srbije i predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorane Mihajlović

Četiri su stuba na kojima počiva Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost za period za 2016–2020. godine: učešće žena u političkom životu i procesima odlučivanja, suzbijanje rodno zasnovanog nasilja i unapređenje položaja višestruko diskriminisanih i ranjivih grupa žena (Romkinje, žene sa invaliditetom, samohrane majke i dr.).

„S obzirom da je Akcioni plan usvojen za period do 2018. godine, u toku je evaluacija NAP-a i početkom godine izradićemo plan aktivnosti za preostali period 2019–2020, uvažavajući preporuke i smernice koje će nam evaluacija dati“, objašnjava za „Vreme“ Gordana Gavrilović, savetnica potpredsednice Vlade Srbije i predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorane Mihajlović. „Pokrenuli smo važan projekat Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti’ sa fokusom na ekonomskom osnaživanju žena, nastavili smo proces uvođenja rodno odgovornog budžetiranja, predali prvi državni izveštaj o primeni Istanbulske konvencije GREVIO ekspertskoj grupi, ustanovili nagradu za rodno najsenzitivniju kompaniju i izradili novi Indeks rodne ravnopravnosti.“ Kao što je poznato, Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost je uradilo Nacrt Zakona o rodnoj ravnopravnosti, ali ga je septembra prošle godine preuzelo Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja.

VREME: Šta pokazuje Indeks rodne ravnopravnost EU koji je Srbija izradila 2016. godine ( prva od pristupnih zemalja ) kako bi se uporedila sa ostalim zemljama članicama?

GORDANA GAVRILOVIĆ : Srbija je jedina zemlja van Evropske unije koja je, na inicijativu potpredsednice Vlade Zorane Mihajlović, izradila Indeks rodne ravnopravnosti, i to po drugi put. Ovim smo poslali jasnu poruku da smo ne samo sledbenici evropskih vrednosti i čvrsti na putu ka EU, već i politički i društveno opredeljeni da rodnu ravnopravnost i položaj žena u Srbiji unapredimo. U pitanju je, inače, važan statistički instrument EU koji nam pomaže u kreiranju javnih politika u ovoj oblasti da vidimo u kojim domenima smo bolji, a gde stvari moramo popraviti. S ponosom možemo da istaknemo da smo za nepune tri godine, od poslednjeg izveštajnog perioda, ostvarili napredak od 3,4 poena. Ako se uporedimo sa evropskim prosekom, pomak koji je napravila Srbija je veći, s obzirom da je na nivou EU ostvaren napredak od 1,2 poena. Bolje smo rangirani od sedam zemalja EU, ali moramo još bolje. Najveći uspeh u ostvarivanju rodne ravnopravnosti postigli smo u domenu moći, pre svega zahvaljujući poddomenu političke moći, zbog povećanog učešća žena u nacionalnom parlamentu i vladi, a ponajviše zbog povećanog učešća žena u lokalnim skupštinama. U odnosu na zemlje EU najmanju razliku imamo u domenu zdravlja, dok se najveći zaostatak beleži u domenima vremena i novca. Ovim smo potvrdili da žene i dalje zarađuju manje, i do 16 odsto (što je i evropski prosek) i da mnogo više vremena provode u „neplaćenim“ smenama, obavljajući kućne poslove, brinući o domaćinstvu i deci. Time one nemaju vremena za aktivnosti koje su značajne za kvalitet života poput rekreacije, učešća u kulturnim događajima, edukacije, odnosno nemaju vremena za sebe. Da li je nasilje nad ženama u Srbiji u porastu? Da li su žene uplašene i boje li se odmazde? Da li je zakonodavac na strani žena koje trpe nasilje i odrešit prema nasilnicima? Ne bih rekla da je nasilje nad ženama u porastu, već da se o nasilju danas mnogo više govori i da su žene ohrabrene da nasilnike prijave. Tome je doprineo i Zakon o sprečavanju nasilja u porodici. U prvoj godini primene Zakona prijavljeno je skoro 45.000 slučajeva nasilja u porodici, izrečeno preko 8000 mera za udaljenje počinilaca iz domaćinstva i gotovo 20.000 zabrana uznemiravanja žrtava, a grupe za koordinaciju i saradnju izradile su više od 10.000 individualnih planova zaštite žrtava. I kada govorimo o nasilju nad ženama, ne možemo a da stalno ne ponavljamo da ono nije privatna stvar, da ne smemo da okrećemo glavu pred nasiljem, pod izgovorom da se ne dešava nama. Jer, ako svaki četvrti mladić smatra da jedan šamar nije nasilje, kao i da je seksualno uznemiravanje prihvatljivo kao šala i deo odrastanja, a svaka treća mlada osoba misli da je devojka koja nosi usku suknju i majicu sama kriva ako bude napadnuta, onda su to jasni signali da svi kao društvo moramo da radimo više.

VREME: Rodna statistika pokazuje da je na lokalnom nivou zanemarljivo mali broj žena na pozicijama vlasti u kategoriji predsednici / ce opština i gradonačelnici / ce ( 6, 6 odsto žena, a 93, 37 odsto muškaraca ). S druge strane, u opštinskim i gradskim skupštinama ima 31, 21 odsto žena. Šta to pokazuje, da se poštuje kvota kvote radi, dok sve konce u rukama drže muškarci u lokalnim sredinama?

GORDANA GAVRILOVIĆ : Kada govorimo o političkoj moći, Srbija je tu bolja od polovine zemalja Evropske unije, to nam je pokazao i najnoviji Indeks, zbog čega smo u ovom domenu napredovali za 9,3 poena. I, u pravu ste, tome su doprinele kvote i povećano učešće žena u lokalnim skupštinama. Problem je što žena nema na rukovodećim pozicijama i na mestima gde se donose odluke i odlučuje o finansijama. Često čujemo opravdanja kako žene to ne žele. Žene su i te kako sposobne da budu na rukovodećim položajima, ali često nemaju mogućnosti za to. Jer, ako žena posle radnog vremena kod kuće, u brizi o domaćinstvu i deci, provede još jednu, neplaćenu smenu, ona nema vremena da se posveti sebi, daljem razvoju i napredovanju u karijeri. Mi u Koordinacionom telu zalažemo se da svaka lokalna samouprava ima lokalni plan aktivnosti za rodnu ravnopravnost i bar jednu osobu zaduženu da koordinira lokalne institucije u ovoj oblasti, jer ako politike i mere ne spustimo na lokal, ne možemo ni govoriti o unapređenju rodne ravnopravnosti. Tim povodom, nedavno smo održali redovnu godišnju konferenciju sa lokalnim mehanizmima u ovoj oblasti.

VREME: Koje su aktivnosti Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost kad je reč o ekonomskom osnaživanju žena?

GORDANA GAVRILOVIĆ : Ekonomsko osnaživanje žena jedan je od ključnih stubova Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost. Važno je što je to prepoznala i EU, jer smo prvi put kroz pretpristupne fondove dobili sredstva, u iznosu od dva miliona evra, za unapređenje rodne ravnopravnosti. Jedan deo projekta odnosi se na ekonomsko osnaživanje žena, posebno žena na selu. U oktobru ove godine smo dodelili prve grantove udruženjima koja se ovom temom uspešno bave godinama, kao i lokalnim samoupravama koje imaju akcione planove za unapređenje rodne ravnopravnosti. Projekat će obezbediti obuke i mentorski rad za žene preduzetnice, naučiće kako da razviju biznis plan, kako da unovče svoje znanje i plasiraju proizvode, kako da povećaju proizvodnju i zaposle druge žene. Takođe, novac će biti upotrebljen i za nabavku opreme, mašina i materijala neophodnih za rad. Koordinaciono telo je, takođe, u saradnji sa Udruženjem poslovnih žena Srbije pokrenulo inicijativu i uspostavilo godišnju nagradu za rodno najsenzitivniju kompaniju, sa ciljem da podržimo preduzetnice i olakšamo njihovo uključivanje u lanac vrednosti velikih kompanija. Uspešno realizujemo i akciju „Uposlimo hiljadu žena u ruralnim područjima“, zajedno sa NALED-om i Etnomrežom. Želja nam je da žene sa sela za svoj rad budu plaćene, a da ujedno sačuvamo srpsko kulturno nasleđe i rukotvorine koje one izrađuju.

VREME: Žene su na tržištu rada manje plaćene od muškaraca, neretko se otpuštaju kad ostanu u drugom stanju, a po povratku na posao poslodavci ih vraćaju na nižu poziciju. Da li će Zakon o rodnoj ravnopravnosti biti uskoro usvojen?

GORDANA GAVRILOVIĆ: Sve što ste naveli su surove činjenice na koje ne samo da ukazujemo, kao Koordinaciono telo, već smo u nacrt novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti uvrstili odredbe koje sve navedeno strogo zabranjuju. Predviđene su i finansijske kazne za poslodavce koji to krše. Iskreno se nadamo i želimo da novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji je od septembra prošle godine u rukama Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, uskoro bude usvojen. Nedopustivo je da se ženi na razgovoru za posao postavljaju pitanja iz privatnog života, da nema mogućnost da napreduje dok je na porodiljskom odsustvu ili da bude „kažnjena“ premeštanjem na niže radno mesto samo zato što je postala majka. Kada budemo shvatili da su žene ogroman ekonomski i privredni potencijal svake zemlje, nećemo ih tako lako isključivati iz društvenog života. I kada budemo shvatili da rodna ravnopravnost nije samo pitanje žena, već da su muškarci naši saveznici u toj borbi, onda možemo da govorimo o jednakim mogućnostima za rast i razvoj svakog građanina i građanke. Ako hoćemo da popravimo stanje stvari, moramo da radimo mnogo više sa najmlađima, da se u programe vrtića i škola inkorporiraju teme rodne ravnopravnosti, da dečake i devojčice na prijemčiv način učimo šta su sve ljudska prava, šta su rodni principi i koliko je važno da jedni druge poštuju, umesto što s godinama koje slede usvajaju društvene obrasce koji ih smeštaju u rodne kalupe.

 

Izvor: Vreme