office@poslovnezene.org.rs
+381 11 6776 801

Intervju: Ljiljana Matković, osnivačica EKO TIM, o važnosti porodične harmonije za uspeh u preduzetničkom poslu

Žena koja se bavi privatnim poslom treba da uloži dodatnu energiju i znanje, snagu i strpljenje kako bi, pored svih poslovnih obaveza, ispunila i svoje roditeljske dužnosti, imala skladan brak, posvetila pažnju roditeljima koji su stari i bolesni i ostavila malo mesta za sebe, za svoj društveni život, hobije“- ovo jeste najveći izazov u preduzetničkom poslu, ali kada uspete da ga prevaziđete, ujedno dobijate i najveću nagradu koju možete da zamislite, smislen i ispunjen život. Kako je to postigla Ljiljana Matković, osnivačica preduzeća EKO TIM, i sa kojim se još poteškoćama susretala tokom dugogodišnje preduzetničke karijere, saznajte u nastavku intervjua.

WANNABE MAGAZINE: „Postići uspeh u preduzetničkom poslu i zadržati porodičnu harmoniju, velika je sreća, ali i umeće, koje zahteva kompromise i odricanja” – citat je sa početka vaše biografije, koji sažeto govori o suštini vašeg uspeha, a verovatno i o suštini uspeha svake poslovne i porodične žene. Koji je to bio preloman trenutak u vašem životu, kada ste karijeru pravnice zamenili neizvesnom preduzetničkom karijerom?

LJILJANA MATKOVIĆ: Nisam se slučajno odlučila baš za tu rečenicu. Presudna je i nezamenjiva, po mom mišljenju, za početak i razvoj preduzetničke ideje i biznisa, naročito kada su žene u pitanju, podrška porodice. Ako to izostane, teško će žena doneti odluku, da uprkos svemu, istraje na preduzetničkom putu i trebaće joj mnogo više snage i energije da nastavi. Ja sam, srećom, imala podršku porodice. Kada se posao već razvije, mudrost, snaga i umeće su potrebni da se napravi balans izmedju porodice i brojnih obaveza koje donosi preduzetnički posao. Moj život se promenio, uzdrman iz temelja 1992. godine, sa početkom rata u BiH, u Sarajevu, gde sam do tada sa porodicom živela. Sklanjajući se od ratnih užasa, utočište smo pronašli kod mojih roditelja, u Loznici. Bila sam izbeglica, iako u rodnom gradu. Roditelji penzioneri, su meni i mom sinu pružili krov nad glavom, ali za egzistenciju sam morala da se pobrinem sama. Bilo je to vreme hiperinflacije, sankcija, rata, raspada države i opšteg beznađa u društvu. Banke nisu kreditirale početnike u poslu, država nije davala nikakve podsticaje za preduzetništvo. Bilo je to vreme kada su se pravili planovi samo od danas do sutra i godine u kojima je siguran biznis bio samo šverc svega i svačega. Bez posla, do koga se nije moglo doći, odvojena od supruga koji je ostao u Sarajevu, bez novca i perspektive, nisam imala mnogo da izgubim kada sam odlučila da započnem sopstveni posao od male roditeljske ušteđevine koja se čuvala „za crne dane“. Početkom 1993. godine osnovala sam preduzeće „EKO TIM“ d.o.o. koje se od početka svog poslovanja bavilo uslugama sanitarne zaštite-kontrole štetočina u komunalnoj higijeni i poljoprivredi (deratizacija, dezinsekcija, dezinfekcija, fumigacija, suzbijanje komaraca, korova i sl.)

WANNABE MAGAZINE: Kako ste odabrali oblast kojom ćete se baviti (pružanje usluga sanitarne i ekološke zaštite, dezinsekcija, dezinfekcija, deratizacija)?

LJILJANA MATKOVIĆ: Imala sam kratko predhodno iskustvo menadžera prodaje DDD usluga i procenila sam da su okolnosti i uslovi za taj posao takvi, da bi  delatnost koju sam nameravala da započnem, imala izgleda na tržištu.Tih godina, jedna po jedna, gasile su se velike državne firme koje su pokrivale tržište Zapadne Srbije i Republike Srpske, pa bi bilo prostora mislila sam da se moja firma nametnei afirmiše.

Ali to nije išlo ni lako ni brzo.Trebalo je mnogo učenja, rada i hrabrih odluka da se zadobije poverenje klijenata, korisnika usluga i da se opstane na tržištu ovih 25 godina.

WANNABE MAGAZINE: Koliko vam je trebalo da razvijete posao?

LJILJANA MATKOVIĆ: Početak je bio težak i neizvestan. Trebalo je steći neophodna znanja iz oblasti za koju se nisam primarno školovala, steći potrebno iskustvo, razviti dodatno samopouzdanje koje se očekuje kada zastupate svoju firmu, pridobiti klijente, naučiti kako se postupa sa radnicima, rizikovati kada i koliko je potrebno. Trebalo je zadovoljiti sve zahteve iz brojnih pravilnika nadležnih ministarstava, da bismo dobili neophodne dozvole za rad. Na to smo potrošili prve dve godine poslovanja jer su ti zahtevi bili složeni. Radilo se o osetljivoj delatnosti, radu sa otrovima, kako su biocidni preparati tada klasifikovani. Bila sam mlada, sa 32 godine sve ti deluje lakše, nije me bilo strah da pokušami da istrajem, jer osim skromne porodične ušteđevine, nisam imala šta da izgubim. Nakon 2 godine u poslu mi se pridružio suprug. Od tada je bilo lakše, jer smo podelili posao i zaduženja. Posao se razvijao postepeno. Od nekoliko firmi koje su nam ukazale poverenje i gde smo se pokazali kao odgovorni, savesni i uspešni, do preko 300 korisnika usluga sa kojima danas poslujemo (gradovi, opštine, javna preduzeća i ustanove, privatne kompanije, preduzetničke radnje, zadruge…) 2004. godine proširili smo delatnost preduzeća na proizvodnju biocidnih preparata protiv mišolikih glodara. Sa uvođenjem i razvojem standarda bezbednosti hrane i ostalih, počela je da se pridaje daleko veća pažnja DDD uslugama, pa smo, shodno tome svake godine širili posao i dobijali sve više korisnika usluga. Prošlo je vreme naših početaka, kada su naše usluge tražili samo oni kod kojih je takvo stanje da „miševi kolo vode”, već i oni koji rade preventivno, da preduprede problem koji može da se javi. Sve više je bilo u našem okruženju kompanija koje su bile izvoznici hrane, gde je rigorozna kontrola provođenja DDD mera. Da bismo bili u korak sa trendovima i zahtevima tržišta, kao i da bismo bili konkurentniji  implementirali smo sisteme upravljanja kvalitetom ISO 9001:2015, ISO 14001:2015, OHSAS 18001:2007, ISO 22000:2005 i poslednji standard CEPA EN 16636, specijalizovani standard koji definiše uslove, preporuke i stručnost koju moraju da ispune firme koje se bave profesionalnom kontrolom štetočina u Evropi. Na tržištu, na kom poslujemo, zavredili smo pažnju. Ipak, uvek postoje segmenti u poslovanju koje treba unaprediti. Kroz obuke i radionice iz oblasti marketinga, finansija, novih tehnologija, komunikacija,  koje sam pohađala u organizaciji UPŽ Srbije i EBRD stekla sam nova znanja i veštine koje pokušavam da primenim u svom radu i prenesem svojim zaposlenim. Treba se nositi sa sve oštrijom konkurencijom, sa novim i složenijim zahtevima korisnika usluga, administrativnim preprekama i uvreženim stereotipima koji se još uvek vezuju za žene poslodavce.

WANNABE MAGAZINE: Kolika je danas vaša firma, sa kim sve sarađujete, ko sve traži vaše usluge, koliko imate zaposlenih?

LJILJANA MATKOVIĆ: EKO TIM d.o.o. spada u mikro firme. Zapošljavamo 7 stalno zaposlenih, ali tokom sezone najvećih poslova primimo još toliko ljudi radi povećanog obima posla. Takođe, imamo saradnju sa većim firmama iz naše delatnosti, sa kojima zajednički nastupamo na tržištu kada su zahtevniji poslovi u pitanju. Brojni i iz raznih oblasti su naši korisnici usluga. To su lokalne samouprave koje naručuju poslove sistematskog suzbijanja štetočina-komaraca, krpelja, glodara, zatim javna preduzeća i ustanove, privatne kompanije, preduzetničke radnje, zadruge, poljoprivredna gazdinstva, građani koji imaju probleme sa štetočinama u stambenim prostorima. Dakle, jednom rečju, naša ciljna grupa su svi. Pozicionirali smo se na tržištu Zapadne Srbije i Republike Srpske. Naravno, izlazimo na tendere za javne nabavke i konkurišemo za posao i širom Srbije, ponekad uspešno, a ponekad ne. Izgradili smo poslovno-stambeni objekat u Loznici, gde na jednom mestu imamo i kancelarijski i magacinsko-proizvodni prostor. Mislim da je trebalo i više da rastemo, ali brojne su bile prepreke na tom putu. Glavna je- izvori finansiranja, koji su do danas teško dostupni i uslovi zaduživanja, koji su nepovoljni za jednu mikro firmu. Na to je uticala, moram da priznam i poslovično manja spremnost na rizik, karakteristična za žene.

WANNABE MAGAZINE: U čemu se sastoje vaša najveća odricanja, za vreme razvijanja posla?

LJILJANA MATKOVIĆ : Poslujući 25 godina na ovom nesigurnom i turbulentnom tržištu, pored svih iskušenja kojima smo odolevali, uspeli smo da poslujemo po zakonima i pravilima ove države i da svoje obaveze prema radnicima, državi, bankama i dobavljačima ispunjavamo na vreme. Svojim radnicima uspevali smo da obezbedimo dostojanstvene uslove života i rada, a svojim korisnicima usluga obezbedimo kvalitetnu i pravovremenu uslugu. Moram da kažem da to nije uvek bilo lako. Žena koja se bavi privatnim poslom treba da uloži dodatnu energiju i znanje, snagu i strpljenje kako bi, pored svih poslovnih obaveza, ispunila i svoje roditeljske dužnosti, imala skladan brak, posvetila pažnju roditeljima koji su stari i bolesni i ostavila malo mesta za sebe, za svoj društveni život, hobije… Obično se dešava da u tom gustom rasporedu ne ostane dovoljno mesta za lična interesovanja. Tako sam ja zanemarila svoju ljubav prema horskom pevanju, koju sam gajila kroz celo školovanje i dok nisam počela privatni posao. Volim ja da zapevam i dalje, ali za sebe i u nekom veselom društvu. Nadam se da će UPŽ Srbije ponovo pokrenuti hor koji je kratko postojao i u kome sam pevala zajedno sa koleginicama iz Udruženja. Da nije bilo mojih pokojnih roditelja, naročito majke, koja se nije štedela da nam pomogne oko dece i vođenja domaćinstva, naročito u vreme naših početaka, građenja kuće, firme, bilo bi sve mnogo teže i neizvesnije. Moji sinovi, danas odrasli ljudi, koje ne viđam onoliko često koliko bih želela jer su otišli od kuće i grade sopstvene karijere, ne žale se da sam im falila kad su bili mali. Ali ja, ponekad sećajući se tih godina osetim setu. Moj muž kaže da me stižu godine kad dolazi vreme prebiranja po uspomenama. Naravno, da mu ne dam za pravo. Ima još do penzije.

WANNABE MAGAZINE: Ko vam je bio najveća pomoć i podrška?

LJILJANA MATKOVIĆ: To je bila moja porodica. Suprug, koji mi se pridružio u poslu, sinovi, ali pre svih moja mama. Ona me bodrila, ulivala snagu da istrajem, verovala u mene najviše i pomagala sve do svoje smrti. Njoj najviše dugujem. Zatim, tu su naši radnici, koji svoje zadatke obavljaju odgovorno i savesno, koji su dugo godina u EKO TIM- u i već su dokazali svoju lojalnost firmi. Pošto nas je malo, gradimo odnos poverenja I bliskosti, jer svima nama je cilj zajedničk i- dobar poslovni rezultat.

WANNABE MAGAZINE: Kakav ste motiv imali kada ste se pridružili Udruženju poslovnih žena Srbije?

LJILJANA MATKOVIĆ: Kada su moji sinovi odrasli i otišli na školovanje, posao je već bio razrađen, moderne tehnologije omogućile su komforniji način poslovanja, imala sam više vremena za svoja dodatna interesovanja. Tako sam se uključila u rad našeg lokalnog udruženja poslovnih žena „Kreativna vizija” iz Loznice i tu saznala da postoji UPŽ Srbije koje okuplja dame u biznisu i ima već zavidan staž i reputaciju. Članica sam već 5 godina oba udruženja i  radujem se svakom susretu sa divnim koleginicama iz udruženja. Kroz članstvo u UPŽ Srbije, učestvovanje u projektima, radionicama, konferencijama u Srbiji i inostranstvu, osetila sam da sam i sama deo tog velikog potencijala koji nose žene preduzetnice. Udruživanje i umrežavanje neophodno jepreduzetnicama, jer kroz to se osnažujemo, mi kao ličnosti i naši biznisi. Postajemo vidljivije u javnom prostoru kao faktor razvoja društva na koji, s pravom, treba računati. Kroz druženje razmenjujemo korisne informacije, sklapamo prijateljstva, poslovno se povezujemo, učimo kroz razne radionice i seminare. U prilici smo, da udružene, mnogo više utičemo na donosioce odluka u državi.

WANNABE MAGAZINE: Koliko su vam aktivnosti u udruženju pomogle u poslu, edukaciji, ličnom razvoju?

LJILJANA MATKOVIĆ: Kroz članstvo u UPŽ Srbije, osim benefita koje je imala moja firma u vidu marketinške promocije kroz razne vidove učešća u događajima i akcijama u organizaciji UPŽ, moje lično zadovoljstvo koje osećam kroz razmenu ideja, znanja i energije sa drugim članicama je presudno za pripadnost tom udruženju. Počevši od predsednice dr Sanje Popović Pantić i potpredsednice Olivere Popović, sve ostale koleginice dočekale su me otvorenog srca, spremne na saradnju i rade da podele svoje iskustvo u poslu.Ta podrška koju sam osetila od svih članica, znači mi puno. Trudim se da ispratim  događaje koje organizuje UPŽ i koji su mi interesantni i korisni za posao i lični napredak. Značajno mi je učešće u „Loyaliti programu“ UPŽ kroz koji ostvarujemo benefite za naša preduzeća i za udruženje. Ne propuštam lepa druženja, putovanja i svečanosti. Tako punim baterije za svakodnevicu koja zna biti naporna. Srećna sam i ponosna, što sam 2015. godine primila nagradu „Cvet uspeha za ženu zmaja” u specijalnoj kategoriji – društveno odgovorno poslovanje, koju tradicionalno dodeljuje UPŽ Srbije.To priznanje sam shvatila kao znak da sam pravi put za sebe, svoje preduzeće i zaposlene u njemu, odabrala i na njemu istrajala predhodnih 25 godina.

WANNABE MAGAZINE: Šta smatrate svojim najvećim uspehom (u životu i poslovno)?

LJILJANA MATKOVIĆ: Nemam dilemu da je moj najveći uspeh u životu skladna porodica-moj suprug sa kojim sam u braku 31 godinu i sinovi Stefan, koji je završio studije međunarodnih odnosa i diplomatije u Pragu, gde živi i radi i Marko, koji je na kraju studija na Računarskom fakultetu u Beogradu i sprema se za rad u ICT sektoru. Porodica je moj temelj i moje polazište. Ona mi daje tu stabilnost koja mi je potrebna da bih bila dobra u poslu, srećna i ispunjena kad se zagledam unutar sebe. Na poslovnom planu, imajući u vidu sve okolnosti i nedaće koje su pratile moje početke u poslu, promenu profesije, učenje i savlađivanje novih oblasti, mislim da je moj najveći uspeh trajanje. Jedina sam žena, vlasnik i direktor, među kolegama u svojoj branši. Morate znati da je stopa gašenja ženskih biznisa u Srbiji izuzetno visoka i da  ih gotovo pola ne preživi treću godinu. Moram pomenuti i druge nagrade osim „Cveta uspeha”, koje smo dobili EKO TIM i ja. To su: Povelja „Kapetan Miša Anastasijević” 2014. godine, Plaketa Grada Loznica za društveno odgovorno poslovanje 2015. godine. Bili smo kandidati za nagradu „EY Preduzetnik godine” za 2016. među 28 kompanija iz Srbije.

WANNABE MAGAZINE: Svako ko želi da postigne uspeh mora da iskorači iz svoje zone komfora, a šta je to zapravo značilo za vas?

LJILJANA MATKOVIĆ:  Izazov i rizik bilo je započinjanje sopstvenog posla u delatnosti za koju se nisam primarno školovala. Iskoračila sam u meni nedovoljno poznatu oblast, u kojoj sam radila samo nepune 2 godine, ali zahvaljujući želji za učenjem i napredovanjem, upornosti i sreći koju sam imala, kao i stručnim konsultantima koje smo zapošljavali i uz koje sam se edukovala, uspela sam da steknem neophodno znanje koje mi je bilo potrebno da bih vodila firmu. Obavezni kursevi iz DDD usluga koje organizuje VMA i Zavod za biocide i medicinsku ekologiju, koje smo svi mi u EKO TIM- u završili, takođe su pomogli.

WANNABE MAGAZINE: Kad biste sada počinjali ispočetka, šta biste promenili?

LJILJANA MATKOVIĆ: Iako mi je malo toga išlo naruku, iako sam svoj biznis započela iz nužde i  bila skeptična da ću ga održati, ispalo je dobro. Ne bih menjala svoj preduzetnički status i slobodu koju mi je on omogućio. Zato bih uvek ohrabrila mlade da se okušaju u sopstvenom biznisu. Sada je sve mnogo lakše i dostupnije. Kada sam ja počinjala internet nije postojao. Moralo se na mnogo teži  način tragati za idejama, osvajati nova znanja i biti konkurentan. Sada u dva, tri klika možeš da vidiš šta radi tvoja konkurencija ili neko u svetu iz tvoje oblasti.

Izvor: WANNABE MAGZINE

Autor: Aleksina Đorđević

Fotografije: Alek Živković