office@poslovnezene.org.rs
+381 11 6776 801

Zajedničke firme gotovo nevidljive

Kakva je regionalna saradnja malih I srednjih preduzeća

Trgovinska razmena sa zemljama regiona raste, ali zajedničke kooperacije malih i srednjih preduzeća i zajednički nastupi na stranim tržištima su retkost. Ulazak u sistem velikih dobavljača za MSP sektor je skup, a često ne mogu ni da ispune sve uslove, posebno u količinama koje treba plasirati.

Mala firma Digitel, sa sedištem u Gornjem Milanovcu i proizvodnjom u Čačku, koja stvara praktična rešenja za povezivanje električnih uređaja i proizvodi utičnice „nadohvat ruke“ pogodne za kancelarije, sarađuje sa mnogim kompanijama iz regiona, a jedan od značajnih partnera je i Tapo dizajn iz Hrvatske. Upravo saradnja ove dve firme pravi je primer kako mala i srednja preduzeća mogu da sarađuju na obostranu korist, a da nije u pitanju samo trgovina. Naime, Digitel proizvodi utičnice dok Tapo dizajn proizvodi podizne stolove u koje se ugrađuju utičnice proizvedene u Čačku. Tako završen proizvod Tapo dizajn prodaje na trećim tržištima. Tu se, međutim, saradnja ne zaustavlja.

– Imamo nameru da pomažemo prodaju poslovnog partnera iz Hrvatske na tržištu Srbije, jer oni nemaju mogućnost da razviju direktno prodajnu mrežu i pronađu kupce na srpskom tržištu. Naši proizvodi su kompatibilni i za to je saradnja moguća – kaže Dejan Savić, direktor firme Digitel.

Ova mala srpska firma partnere ima I u Makedoniji, Crnoj Gori i drugim susednim zemljama. Do kraja ove godine planiraju da proizvedu oko 30.000 uređaja i ostvare promet nešto veći od milion evra.

Do saradnje se ne dolazi lako

 Savić kaže da je teško plasirati robu na daleka tržišta.

– Logično je da najpre krenemo od najbližih zemalja, ali u Digitelu nastojimo da i sa drugim državama uspostavimo saradnju. Oslanjanje na zapadne države u regionu, Sloveniju i Hrvatsku koje su već u Evropskoj uniji, dobro je za našu privredu jer preko njih možemo lakše da pristupimo tržištu EU, kažeSavić za Ekonometar.

On objašnjava da u Hrvatskoj, nažalost, sarađuju samo sa pomenutom firmom.

– Sa firmama u Hrvatskoj nije lako sarađivati pošto je, generalno, utisak koji imaju i poslovni partneri u drugim oblastima, da tamošnji kupci ne vole da pazare proizvode iz Srbije, ali žele da ih nama prodaju. Izuzev poslovnih ljudi koji su orijentisani na posao i nemaju takav problem – dodaje Savić.

Prema njegovim očekivanjima, obim posla koji imaju u regionu trebalo bi da se povećava narednih godina. Međutim, najveći problem su političke prepreke koje često negativno utiču na isporuku robe na tržište Hrvatske. U poslednje vreme bilo je takvih problema, pa je roba stajala na granici.

– Često se dešava da isplivaju nekipolitički problemi i kad imamo isporuku za Hrvatsku, nešto se zakomplikuje.

Uvek postoji neki potencijalni problem u odnosima sa Hrvatskom, što pokazuju i političke izjave sa jedne i druge strane – ukazuje on. Sve to negativno utiče na širenje posla u Hrvatskoj.

U Srpskoj asocijaciji malih I srednjih preduzeća (SAMSP) kažu da je ovakav vid saradnje ipak retkost.

– Slobodno možemo reći da ne postoji regionalna saradnja firmi, u pravom smislu te reči, u MSP sektoru. Osim što privredne komore najavljuju da firme treba da posluju zajedno, ili što se o tome govori na pojedinim sastancima o regionalnoj saradnji. Jedini zajednički poslovi za koje se može reći da postoje jesu prekogranični projekti iz oblasti edukacije koje finansira Evropska komisija ili EBRD – kažu u ovoj asocijaciji.

Zajednički poslovi su retkost

Zajednički poslovi možda jesu retkost kao i nastup na trećim tržištima, ali saradnja u smislu trgovinske razmene i poslovanja u regionu se sve više razvija. Nikola Racojčić, vlasnik firme Braća Burazeri koja se bavi grafičkim dizajnom, pokrenuo je zajedno sa bratom brend majica Dechkotzar koje se prodaju na onlajn prodavnici osnovanoj 2008. Poslednjih nekoliko godina posluju i u Hrvatskoj i planiraju da prošire poslovanje i u druge susedne zemlje.

– Prisutni smo u Hrvatskoj, trenutno u Zagrebu, ali imamo u planu i povezivanje sa drugim concept radnjama iz Makedonije, Bosne, Crne Gore i Slovenije, kaže Nikola Radojčić za Ekonometar. Do sada nisu imali problema, kako on kaže, prilikom povezivanja sa partnerima u Hrvatskoj jer su uspostavili poslovne odnose sa ljudima koji su prepoznali njihov dizajn. Komplikacije dolaze tek kad se počne sa izvozom, „papirologija“ je komplikovana, ali i to uspevaju da reše, kaže on.

Posao planiraju da prošire i na razvijenija tržišta, a pokrenuli su i saradnju sa jednom novoosnovanom concept prodavnicom iz Ciriha. Zajedno sa njima startovaće i na švajcarskom tržištu. Do kraja godine je u planu proširenje I na tržište Nemačke.

Skup ulazak u lanac dobavljača

Kristina Ercegović, iz Hrvatske, osnovala je Business Cafe, koncept koji okuplja male preduzetnike u neformalnom druženju sa ciljem da međusobno uspostave saradnju i razmenjuju iskustva. Ona sama na ovom projektu ima više franšiznih partnera koji posluju po njenoj licenci u Sloveniji, Crnoj Gori, Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Austriji. Zato Kristina i kaže da je saradnja moguća. Anketa koju je sproveo Business Cafe među malim preduzetnicima, pokazuje da većih problema u saradnji nema, da biznis nema granice, ali da je plod privatnih preduzetničkih inicijativa. Međutim, postati deo velikih lanaca dobavljača nije lako, jer obično nedostaju finansije, ali i ne samo to.

– Verujem da bi lanci dali prilike malima, međutim ono što nedostaje jeste obrazovanje o vođenju biznisa. Nije dovoljno imati dobar proizvod, treba znati voditi svoj posao. E, zato je velikima teško da rade sa malima. Onaj ko to shvati, nauči šta treba, brzo se probija. Na obostranu korist – objašnjava Kristina Ercegović za naš časopis.

Sanja Popović Pantić, predsednica Udruženja poslovnih žena (UPŽ), koje je učestvovalo u kreiranju „Vodiča za uključivanje malih i srednjih preduzeća i preduzetnika u lanac dobavljača“, kaže da su kriterijumi za mala preduzeća uglavnom visoki, dok za srednja ima prostora da se uz dodatna ulaganja uklope.

– Zato je važno da se mali dobavljači iz iste grane udruže i nastupe zajedno jer bi tako podelili troškove, ali i postigli zahtevane količine koje nisu male. Ukoliko se aktuelna ponuda unapredi, pribave potrebni i skupi standardi kvaliteta, garantuje isporuka u traženom obimu i kvalitetu i ukoliko, uz sve to, mogu da izdrže kašnjenja u plaćanju, onda se mogu uklopiti – kaže predsednica UPŽ. Što se tiče ženskih preduzeća, kako ona kaže, platforma za njihovu saradnju je Evropska mreža preduzetništva sa kojom Udruženje poslovnih žena ima potpisan Memorandum o saradnji i koja je platforma za njihovo povezivanje.

Jelena Jovanović, direktorka Sektora za međunarodne ekonomske odnose PKS, kaže da prepreke u saradnji postoje zbog čega se u poslednjih godinu dana sve više govori o regionalnom ekonomskom prostoru.

– Prošle godine, na samitu lidera zapadnog Balkana u Trstu, koji se održava u okviru Berlinskog procesa, donet je višegodišnji akcioni plan za regionalni ekonomski prostor. On obuhvata 115 konkretnih mera razvrstanih u četiri tematske oblasti: dalju liberalizaciju protoka robe, usluga, ljudi i kapitala – prvenstveno kroz proširenje mera predviđenih CEFTA sporazumom (dodatni protokoli), kreiranje dinamičnog regionalnog investicionog prostora, olakšavanje regionalne mobilnosti kroz priznavanje diploma i kvalifikacija i kreiranje agende za digitalnu integraciju regiona – objašnjava Jovanovićeva. Regionu je, prema njenim rečima, potreban veći broj primera viših oblika privredne poslovno-tehničke saradnje među preduzećima, kao što su zajednička ulaganja, kooperacija. Bliži oblici saradnje (i kroz zajednički nastup u regionalnim projektima na trećim tržištima) realno postoje u mašinogradnji, elektroindustriji, energetici, proizvodnji telekomunikacione opreme, tekstilnoj i kožarsko-prerađivačkoj industriji, drvoprerađivačkoj industriji, poljoprivrednoprerađivačkoj industriji i u IT sektoru.

U Hrvatskoj gospodarskoj komori kažu da je privredna saradnja sa Srbijom vrlo intenzivna i to baš malih i srednjih preduzeća jer upravo MSP sektor čini 98,5 odsto kompanija u toj zemlji. U ovoj instituciji naglašavaju da jedino stabilna politička situacija i pozitivna komunikacija između ključnih učesnika vlasti obezbeđuje i privrednu sigurnost.

– Odnosi dve države se najčešće reflektuju na privredu. Verovatno bi povoljnije političko okruženje doprinelo bržem i jačem povećanju privredne saradnje. Međutim, na osnovu iskustava privrednika dve države iz proteklih godina, možemo videti da se, uprkos povremenim političkim ili privrednim trzavicama na relaciji dve države, uspešno povećava robna razmena – navode za Ekonometar u Hrvatskoj gospodarskoj komori.

Ukupna robna razmena dve zemlje je prošle godine iznosila 1,2 milijarde evra, a Srbija je sedmi po značaju trgovinski partner za Hrvatsku. Takođe, Srbija je za Hrvatsku četvrta zemlja po osnovu stranih direktnih ulaganja njenih privrednika i od 1993. do 2017., jer su hrvatske firme u Srbiju investirale 766,3 miliona evra. S druge strane, srpske firme su investirale svega desetak miliona evra u istom periodu. Politika komplikuje poslovnu saradnju

– U poslednje vreme ipak je povećan interes za ulaganje iz Republike Srbije u Republiku Hrvatsku, posebno u području poljoprivrede i turizma, te očekujemo da će se ovaj trend nastaviti – kažu u HGK.

Jedan od načina kako se MSP sektoru može pomoći u regionalnom povezivanju jesu i aktivnosti privrednih komora. Tako je Hrvatska gospodarska komora u aprilu ove godine ponovo otvorila predstavništvo u Beogradu da bi pružila pomoć hrvatskim, ali i srpskim privrednicima koji žele da dođu do informacija ohrvatskoj privredi i mogućnostima ulaganja.

– Osim toga, na nivou svojih županijskih komora, kontinuirano organizujemo brojna događanja, susrete privrednika, poslovne razgovore, učestvovanje hrvatskih privrednika na značajnijim sajmovima u Srbiji i brojna druga privredna događanja koja doprinose uspostavljanju saradnje s potencijalnim srpskim partnerima i poslovanje na srpskom tržištu – kažu u HGK za magazin Ekonometar.

Marinko Đukić, direktor Republičke agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća Republike Srpske, kaže da je saradnja MSP sektora te dve zemlje dobra ali je treba intenzivirati i proširiti na treće zemlje.

– Preduzeća treba više da se povezuju kako bi zajednički nastupala na trećim tržištima i tako postajala konkurentnija – kaže on.

O saradnji na forumima

Ove, 2018. godine će se održati I četvrti Forum o privrednoj saradnji Srbije i Republike Srpske kako bi se intenzivirala saradnja, jer su oni prilika za bilateralne sastanke privrednika.

– Na tri prethodna foruma održano je više od hiljadu B2B (jedan na jedan) poslovnih susreta preduzeća, klastera, razvojnih agencija i institucija sa više od 600 učesnika – kaže Marinko Tjukić za Ekonometar.

Sektori koji su bili zastupljeni na poslovnim susretima su: tekstilna i modna industrija, poljoprivredna i prehrambena industrija, metaloprerađivačka industrija, drvna i građevinska industrija, auto industrija, informacione tehnologije, industrija plastike i plastičnih proizvoda i sector turizma.

Privredna komora Srbije je sa partnerskim komorama iz regiona, na marginama drugog samita o zapadnom Balkanu u Beču 2015., osnovala Komorski investicioni forum zapadnog Balkana (KIF), upravo sa ciljem podsticanja viših oblika regionalne saradnje MSP sektora. Prošle godine u Trstu, članice KIF su osnovale Stalni sekretarijat KIF sa sedištem u Trstu i tom prilikom predstavljene su preporuke poslovne zajednice zapadnog Balkana za regionalni ekonomski prostor. Aktivnosti KIF-a su usmerene na internacionalizaciju poslovanja MSP sektora sa akcentom na lakši pristup izvorima finansiranja neophodnim za povećanje obima trgovine I investicija, formiranje startapova, te podsticanje istraživanja i inovativnog razvoja.

Izvor: Ekonometar  

Autor: Vesna Lapčić

 

Evropska mreža preduzetništva

Kao pozitivan primer podsticaja regionalne saradnje, sa odličnim rezultatima, Jelena Jovanović, iz PKS, navodi projekat Evropske mreže preduzetništva (EEN) koji je prisutan u svim zemljama regiona (Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija, Slovenija, Hrvatska). On se pokazao kao odličan alat koji dolazi iz EU za prekogranično umrežavanje privrede u regionu.

– Ove godine se obeležava 10 godina od početka projekta Evropske mreže preduzetništva i za to vreme je ukupno 16.856 malih i srednjih preduzeća iz Srbije uspešno iskoristilo usluge koje mreža pruža. Podaci pokazuju sledeće: 12.627 MSP je učestvovalo na treninzima i koristilo informativnu podršku; 3.488 MSP je učestvovalo na preko 9.000 B2B susreta; 700 MSP je dobilo savetodavnu podršku kao pomoć pri internacionalizaciji i inovacijama u poslovanju i 41 malo i srednje preduzeće je iskoristilo inovacioni paket podrške isključivo napravljen za njih – kaže Jelena Jovanović.

PKS: U spoljnoj trgovini prednjače MSP

Prema podacima Privredne komore Srbije, u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije i regiona prednjače mala i srednja preduzeća i preduzetnici. U 2017. godini, sa tržištima regiona poslovao je 15.291 privredni subjekt iz Srbije. Od toga je 12.200 firmi izvozilo na tržišta regiona, dok je 9.291 privredni subjekt ostvario izvoz u vrednosti manjoj od 100.000 evra. Slično je i sa uvozom, od 7.035 privrednih subjekata koji su uvozili, njih 5.566 je uvezlo robu u vrednosti manjoj od 100.000 evra. Analize PKS ukazuju da mnoge kompanije nakon izvoza na neko od tržišta regiona veoma brzo počinju sa izvozom na druga tržišta, prvenstveno na tržište EU. Prema podacima PKS, ukupna robna razmena Srbije sa tržištima regi-ona, uključujući i Sloveniju i Hrvatsku, u 2017. godini je iznosila 5,96 milijardi evra i beleži povećanje od 11,6 odsto u odnosu na 2016. godinu. Izvoz iz Srbije je u 2017. godini uvećan za 11,1 odsto i iznosio je 4,11 milijardi evra, dok je uvoz porastao za 13 odsto i iznosio je 1,84 milijardu evra. Trend rasta je nastavljen i u prvom kvartalu 2018. godine. U prva tri meseca izvoz iznosi 957,5 miliona evra i uvećan je za 11,2 odsto u odnosu na isti period 2017. godine, uvoz je uvećan za 9,6 odsto i iznosi 438,7 miliona evra, dok ukupna razmena iznosi 1,39 milijardi evra što je povećanje od 10,7 odsto u odnosu na isti period 2017. godine.