office@poslovnezene.org.rs
+381 11 6776 801

U Srbiji je koncept “pametnih zgrada” u potpunosti zaživeo, Milenca Srećković, suvlasnica i direktorka firme SET

U srpskom građevinarstvu koncept “pametnih zgrada” je prisutan već nekoliko godina. Ja praktično i ne znam neki veći stambeni ili poslovni objekat, koji je projektovan u zadnjih nekoliko godina, a da nije uzeo u obzir ovaj koncept.

A kad je reč o izgradnji projekata iz oblasti hidrogradnje i industrijskih postrojenja, Srbija ima daleko više potencijala nego što se misli, samo isti treba na adekvatan način pokrenuti. Na taj način bismo zadržali i mlade ljude, a vremenom bismo ponovo bili spremni da postanemo regionalni lider u građevinarstvu, izjavila je u intervjuu za naš portal Milenca Srećković, suvlasnica i direktorka firme SET iz Šapca, koja se bavi projektovanjem i izgradnjom građevinskih objekata.

Vaša firma je radila na projektovanju i izgradnji više stambenih i poslovnih objekata. Koliko je sve zastupljeniji u svetu koncept „pametnih zgrada“ zaživeo u Srbiji?

Zaživeo je. Ja praktično i ne znam neki veći stambeni ili poslovni objekat, koji je projektovan u zadnjih nekoliko godina, a da nije uzeo u obzir ovaj koncept. Svaki investitor ima svoj način stvaranja uslova za korišćenje prednosti ovog koncepta. Neko utvrđuje obim usluge i potpuno ga implementira u objekat na tom nivou, uključujući isto u cenu objekta, neko izgradi građevinski i instalaterski deo ovog sistema, praktično postavi osnove, a korisnicima dopušta izbor obima usluga i opreme u zavisnosti od njihovih potreba i finansijskih mogućnosti.

Posebno je zanimljiv turistički kompleks „Zlatiborski konaci“ u čijem projektovanju ste učestvovali. Da li se i koliko razlikuje izgradnja takvih objekata, odnosno, da li je potrebno zadovoljiti dodatne kriterijume?

Zlatiborski konaci su sa našeg, projektantskog, aspekta jednostavani objekti, malo nestandardnog spoljnjeg uređenja zbog konfiguracije terena. Ono što je tu, po mom mišljenju zahtevnije je upravo ta turistička, organizaciona, financijska i razvojna komponenta, koju je osmislio investitor. Kako organizovati, finansirati i funkcionalno održavati ovakve objekte na zadovoljstvo investitora, vlasnika apartmana i gostiju – e, to je za mene umetnost. Mislim da bi ovoj temi trebalo posvetiti pažnju i da to može biti dobar model u mnogim našim sredinama kojima je turizam jedan od razvojnih potencijala. Mi o tome razmišljamo kada je u pitanju Cer, posebno što na tom području predstoji i značajno ulaganje države.

Prema Vašem iskustvu, koliko su srpske firme osposobljene za izgradnju zahtevnih objekata u oblasti hidrogradnje i industrijskih postrojenja?

Kada je u pitanju izgradnja objekta, a tu podrazumevam sve od planiranja do upotrebne dozvole, osposobljenost se svodi na to: imate li sposoban tim da to realizujete ili nemate, imate li organizaciju firme koja omogućava brzu i efikasnu kontrolu i protok informacija ili nemate. Otvoreno je pitanje kako stvoriti taj tim i odgovarajuću organizaciju. Odgovor je kroz posao, kroz rad na izgradnji objekata.

A da li je Srbija spremna da te poslove organizuje tako da kroz njih stvara i osposobljene srpske firme?

Mislim da Srbija ima daleko više potencijala nego što se misli, samo isti treba na adekvatan način pokrenuti. Na taj način bismo zadržali i mlade ljude, a vremenom bismo ponovo bili spremni da postanemo regionalni lider u građevinarstvu.

Učestvovali ste u projektu „Dan devojčica“, koji realizuje Udruženje poslovnih žena Srbije. Koliko je važno razvijati preduzetnički duh kod mladih ljudi?

Veoma je važno, ali jedno treba da znamo: preduzetništvo nije samo pitanje učenja, to je i pitanje afiniteta i talenta, kao i u svakoj drugoj oblasti. Mnogo je važnije razvijati pozitivan sistem vrednosti, poslovni, društveni, porodični moral. Svest o tome šta je društvo, svest o međusobnoj zavisnosti, podeli rada i vrednosti svakog rada i pojedinca. Razvijati pozitivan odnos prema svakoj funkciji u društvu, pa i prema preduzetnicima, da se našalim – prema “onim strašnim privatnicima”.

Firma SET pruža usluge kompanijama koje investiraju u Srbiju. Za koje sektore vlada najveće interesovanje stranih investitora?

Za ulaganje u proizvodnju vezanu za automobilsku industriju, a u novije vreme pojavljuje se i sve više investitora u prerađivačkoj industriji kako hrane, tako i u metaloprerađivačkoj i hemijskoj industriji. Ova moja konstatacija naravno ne mora da bude tačna, to je jednostavno ono sa čim se mi susrećemo.

Japanska kompanija „Yazaki“ je nedavno otvorila fabriku u Šapcu. Kako je došlo do saradnje Vaše firme i te kompanije?

Preko lokalne zajednice. Strane kompanije kada prvi put dolaze, obično prvo kontaktiraju državne organe i agencije. Od njih traže i informacije o preduzećima, koja su osposobljena za radove koji njima trebaju.  Mi smo trenutno najveća i najkompletnija kompanija u Šapcu za ovu vrstu poslova, te smo se i mi našli među desetak preporučenih firmi iz Srbije. Mogu da kažem da su u nuđenju izgradnje pored srpskih, učestvovala i strana preduzeća. Mi smo iskoristili prednost domaćeg terena i dali smo najpovoljniju ponudu. Izgradnja objekta (projektovanje i izvođenje oko 30.000 m2) je završena za osam meseci na, mislim, obostrano zadovoljstvo, i investitora i nas. Ovaj objekat je značajno osnažio naše mlade timove i mislim da su sada još spremniji za ovakve, a možda i veće poduhvate.

Vi ste jedna od dobitnica ovogodišnje nagrade „Cvet uspeha za ženu zmaja“, u kategoriji „Najevropskija ženska firma“. Da li se može reći da su žene konačno postale ravnopravne sa muškarcima u biznisu?

I jesu i nisu. Ukoliko su osnažene kroz porodicu, obrazovanje i imaju ono što sam prethodno rekla, neki prirodni talenat za biznis, one se izbore. Nema direktnog velikog otpora i potcenjivanja. A zašto nisu – još uvek postoji problem od porodičnog vaspitanja do sistema društvenih vrednosti koji uslovljavaju da se daleko manji broj žena od muškaraca osnaži u svom detinjstvu i mladosti za biznis, a posebno samostalan-preduzetnički.

Izvor: Ekonomski.net