office@poslovnezene.org.rs
+381 11 6776 801

Poreske olakšice i fiskalna stabilnost

Razmatraju se modeli programa za poreske olakšice, koji bi mogli da se primene u narednom periodu, ali da se neugrozi fiskalna konsolidacijajavnih finansija, objašnjava Aleksandra Tomić. Međutim, u zemljama u regionu već se primenjuju brojne poreske olakšice za MSP u prvim godinama poslovanja – navodi primere Dragoljub Rajić.

U okviru projekta „Slobodan pristup tržištu za sve, kroz unapređenje integrisanja ženskog preduzetništva u tržišnu ekonomiju Srbije“, koji realizuje Udruženje poslovnih žena (UPŽ) u saradnji sa Ekonometrom i uz finansijsku podršku ambasade Sjedinjenih Američkih Država (SAD), članice UPŽ postavljaju pitanja i traže odgovore.

Na taj način članice UPŽ utiču na unapređenje poslovnog ambijenta, sa fokusom na žensko preduzetništvo. Na pitanja odgovaraju predstavnici institucija i organizacija u Srbiji, poslanici skupštinskog Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Namera ovog projekta je da se poveća kapacitet firmi u vlasništvu žena, da se poslovanje proširi na druga tržišta, ojačaju lokalna udruženja, integriše tržište i poveća svest društva o značaju ženskog biznisa.

Preduzetnice na ovaj način informišu donosioce odluka za važna ekonomska pitanja u Srbiji o onome što ih najviše opterećuje u poslovanju. U okviru projekta se realizuju i radionice UPŽ u Valjevu i Zrenjaninu „Market lighthouse“ , kao pomoć preduzetnicama da internacionalizuju poslovanje, a planirani su i biznis susreti i aktivnosti za unapređenje elektronskog tržišta.

Projekat „Slobodan pristup tržištu za sve, kroz unapređenje integrisanja ženskog preduzetništva u tržišnu ekonomiju Srbije“ realizuje se od novembra 2016. do novembra 2017. godine.

Deveto pitanje u okviru ovog projekta postavila je Tijana Sekulić, konsultant i trener na programima razvoja ženskog preduzetništva, vlasnica agencije AT Consulting iz Beograda.

Ona je pitala da li predstavnici države i zakonodavne vlasti razmatraju mogućnost da se ženama koje žele da osnuju mikropreduzeće omogući grejs period za plaćanje poreskih obaveza prema državi. To bi, prema oceni Tijane Sekulić, mnoge preduzetnice podstaklo da registruju firmu i da zaposle nove radnike. Ova članica Udruženja poslovnih žena Srbije podseća da takva praksa postoji u nekim evropskim zemljama, gde početnici u biznisu ne plaćaju poreske obaveze prve tri godine poslovanja.

S obzirom na to da je oblast prihoda i rashoda, kao i poresko zahvatanje, u nadležnosti Ministarstva finansija, Ekonometar se obratio tom ministarstvu za odgovor na pitanje članice UPŽ- a. Nažalost, od službi Ministarstva finansija koje su zadužene za kontakt sa medijima, i posle više pokušaja, Ekonometar nije dobio odgovor na ovo pitanje koje je veoma važno za razvoj preduzetništva u Srbiji. Da podsetimo, i te službe Ministarstva finansija primaju plate iz republičkog budžeta, koji se puni upravo prihodima preduzetnika. Stoga ovakvo ignorisanje odgovora na postavljeno pitanje na svojevrstan način govori o odnosu PR službi Ministarstva finansija prema onima koji pune državni budžet, i zahvaljujući kojima i te PR službe primaju plate, a upravo da bi bile servis preduzetnicima i privredi.

Da li će PR službe Ministarstva finansija zbog ovakvog ignorisanja odgovora na pitanje preduzetnice biti sankcionisane? Sigurni smo da neće, kao ni do sada u sličnim situacijama.

Za razliku od Ministarstva finansija koje naše čitaoce, kao i realizatore ovog projekta (Udruženje poslovnih žena Srbije i ambasadu Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji) nije udostojilo odgovora, Aleksandra Tomić, predsednica Skupštinskog odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kojoj smo se obratili, objasnila je da je početkom 2016., zakonskim izmenama omogućeno da do kraja 2017., olakšice za zapošljavanje radnika, pored velikih firmi, dobiju i mala preduzeća i preduzetnici.

Poslodavac ima pravo na povraćaj 65 odsto plaćenih doprinosa, ako je zaposlio najmanje jednog, a najviše devet novozaposlenih lica.

„Olakšice poslodavci mogu da dobiju za novozaposlene sa kojima su zaključili ugovor o radu i koje su prijavili na obavezno socijalno osiguranje. Da bi poslodavci dobili olakšice, radnici bi trebalo da su pre zasnivanja radnog odnosa kod Nacionalne službe za zapošljavanje bili bez prekida prijavljeni kao nezaposleni najmanje šest meseci, dok je u slučaju pripravnika taj period najmanje tri meseca“, kaže Aleksandra Tomić.

Prema njenim rečima, već dugi niz godina postoji inicijativa poslodavaca za uvođenje novih olakšica, kao i za smanjenje ili ukidanje poreza na zaposlene. Ali, upozorava ona, na takav korak država se može odlučiti ako ima stabilne i održive finansije.

„S obzirom na rezultate fiskalne politike Vlade Srbije, to može da se uradi, ali postepeno, sa najvišim stepenom odgovornosti. Vlada i Ministarstvo finansija razmatraju sve modele koji bi mogli da se primene u narednom periodu. Poboljšati poslovni ambijent, po pitanju poreskih olakšica, a ne ugroziti fiskalnu konsolidaciju javnih finansija je prava mera zdrave ekonomske politike Srbije i na tome se radi“, rekla je Aleksandra Tomić.

Ona je podsetila da država odobrava i povoljne start ap kredite za početnike preko Fonda za razvoj; rok otplate je do pet godina, uz grejs period do godinu dana i uz kamatu od 1,5 odsto godišnje.

„U okviru Programa podsticanja razvoja preduzetništva odobravaju se i subvencionisani krediti za mikro, MSP i preduzetnike, u iznosu od 80 odsto vrednosti kredita, a država snosi troškove za preostalih 20 odsto. Sredstva se mogu koristiti za izgradnju, rekonstrukciju prostora, kupovinu opreme, nabavku softvera i druga ulaganja. Ovi programi predstavljaju veliku podršku i olakšicu za preduzetnike, jer se smanjuju rizici finansiranja, podstiče početak i razvoj biznisa i utiče na povećanje konkurentnosti MSP“, navela je Aleksandra Tomić.

Međutim, kako se pitanje Tijane Sekulić, članice UPŽ, odnosi na poreska oslobađanja za početnice u biznisu, Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku, navodi da su u zemljama u regionu i visokorazvijenim zemljama EU, preduzetnici potpuno ili delimično oslobođeni plaćanja doprinosa za poreze i zarade u prvim godinama poslovanja.

Prema podacima Mreže za poslovnu podršku, u Austriji su, na primer, svi početnici oslobođeni plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u prve dve godine rada, dok porez na zarade plaćaju. Takođe, oslobođeni su godinu dana i plaćanja taksi lokalnoj samoupravi, osim nekoliko specifičnih delatnosti (zlatari, mobilna telefonija, vojna oprema, prodaja visokotehnoloških medicinskih uređaja i farmaceutskih proizvoda).

„U Mađarskoj, preduzetnici u prvoj godini plaćaju minimalnu stopu doprinosa na zarade, koja iznosi 11,4 odsto i ne plaćaju druge poreze. U drugoj godini plaćaju poreze i povećava se stopa doprinosa na zarade do 23 odsto, pa tek u trećoj godini plaćaju pun iznos. I u Rumuniji ima popusta za početnike u biznisu. U ovoj nama susednoj članici Evropske unije se u prve dve godine poslovanja ne plaćaju kompletni porezi i doprinosi. Međutim, to ne važi za najrazvijenije gradove, kao što je Bukurešt, gde u prvih godinu dana preduzetnici plaćaju polovinu dažbina, a u drugoj godini plaćaju sve. Kao podsticaj za nerazvijena područja, u Rumuniji preduzetnici mogu u prve tri godine rada biti oslobođeni plaćanja poreza i doprinosa“, objasnio je Dragoljub Rajić.

On je naveo da su u Bugarskoj početnici u biznisu oslobođeni plaćanja lokalnih taksi u prvih 18 do 36 meseci rada, zavisno od kategorije delatnosti kojoj pripadaju. U toj zemlji nema oslobađanja od poreza i doprinosa na zarade, ali tamo oni iznose svega 20 odsto na neto iznos zarade, pa je to dovoljna olakšica.

Izvor: Ekonometar 

Primer Makedonije sledila Albanija
Kako je objasnio Dragoljub Rajić, u Makedoniji od 2011. početnici u biznisu uopšte ne plaćaju doprinose u prvoj godini poslovanja.
„Stopa poreza i doprinosa na zarade u Makedoniji, u većini delatnosti je 37 odsto, značajno manje nego 64,5 odsto, koliko je u Srbiji. Osim u Skoplju, u toj zemlji se prve dve godine rada ne plaćaju ni lokalne komunalne takse, naknade i porez na imovinu“, navodi Rajić.
Naš sagovornik napominje da je olakšice koje primenjuje Makedonija, Albanija „preslikala“ od 2016. godine, jer su Albanci primetili da je zahvaljujući tim olakšicama došlo do razvoja i otvaranja velikog broja firmi u susednoj zemlji. Kao posledica rasterećenja privrede u 2009., 2010. i 2011. godini, Makedonija je, posle 2013., postala zemlja sa najvećim godišnjim rastom BDP-a u regionu, što pokazuje da je politika rasterećenja domaće privrede daleko bolje rešenje za prevladavanje ekonomske krize, nego davanje subvencija.