office@poslovnezene.org.rs
+381 11 6776 801

Zakon o mikrofinansiranju još nije na vidiku

Okrugli sto pod nazivom „Mikro-finansiranje u funkciji unapređenja ženskog preduzetništva“ održan je 18. februara u Beogradu, u Privrednoj komori Srbije, a raspravu su organizovali PKS i Udruženje poslovnih žena, uz podršku Evropskog pokreta u Srbiji i projekta Pokreni se za budućnost.

Cilj skupa je bio da se ukaže na neophodnost donošenja Zakona o mikrofinansiranju koji će biti usaglašen sa potrebama i mogućnostima preduzetnika. Time bi se omogućilo da se podstakne privredna aktivnost, otvore nova radna mesta i smanji siromaštvo jer se pokazalo da tradicionalni izvori finansiranja, bankarski uslovi i pristup finansijskim sredstvima nisu dostupni mikropreduzećima i pojedincima koji imaju preduzetničku inicijativu. U radu ovog skupa učestvovali su: Nermina Ljubović, direktorka sektora za privredni sistem PKS, dr Sanja Popović Pantić, predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije, Petar Sekulić, savetnik guvernera Narodne banke Srbije, Zlatko Milikić, pomoćnik ministra u Ministarstvu finansija, dr Branka Drašković, posebna savetnica za oblast rodne ravnopravnosti u Koordinacionom telu za rodnu ravnopravnost, profesor Zoran Najdanović, koordinator radne grupe za izradu Zakona o mikrofinansiranju Hrvatske, Tatjana Antić Drča, menadžer za komunikacije „Agroinvest“, i Aleksandra Vladisavljević, preduzetnica i članica Foruma za razvoj preduzetništva žena.

Razgovor za okruglim stolom vođen je u okviru dva panela: „Institucionalni okvir za mikrofinansiranje – aktuelno stanje i perspektive“ i „Mikrofinansiranje u praksi – iskustva, primeri i problemi“. Na činjenicu da je u Srbiji registrovano više od 300.000 malih i srednjih preduzeća, u kojima radi 65 odsto ukupno zaposlenih, podsetila je Nermina Ljubović. Ta preduzeća su u prošlih pet godina koristila oko 32.000 mikrokredita sa prosečnim sredstvima od 1.409 evra po kreditu. Zahvaljujući tome, otvoreno je preko 53.000 novih radnih mesta, a interesantno je da su korisnici ovih kredita u najvećoj meri bile preduzetnice – čak 55 odsto. Poređenja radi, u EU je za dve godine realizovano 390.000 mikrofinansirajućih kredita, sa prosečnom pojedinačnom vrednošću od oko 8.500 evra.

Ove kredite, u ukupnom iznosu od preko 1, 5 milijardi evra, iskoristilo je 121.270 mikro firmi. Petar Sekulić je podsetio na prepreke koje su do sada postojale u vezi sa regulativom i mikrofinansiranjem i saopštio da je formirana radna grupa koja će raditi na izradi regulatornog okvira za mikrofinansiranje, naglašavajući da „konkretni koraci za donošenje Zakona o mikrofinansiranju još nisu preduzeti“. Osnovana je radna grupa u Narodnoj banci koja ima zadatak da izradi regulatorni okvir za rad ne depozitnih finansijskih institucija. Prvi zaključci rada te radne grupe mogu se očekivati u četvrtom kvartalu 2016. ili prvom kvartalu 2017. godine, ali to nikako ne znači da će automatski iza toga uslediti i zakon. „NBS nema mandat da predlaže Zakon o mikrofinansijskim institucijama“, naglasio je Sekulić.

Pomoćnik ministra finansija Zlatko Milikić, govoreći načelno o ovom problemu, istakao je da to Ministarstvo podržava konkurenciju u svim oblastima, pa i u oblasti finansiranja, jer ona pozitivno utiče na unapređenje svih oblasti, ali da se mora voditi računa o kapacitetima i potrebama za uvođenje mikrofinansijskih institucija. Predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije Sanja Popović Pantić navela je da se u Srbiji samo Oportjuniti banka i Prokredit banka bave mikrofinansiranjem, s tim da je Prokredit znatno smanjila tu aktivnost. Žensko preduzetništvo, prema njenim rečima, ima potencijal koji se ne može iskoristiti bez finansijske podrške. Iskustva u mikrofinansiranju u zemljama Evropske unije predstavio je profesor Zoran Najdanović, koji je i koordinator radne grupe za izradu Zakona o mikrofinansiranju Hrvatske. „Ključ uspeha je u tome da država omogući zakonsku regulativu kojom će putem alternativnih izvora finansirati početničke preduzetničke ideje ili podržati one koje se već realizuju“, rekao je Najdanović, naglašavajući da se u Hrvatskoj već deset godina uspešno primenjuje Zakon o mikrofinansiranju.

Učesnici debate su pozitivno ocenili formiranje radne grupe i izrazili očekivanje da će nova regulativa olakšati pristup izvorima sredstava i ubrzati razvoj ovog segmenta privrede. Primeri dobre prakse mikrofinansiranja u Evropskoj uniji pokazuju da je u Srbiji neophodno što pre doneti Zakon o mikrofinansiranju, zaključeno je na okruglom stolu.

 

Autor: N.N.

Izvor: Ekonometar