office@poslovnezene.org.rs
+381 11 6776 801

I menadžeri strahuju od otkaza

Oko tri četvrtine vodećih srpskih direktora ima visoko obrazovanje, radni staž do 15 godina, uglavnom su u braku i spremni su da ulože dodatni napor za dobrobit Srbije.

Plata od pet-šest hiljada evra, super automobil i kredit za stan visoke klase, letovanja i zimovanja, česta putovanja po inostranstvu, uz debele dnevnice, uz mogućnost da dobar posao zameni za bolji – preovlađujuća je predstava o našim menadžerima. Sudeći po rezultatima istraživanja „Mokrogorske škole menadžmenta“ – reč je o još jednoj predrasudi, tvrdi njen osnivač Srđan Janićijević. Foto robot uspešnog menadžera u Srbiji, nastao na uzorku od 800 ispitanika iz najjačih privatnih kompanija, govori o oženjenom muškarcu, zaposlenom u jednoj od 200 vodećih privatnih firmi, koji je visoko obrazovan i spreman je da uloži dodatni napor na svom poslu za dobrobit Srbije.

Fotografija: Darko Ćirkov, Politika

Foto: Darko Ćirkov

Malo je onih koji će poverovati „japiju“ da je spreman da se žrtvuje „za opštu stvar“, a jednako neverovatno zvuči i tvrdnja da se uspešni srpski menadžer boji da ne izgubi posao. Ipak, svega  16 odsto onih koji upravljaju drugima, smatra da je lako promeniti posao u Srbiji.

– Straha od gubitka posla kod menadžera je oduvek bilo, a posle 2008. godine pogotovu – kaže Janićijević.

– Ta briga ne pritiska samo menadžere u Srbiji. Od menadžera i u svetu vlasnici sve više traže, a konkurencija je sve oštrija. Teško se prodaje i teško zarađuje, a do novog posla se ne dolazi lako.

Poznato je da osobe na upravljačkim funkcijama češće pate od kardiovaskularnih oboljenja, usled hroničnog stresa, čak i kada nisu izložene drugim faktorima rizika. I pored toga, zadovoljstvo svojim poslom u ovoj anonimnoJ anketi izrazilo je 73 odsto menadžera. Gotovo 90 odsto njih želi da napreduje i ambiciozno je, a isto toliko voli svoj posao, iako smatra da je stresan i zahtevan.

Anketa je bila anonimna i rađena je sa menadžerima kompanija kao što su, recimo NIS, „Fijat automobili Srbija“, „Knjaz Miloš“, Erste banka, „Bambi“, „Imlek“. . .

U visokom menadžmentu u Srbiji ima više muškaraca, a na srednjem nivou odnos između broja žena i muškaraca je ujednačen, napominje Janićijević. Oko tri četvrtine vodećih menadžera ima visoko obrazovanje, sa radnim stažom od pet do 15 godina i većinom su u braku, svega tri odsto je razvedeno, što pokazuje da je upravljačka struktura u najjačim privatnim kompanijama u Srbiji dosta konzervativna. Oko 31 odsto „komunikatora“ ima sve veštine iznad proseka, a poseduju i lidersku sposobnost. Reč je o talentima iz kojih će izrasti kadrovi na koje može da se osloni srpska privreda u budućnosti, kaže naš sagovornik.

Zabrinjava činjenica da svega 40 odsto anketiranih menadžera smatra da je dobro okruženje u kome posluju, dok su male kompanije još pesimističnije od velikih.

Kakva je slika prosečnog srpskog preduzetnika, koji su takođe menadžeri? Svakodnevno brinu da li će naplatiti isporučenu robu ili uslugu, hoće li imati para da državi plate porez, a radnicima sledeću platu.

Prema rezultatima ankete Unije poslodavaca, u kojoj je učestvovalo 712 ispitanika u 42 grada i opštine, prosečna starost muškaraca, osnivača preduzetničke radnje ili malog preduzeća je 39, a žene 41 godina.

Prosečan preduzetnik u Srbiji je oženjen, otac je jednog deteta, a pre otvaranja svoje firme u proseku je za druge radio najmanje šest godina. Uglavnom je obavljao uslužnu ili neku vrstu zanatske delatnosti za prethodnog poslodavca ili u sivoj zoni, a na trećem mestu je iskustvo u poljoprivrednoj proizvodnji.

Svoj posao je počeo najčešće ličnom ušteđevinom, pozajmicom roditelja ili rođaka i prijatelja iz inostranstva ili je do početnog kapitala došao prodajom neke nasleđene nepokretnosti. Najviše muškaraca i žena zagazilo je u vode privatnog biznisa kako bi obezbedili egzistenciju, a tek potom da bi ostvarili svoju poslovnu zamisao. Kod muškaraca na trećem mestu je nemogućnost da pronađu posao kod drugog gazde, na četvrtom – želja da radi za sebe, a ne za drugog gazdu.

U rubrici „životno iskustvo“ muškarci su upisali da su tri puta bili u inostranstvu, a žene četiri. Znaju engleski jezik toliko koliko je potrebno za najosnovnije sporazumevanje, umeju da napišu i pošalju mejl , ali nisu šire informatički pismeni.

Za razliku od upravljačkog sloja, uprkos visokoj nezaposlenosti, oko 53 odsto od 1.000 anketiranih građana Srbije, ne boji se za svoje radno mesto. Istraživanje je sproveo sajt poslovi.infostud.com, a među njima je 60 odsto bilo nezaposlenih, 30 odsto zaposlenih, a oko stotinu ispitanika se još školuje. Bez obzira na krizu, dve trećine zaposlenih ispitanika iz Srbije planiralo je promenu posla. Svaki peti anketirani je izjavio da ne želi da menja posao.

Za 63 odsto nezaposlenih ispitanika pri odabiru posla najvažnija je sigurnost radnog mesta i novac – 68 procena, dok je za nešto manje – 58 odsto – važna mogućnost profesionalnog usavršavanja i napredovanja.

U Srbiji tek 15 odsto žena vodi samostalni posao
U Srbiji manje od 40 odsto zaposlenih su žene, 26 odsto aktivnih privrednih društava ili radnji vode žene, a tek 15 odsto njih vodi samostalni posao, dok su zarade žena za 16 odsto manje nego muškaraca, rečeno je u Privrednoj komori Srbije na svojevremenoj međunarodnoj konferenciji „Preduzetnice za novo doba – nove mogućnosti za oživljavanje privrede u regionu“.
Udruženje poslovnih žena Srbije upozorilo je da žene nailaze na barijere koje im dodatno otežavaju poslovanje, pa im je potrebna podrška ne samo pri započinjanju biznisa, već i u svim fazama razvoja firmi.
Direktorka sektora Privredne komore Srbije za usluge Nermina Ljubović kazala je da žensko preduzetništvo zauzima važno mesto u Strategiji za podršku malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu i naglasila da je PKS formirala Savet za žensko preduzetništvo i poseban biro za zastupanje interesa preduzetnica, kao i da su u toku i značajni evropski projekti u toj oblasti.

Izvor: Politika
Autor: Aleksandar Mikavica